DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 15 <-- 15 --> PDF |
Šume verskog fonda i reparacije vatrogasnih domova, za planinske pašnjačke zgrade, stanove i to rove i za druge zgrade i popravke, zatim ogrev siromašnom stanov ništvu i dr. Katastralni čisti prihod svih verskofondovskih poseda iznosi 29.800 K 16 fil. Poprečna svota godišnjih prihoda u zadnjih 30 godina bila je oko 480.000 K, izdataka oko 300.000 K. Svi h prihod a u 30 godišnjem razdoblju do uključivo 1918. godine bilo je oko 14,400.000 K, a svih rashoda oko 9.000.000 K. Točnih podataka za pojedine godine nije bilo, usled čega se moralo računati poprečnim brojevima na osnovu raspoloživih po dataka. Kako je već bilo spomenuto, svi su ti nosedi za vreme rata stradali. Popravljalo i uopće investiralo nije se ništa, tako da su putevi propadali, zgrade se oštećivale i raspadale, kulturni radovi do skrajnosti zaostali, a zaostale su i redovne revizije. Iskorištavanje poseda, izuzev donekle seče, prešlo je sve granice racionalnosti. Tako se oštetio i razneo inventar, zgrade su služile ukonačenju vojske, pilane i žicare su radile svom parom, dok nisu bile pokvarene i delomice uništene, vojničke i kriumčarske su puške streljale čak i domaće koze, kad već nije bilo divljači, a ribolov su bombe i dinamitne patrone posve devastirale. Čišćenje i racionalno iskorištavanje planinskih pašnjaka (suvata) prestalo je, te su i pored onih prava servituta, čitava stada stoke, naročito i konja, bila oterana u te šume i u kulture bez svakog reda i zakona. Upravo ta pašna demoralizacija u vezi sa velikim zanemarenjem pašnjaka jedan je od najtežih kalamiteta, koje je zapustila vojna, jer će se teško moći popraviti, a nikako bez velikih šteta po šumu, što će se još decenije osećati. Prema tome naša je vlada, čim je te posede preuzela, morala i još će morati uložiti mnogo novca i rada, dok te posede popravi i postavi bar donekle u normalno stanje. Zaključujući ovaj prikaiz ne mogu inače a da ne apelujem na stručnu i patriotsku svest naših šumara te da pitam: je li uopće moguće da netko ispravno proceni ova velika i komplikovana imanja ako nije vest i školovan stručnjak? Nije li moguće, da procena t>ristranog stručnjaka bude i za 100 procenata viša nego li je faktična realna vrednost poseda? — Poznato je, da su neka tri metra gole stene na vrhu Triglava stajala diplomaciju dviju država mnogo napora i mnogo teških hiljada- a znade se i to, da bi naš narod i sve žrtvovao za ove naše svetinje. No svi ti i slični obziri kod procene realne gospodarske vrednosti ne smiju da dolaze u obzir. A nadajmo se, da nam neće trebati još po dva \ više puta naplaćivati vrednosti dobara, koja su bez sumnje već danas naša, i da će našim državnicima usDeti dokazati neispravnost takovog zahteva. ako je, kako izgleda, defakto bio postavljen. ®.® |