DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 3 <-- 3 --> PDF |
Broj 11. Šumarski List Godina 48. Ing. Ante Ružić (Ljubljana) : Sume verskog fonda i reparacije. Kad pomislimo, da je Slovenija sa svojim lepo sačuvanim šumama, koje pokrivaju čitava 44% sve produktivne površine zemlje, po vrsti druga najšumovitija pokrajina Kraljevine, teško možemo razumeti, kako je od svega toga bogatstva samo posve neznatan postotak (0.22) ostao državi. Tek temeljit studij historije šumarstva, koje je ovde prošlo sve faze posedovnog razvoja od običnog i feudalnog regala do potpunog neograničenog individualizma, može da nam to objasni. Još u drugoj polovici 18. veka, bili su veliki kompleksi šuma u vlasti države, odnosno od ove poklonjeni mnogobrojnim rudarskim preduzećima. Sume nisu donašale prihoda, jer su bile neograničeno opterećene servitutima, dok su rudarska preduzeća bila mnogo aktivnija. A i nehotice nam se nameće misao, da je kod ovog velikog protežiranja rudarstva već tada igralo stanovitu odlučnu ulogu nacionalno- političko, te socijalno pitanje, pošto su i preduzetnici i radnici bili velikom većinom Nemci, koji su se useljavali u naše krajeve iz severnih pokrajina. Naskoro je to primitivno rudarstvo počelo propadati, a šume su većim delom prelazile u vlast brojnih domaćih pravoužitnika; delomice su opet za neznatan novac bile rasprodane veleposednicima, te raznim, naročito verskim ustanovama. Državne su se šume sve to više skučavale, dok su reforme Josipa II., koji je godine 1782. dokinuo mnoge bogate manastire, zadale smrtni udarac manastirskim posedima. Nekoje su od ovih šuma izravno prešle u vlast verskih fondova i raznih kulturnih ustanova. Taj veliki proces induvidualizacije šuma završile su t. zv. agrarske operacije, koje su osamdesetih godina prošloga veka na osnovu zakona od 5. jula 1853. godine, provele potpun otkup služnosti. Mnogo je opterećenih šuma prešlo na taj način u ruke seljakapravoužitnika, a preostale su šume bile oproštene od svih servituta, izuzev delomice pravo ispaše u granicama zakona o šumama iz 1852. godine. Danas ima samo još 2.92% svih šuma Slovenije neposredno u državnoj upravi. Od toga je 1494 ha državnih šuma i 18.502 ha šuma t. zv. Kranjskog verskog fonda. Jasno je, da te male ostatke državnih i1 versko-fondovskih šuma, koje opet predstavljaju relativno velike kapitale i životno su pitanje stanovništva najlepšeg dela pokrajine, svaki šumar čuva i brani kao ženicu oka i ne dopušta, da se u nje dira. Šumarski List br. 11. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 4 <-- 4 --> PDF |
552 Šume verskog fonda i reparacije Pustivši sada s vida državne šume, o kojima, kako sam informiran, sprema jedan kolega naročitu iscrpivu monografiju, hoću da priopćim nekoliko važnih podataka o šumama verskog fonda, pošto je problem tih šuma u zadnje vreme postao vanredno aktualan u jednom neočekivanom smeru. Po čl. 208. senžermenskog mirovnog ugovora ima se proceniti vrednost nepokretnih državnih dobara u svim naslednim državama, te odbiti od svote reparacija, koju imaju te države da prime. Tako se je već prije tri godine vršila procena vrednosti naših državnih šuma. Sve nasleđene države moraju dakle posredno, da naplate vrednost svih državnih dobara na svome teritoriju. Radi1 se tu o milijunskim sumama i začudo je samo, kako se s naše strane tome pitanju posvećivalo malo pažnje. Naša delegacija u reparacionoj komisiji u Parizu imala je vanredno težak zadatak, pošto joj nije bio dodeljen ni jedan šumarski stručnjak, dok su Austrija i Češka poslale u delegaciju najvrsnije svoje stručnjake, koji su iz prakse dobro poznali sve predmetne šume, što smo pri tome još,dobro odrezali, zasluga je to vrsnog vodstva naše delegacije a i čeških eksperta, koji su ju u tehničkim stvarima podpomogli. No najteže pitanje, kako se čini. nije još rešeno. U proljeću 1923. godine stavila je reparaciona komisija zahtev, da se na jednak način procene i verskofondovske šume. Nije doduše poznato, koji je cilj tome zahtevu. no nek bude kako mu drago, i sam je taj zahtev formalno i stvarno bez svakog temelja. U pomenutom članu 208. senžermenskog ugovora, na koji se komisija u svom zahtevu pozivlje, taksativno su pobrojane sve kategorije državnih dobara, koja se imaju da procene i otkupe, tako i državne šume, dok o šumama verskog fonda nema ni reci. Formalno je dakle posve neispravno ovo stanovište reparacione komisije. U stvarnom pogledu treba da objasnimo značaj, svrhu i sredstva verskog fonda. Veće nadarbine verskih općina i crkvenih biskupija nalazimo već u osmom i devetom veku. U mnogim slučajevima bila su takva imanja feudi- bez značaja vlasništva. No naskoro su ta imanja počela prelaziti u neograničeno vlasništvo pojedinih viših crkvenih ustanova, pošto se je uvažavao trajni karakter tih ustanova, sa trajnim potrebama. Pored redovnih t, zv. svetovnih crkvenih ustanova stalno se umnožavao i broj raznih manastira, koji su obzirom na stalnost poseda bili na jednak način pogodovani. I državna je vlast podunirala razvoj tih ustanova, te im je davala razna prava i dužnosti državne vlasti, upirući se uz to i na sve to veći autoritet crkvene hijerarhije naročito kod širokog naroda. Tako su se i crkveni i verski posedi množili i širili u tolikoj meri. da su mnogi bogati predeli bili gotovo posve u vlasti t. zv. »mrtve ruke«, dok je narod oskuđevao na zemlji. Uz to je moć hijerarhije postajala sve to veća. Da nanravi tome kraj. spomenuti Josin II. zaveo je energičnu reformu u tome pitanju, ukinuvši sve suvišne manastire i mnoga |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 5 <-- 5 --> PDF |
Šume verskog fonda i reparacije crkvena imanja. Išao je tako daleko, da je proveo nekakvu rastavu crkve od države. Iz većeg dela crkvene imovine, koja je tako ostala, ustanovio je 1786. godine t. zv. verske fondove, kojih su prihodi imali da služe isključivo za verske potrebe, u prvome redu za plaćanje t. zv. kongrue. Fondovi su se upravljali centralno, a razdeljeni su bili po pokrajinama, te su raspolagali već tada novčanim kapitalom i nepokretnim imanjima. Već iz toga proizlazi, da je juridički pojam verskog fonda bio neodređen. Imanja su prije bila crkvena, a prihodi fonda imali su da služe za plaćanje državne plate — kongrue —, dakle odterećenju državne blagajne. Fondom je upravljala državna vlast. Verski fond dakle, niti je bio državni, a niti crkveni, već naročito jurističko lice, sa naročitom zadaćom To su svojstvo vremenom priznale i sve najviše sudske vlasti prilikom rešavanja raznih sporova. Na tom stanju stvari u praksi nije ništa menjala ni docnija odredba čl. XXXI. austrijskog konkordata cd 5. novembra 1855. godine, drž. zak. br. 195., koji izričito tvrdi, da je verski fond vlasništvo crkve. Na postupku sa fondom nije se naime ništa menjalo. Sredstva fonda ni izdaleka nisu dostajala za pokriće potreba. Tako je država redovno morala dotirati i predumljivari sredstva tome fondu; to je naraslo do velikih svota. Računi štajerskog fonda vodili su se u Gracu, a oni koruškog fonda u Celovcu, tako da nemamo točnih podataka o njima. Stalno je samo to- da nije nikakav posed tih fondova ostao na našem teritoriju iza oslobođenja. Na svaki bi način naša država morala primiti i od štajerskog i od koruškog verskog fonda, točan obračun, te onaj deo vrednosti, koji otpada na naš teritorij tih zemalja, zahtevati za sebe. Znati treba naime, da je imovina i štajerskog i koruškog verskog fonda bila kudikamo veća od imovine kranjskog verskog fonda. Štajerski je fond za vreme prevrata ostao sav u upravi republike Austrije, a najveći deo koruškog fonda (preko 2/3) pripao je Italiji. Od godine 1800. do 1870. prodalo se na našem teritoriju svega oko 24.000 ha fondovskih imanja za oko 1-120.000 forinti. No to sve nije dostajalo za pokriće potreba. Točnijih podataka imamo samo o kranjskom verskom fondu.1 Za vreme zadnjih pedeset godina (od godine 1867. do konca 1918.) imao je taj fond svih prihoda 20-375.436 K 46 fil., a rashoda 34 milijuna 139.770 K 32 fil. Dotacija i predujmova od države primio je fond 15.375.063 K 82 fil., a vratio je a konto toga državi 1-610.729 K 96 fil. Kranjski verski fond dugovao je državi dne 31. 12. 1918. celih 18,012.610 K 81 fil. Vrednost svega fondovskog kapitala cenila se na 14,000.000 K. 1 Ni ti podaci nisu potpuni, pošto se je glavno računovostvo nalazilo u Beču i mi podataka nismo dobili. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Šume verskog fonda i reparacije Iz toga se vidi, da je već bivša Austrija davno otkupila čitavi taj fond u Kranjskoj a kako se čuje, dvostruko je otkupila fond u Šta jerskoj. Ali, s druge strane, ne smemo zaboraviti, da je bivša Austrija spomenutim članom konkordata priznala kapitalu tog fonda nekakvu eksteritorijalnost, nekakav »noli me tangere«, usled čega nije mogla ni smela pristupiti formalnoj likvidaciji fonda, premda bi ta likvi dacija bila posve opravdana i očito ne bi bila naišla na veće za preke ; a isto to ne mogu i ne smiju sada još ni nasledne države. Po tom članu konkordata je naime formalno vlasnik tog fonda još uvek Sv. Stolica, koja, pošto je to stanje jednostrano u njenu korist, bez prigovora tolerira sve vreme pa i danas. No time se čitav ovaj fiktivni državni aktivum pretvara u p a s i v u m i nasledne su države, bez svoje saradnje i krivnje, tim aranžmanom verskog fonda morale preuzeti samo jedno veliko staln o breme , koje povrh toga još svake godine raste. Procena vrednosti1 verskofondovskih šuma i ostalog kapitala, kako je zahteva reparaciona komisija, mogla bi dakle ispravno imati samo tu svrhu, da se što točnije odredi ono čisto rentovno opterećenje, koje bi se u kapitalizovanom iznosu, imalo pribrojit i svoti reparacija. No taj se razmer može mnogo ispravnije i lakše odrediti jednostavnim skontriranjem bivšeg austrijskog državnog budžeta odnosno zaključnih računa fonda. Još jednom naglasujemo, da se odnos verskog fonda ka o samostalnog jurist i č kog lica naprama novim državama nije nikako promenioi, osim na gore za te države, usled porasta rashoda i usled ošteta imanja za vreme rata. Ako se dakle u vezi sa reparacijama ima da uzima obzir i na imanja verskog fonda, tada je jedino pravilno, da se uzmu u račun i aktiva i pasiva fon da, odnosno da se prava prihodna vrednost kapitala odbije od kapitalizovanih rashoda, a razlika da sepriboji svoti reparacija, koje imaju nasledne države da prime! Očito je nadalje, da će nasledne države u najkraće vreme, vlastitim sredstvima otkupiti sav kapital tog fonda, te da bi usled toga mogle samostalno pristupiti njegovoj likvidaciji, da nisu vezane spomenutom odredbom konkordata. A ako im uspije, da tu odredbu konkordata izmene. u što ne sumnjamo kod malo dobre volje s obe strane, tada to neće biti zasluga ni bivše Austrije ni reparacione komisije, već njihova sopstvena. Takvo dejstveno stanje verskog fonda potvrđuje i postupak sa fondovskim imanjima. Tim je imanjima čitavo vreme upravljala država kao i vlastitim imanjima, samo da su se prihodi i rashodi zasebice knjižili. I u stvarnom i u osobnom obziru, uprava tih imanja bila je inkorporirana državnoj upravi bez ikakvih drugih razlika. Čim se 1849. godine uprava državnih šuma jedinstveno organizovala, bila su sva i državna i fondovska imanja poverena ministarstvu za poljoprivredu i rudnike, a godine 1865., opet ministarstvu za financije. Osnivanjem naročitog ministarstva za poljoprivredu 1872. godine prešle su sve te agende, na novo ministarstvo. Odtada se |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Šume verskog fonda i reparacije moderno organizovala sva državna uprava i fondovske su šume uživale jednaku skrb i zaštitu vlasti, kao i državne. — A tako je ostalo do danas. * * * Smatramo dakle, da nikako nije potrebno procenjivati verskofondovska imanja onako, kako se svojedobno vršila procena državnih šuma, već da posve dostaje, ako se dade općenit pregled tih poseda koncem godine 1918. Verskofondovskim šumama upravljaju državne šumske uprave u Kostanjevici, na Bledu i u Bohinjskoj Bistrici. Na našem je teritoriju i jedan neznatan deo šuma bivše šumske uprave u Beloj Peći, dok je pretežan deo ostao Italiji. Za naš deo belopećkih i za jedan deo bledskih šuma, osniva se nova šumska uprava u Kranjskoj gori, no na to se kod ovog prikaza ne možemo još obazirati. Sve se šume verskog fonda upravljaju točno po odobrenim privrednim planovima i upravo se sada radi na drugoj redovnoj reviziji planova. Glavni kompleksi verskofondovskih šuma steru se neposredno uz državnu granicu u Bohinjskom kutu, pa dalje preko Triglava, kojega vrh je također na verskofondovskom području i tvori granicu. Najljepše crnogorične šume nalaze se na Pokljuki, na Rotarci, na Mežaklji i u Belci, a u Kostanjevici prevlađuju listače, naročito bukovina na Opatovoj gori. I. KOSTANJEVICA. 1. Verskofondovskj poseđ u Kostanjevici meri:1 1.343.00 ha šumskog zemljišta, 3.37 ha vinograda, 5.35 ha vrtova, 83.40 ha njiva, 476.10 ha livada, 14.40 ha pašnjaka, 9.00 ha neproduktivnog zemljišta svega: 1.934.62 ha. 2. Stanje imanja. a) Drvna masa. U svim šumskim predelima-kojiisuodprve željezničke stanice udaljeni poprečno 17 do 25 km, nalazilo se je koncem 1918. godine približno : 1 Podela podataka raspoređena je po točkama dotičnog upita reparacione komisije. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 8 <-- 8 --> PDF |
Sume verskog fonda i reparacije zrele šume: bukovine — — — — — — 89.810 m3 smreke (jele, bora) — — — — 3.960 « hrasta (bresta, grabra) — — — 49.810 « jalše — — — — — — — 440 « ukupno 144.020 m3 mlade šume: bukovine — — — — — — 124.920 m3 smreke (jele, bora) — — — — 3.610 « hrasta (bresta, grabra) — — — 48.370 « jalše — — — — — — 5.740 « ukupno 182.640 m3 Sveukupno 326.660 m3 b) L o v malo vredi, radi čega je izdan upravitelju u zakup u svrhu popravka. Pravo ribolov a u delovima Krke, daje neznatnu godišnju tangentu. Primerena godišnja zakupnina za lov i ribolov bila bi maksimalno 150 predratnih K. c) Inventar. Zgrade . »Koštan jevički grad«, nekadanji cistercitski samostan ogromna je dvokatna masivno zidana zgrada, no zidovi su na više mesta popucali. Strop je truo, a zgrada u raspadanju, te je samo u nekojim delovima upotrebljiva za urede i stanove. Osim te zgrade nalazi se na tom posedu još jedna solidno zidana šumarska kuća, maleni gradski mlin na vodu, mala ciglana, mala čuvarska kuća i jedna trošna drvena koliba, te otvoreni sjenik. Nadalje se 1918. g. našao i materijal za novu žicaru na Opatovu goru. Pokućtvo, oruđe, knjige. Tog inventara bilo je godine 1918. priličan broj, no bio je vrlo izrabljen i trošan. Celokupna kupovna vrednost u novom stanju bila je po tadašnjim iskazima 10.272 K. Radi trošnosti treba odbiti najmanje 40% te vrednosti. d) Zanimljivo je za klasifikaciju privredne vrednosti tog poseda, da je čisti k atastralni prihod svega poseda bio cenjen samo na 11.608 K 06 fil. Vrtovi i nešto njiva otpadaju na deputate osoblja; vinograd nije pravi vinograd, već državna pokusna stanica za razne vrste loze. Sve ostalo poljoprivredno zemljište izdano je bilo u zakup sa vrlo niskim cenama; poprečno 60 Din. za 1 ha. 3. Zakoniti tereti: služnosti i patronati. Služnosti za drvo i ostale šumske proizvode nema, jer su bile otkupljene odstupom ovećih delova poseda. Postoje još samo neki omanji tereti za upotrebu puteva i riže na Opatovoj gori. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 9 <-- 9 --> PDF |
Šume verskog ionda i reparacije Veliko opterećenje tog poseda tvore razni patronati . Tih ima 11 (župni uredi u Kostanjevici, Sv. Križu, Catežu, Velikoj Dolini, Gornjem Mokronogu, Kovoru, Sevnici, Vidmu, Stromljama, Pišecama i u Dubravi). Ti su tereti prešli na posed već 1786. godine. Poprečni godišnji izdaci u zadnjim godinama iznose 25.000 D. 4 Poprečni iznos godišnjih prihoda za period 1886.—1918. bio je 46.544 K, rashod a 39.574 K. U te 33 godine bilo je svih prihoda 1,535.955 K, a rashoda 1,205.952 K. — Za ostalo vreme nema podataka. Taj je posed sa više drugih (međutim rasprodanih) poseda, bio vlast cistercitskog samostana u Kostanjevici. Godine 1786. je Josip II. i taj samostan dokinuo, a posed je priklopio kranjskom verskom fondu. II. BLED (I KRANJSKA GORA). 1. Verskoîondovski posed na Bledu (Šumska uprava Bled i deo bivše šumske uprave Belapeč) me r i: 9.888´43 ha šumskog zemljišta, 0´88 ha vrtova, 7´75 ha njiva, 15^89 ha livada, 11´14 ha pašnjaka, 158´24 ha planinskih pašnjaka (suvata), 2.468´45 ha neproduktivnog zemljišta, svega: 12.25078 ha. 2, Stanje imanja. a) Drvna masa. Na ćelom se posedu 1918. g. nalazilo približno: zrele šume: smreke (jele, ariša) — — — — 400.000 m3 bukve (grabra, javora, breze) — — 80.000 m3 svega okruglo: 480.000 m3 mlade šume: smreke (jele, ariša) okruglo — — 1,080.000 m3 bukve (javora, grabra, breze) — — 160.000 m3 svega okruglo: 1,240.000 m8 Sveukupno okruglo: 1,720.000 m3 Tu treba napomenuti, da je taj posed izuzev glavni kompleks Pokljuku prilično raštrkan, te sastoji iz 6 većih, međusobno rastavljenih i udaljenih kompleksa. I tu je poprečna udaljenost od železničke stanice više od 15 km, visinska razlika je 500 do 1000 m. Nekoji se delovi (n. pr. Pišenca sa 385 ha šume) usled teškog i vrletnog terena i pomanjkanja puteva uopće ne mogu iskoristiti i tako |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 10 <-- 10 --> PDF |
Šume verskog fonda i reparacije stoje skoro bez vrednosti. Bukva, te proredni materijal imaju zbog udaljenosti minimalnu vrednost, tako, da se izrada ne isplaćuje. Jednako je bez svake gospodarske vrednosti celih 2,468.45 ha (20%) neproduktivnog´ zemljišta. b) Lov. Usled velikog bespravnog ubijanja divljači za vreme svetskog rata, ta su, inače visoko cenjena brdska lovišta, gotovo posve propala, tako da je njihova vrednost za vreme prevrata i još godinu dve kasnije bila upravo minimalna. Zakupnu vrednost svih tih lovišta u času prevrata možemo ceniti maksimalno sa 4—5000 K godišnje. c) Inventar. Zgrade . Šumska uprava na Bledu ima jednokatnu zidanu kuću sa dve gospodarske zgrade, sa drvarnicom, stogom i vrtnom kućicom; na posedu se još nalaze jedna manja turbinska pilana u Grabnu i jedna mala potočna pilana u Belci, 2 zidane surwske kuće, jedna drvena lovska kuća, 11 običnih drvenih koliba za čuvare i radnike (delomice trulih), 2 staje, 1 sušionica za seme, svega dakle 25 svakovrsnih, ponajviše drvenih zgrada i koliba, te 5 manjih objekata. Pokućstvo, oruđe, knjige. Pokretni je inventar bio za vreme rata vrlo oštećen, raznesen i delomice uništen (tu je bila neposredna vojna zona). Inače se nalazi u svim zgradama još ponešto inventara iz prijašnjih vremena, a bez posebne vrednosti. Predratna nabavna cena svega inventara u novom stanju iznosila je po iskazima 23.721 K 71 f. Od toga treba odbiti najmanje 50%. d) Za malenu prihodnu vrednost tog inače velikog poseda značajno je, da je čisti katastralni prihod svega posed a bio cenjen sa jedva 9.054 K 08 f. Vrtovi, njive i livade služe kao deputatna zemljišta za osoblje. 3. Servituti. U čitavom svom opsegu, taj je posed znatno opterećen služnošću popaše. Okolišna sela smiju pasti na tom posedu svega 2879 grla normalne stoke, 2578 ovaca i 6 konja. Služnosti drvarenja bile su otkupljene. Postoje samo još za približno 50 m3 građevnog i 50 prm ogrevnog drveta na godinu. Osim toga ima još raznih prava za upotrebu puteva, napajališta za stoku i slično. 4. Poprečni iznos godišnjih prihoda u razdoblju 1896. do 1918. bio je oko 242.000 K, a rashoda oko 152.000 K. U tih 28 godina bilo je svih primitaka oko 6.776.000 K. a izdataka oko 4.256.000 K. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Šume verskog fonda i reparacije Zapisci o prihodima i rashodima za nekoje godine nisu se našli, zbog čega su gornje svote uzete približno.*) III. BOHINJSKA BISTRICA. 1. Verskoîondovski posed u Bohinjskoj Bistrici meri: 7.570^77 ha šumskog zemljišta, 1´88 ha njiva, 53´31 ha livada, 17´96 ha pašnjaka. 1.949´25 ha planinskih pašnjaka (suvata), 3.293´13 ha neproduktivnog zemljišta, svega: 12.886´30 ha. 2. Stanje imanja. a) Drvna masa. Na celokupnoj šumskoj površini bilo je 1918. godine približno zrele šume: smreka (jela, ariš) oko — — — 250.000 m3 bukva (javor, grabar etc.) oko — — 150.000 m3 ukupno oko: 400.000 m3 mlade šume: smreka (jela, ariš) oko — — — 700.000 m3 bukva (javor, grabar etc.) oko — — 250.000 m3 ukupno oko: 950.000 m3 Sveukupno oko: 1,350.000 .3 Napomenuti treba, da je i kod ovog poseda poprečna udaljenost od železnice 15 i više km, da je razlika u visini pretežnog dela šuma 800—1000 m i da su šumski platoji do 1000 m visokim neprohodnim vrletima i stenama odeljeni od doline, usled česa je izvoz drveta vrlo otežan i skup; iskorišćivanje bukovine iz udaljenijih krajeva je nerentabilno, te ova obično ostaje u šumi. b) Lo v je vanredno trpeo za vreme rata, još većina nego li na Bledu, i to zbog toga, jer se posed po svojoj dužini proteže tik uz granicu, gde je bila u svetskom ratu fronta. Zakupna vednost svih tih, po prirodi inače divnih velegorskih lovišta, bila je 1918. godine najviše 5.000 K godišnje. Ribolo v u Bohinjskom jezeru i u susednom delu Save, bio je za vreme rata toliko oštećen, da ga je uprava neko vreme morala pridržan´ u režiji u svrhu popravka. Sadašnja zakupnina za sav ribolov iznosi tek 650 Din godišnje. 1 Naša je država već više puta tražila od republike Austrije, da joj odstupi knjige koje se odnose na Kranjski verski fond, no sve dosada bezuspešno. Qornji podaci sastavljeni su na osnovu nepotpunih lokalnih upisa. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Šume verskog fonda i reparacije c) Inventar. Zgrade. Šumska uprava u Bohinjskoj Bistrici ima vlastitu dvokatnu zidanu zgradu u Bohinjskoj Bistrici, sa gospodarskom zgradom, podrumom i stogom; dalje se na tom posedu nalaze dve jednokatne zidane kuće u lošem stanju i 2 prizemne zidane kuće u posve trošnom stanju, 1 drvena prizemna kuća u trulom stanju; nadalje pla ninski hotel Sv. Janez uz Bohinjsko jezero sa dependansom, malim kupalištem, gospodarskom zgradom, stajom, sve u dobrom stanju: sadašnja zakupnina hotela sa svim zgradama iznosi godišnje nešto preko 2000 predratnih K ; dalje su na tom posedu 3 manje pilane turbinskim pogonom, od kojih je samo 1 u dobrom upotrebljivom stanju, jednu je rasturilo vojništvo, a treća je u vrlo slabom stanju; uz pilane se nalaze dve kućice u dobrom i dve staje u slabom stanju; zatim 1 zidano slagalište u srednjem, 1 drveno u slabom stanju; po jedna zidana } drvena šumarska kuća u slabom stanju1 mala naprava za ribogojstvo u vrlo slabom stanju. Na posedu se nalaze dalje 3 žicare sa 3 utovarne stanice na gornjem delu, jedna je žicara u gotovo neupotrebljivom stanju; dalje jedno skladište za drv. ugalj, 6 prizemnih koliba za radnike, sve to u trošnom stanju. Napomenuti treba, da su sve kuće. zgrade i naprave za vreme rata vanredno trpele, jer ih je dugo vremena upotrebljavalo vojništvo. Pokućstvo, oruđe i knjige bilo je od vojništva također vrlo oštećeno, delomice razbito i pokradeno. Nabavn a vrednos t svega inventara u novom stanju (uključivši hotel Sv. Janez, žicare i pilane) bila je po iskazu 27.638 predratnih K. Od toga treba odbiti najmanje 50%. d) Usprkos tome, da je taj posed po površini najveći, k a t astralni je čisti prihod najmanji i to samo 8.638 K 02 f, što znači, da je prihodna vrednost poseda upravo minimalna. Neproduktivnog zemljišta (Triglavsko gorje) ima ništa manje nego 26% sve površine. Njive i veći deo livada služe za deputat osoblju, ostale livade su u zakupu za minimalnu vrednost. 3. Servituti. Servituti za drvo i ostale šumske proizvode bili su otkupljeni, dok su ostala još opširna prava za popašu. Tako imadu susedna sela pravo paše za 1565 grla normalne stoke i za 1120 ovaca. Osim toga postoje još prava za upotrebu puteva, vode, napajališta za stoku i dr. I verski fond ima nekoliko takvih prava na tuđim zemljištima (n. pr. lovske enklave, reservatD- koje kod procene imanja ne dolaze u obzir. 4. Poprečni iznos godišnjih prihoda do konca rata bio je 200.650 K. rashoda 112.270 K. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 13 <-- 13 --> PDF |
Šume verskog ionda i reparacije Svih primitaka od godine 1896. do 1918. bilo je oko 4,600.000 K, svih izdataka 2,580.000 K. Pošto su se zapise} nekoliko godišta za vreme rata izgubili, te su svote uzete samo približno i poprečno. A glavnih knjiga još nismo dobili od republike Austrije. Oba poseda Bled i Bohinjska Bistrica bila su vlasničtvo kranjske industrijske družbe. Tek god. 1895. kupio je kranjski verski fond ta imanja sa ukupnom površinom od 26.454 ha za svotu od 1,300.000 forinti. Godine 1897. bilo je još kupljeno dobro Na Bobnu (38 ha) na Bledu za 22.000 forinti. Tamo se sada nalaze zgrade šumske uprave. * Svega poseda Kranjskog verskog fonda na području i u upravi Kr. Direkcije šuma u Ljubljani ima prema tome: 18.502´2Q ha šumskog zemljišta, 93´03 ha njiva, 6´23 ha vrtova, 3´37 ha vinograda, 54530 ha livada, 43´50 ha pašnjaka, 2.10749 ha planinskih pašnjaka (suvata), 5.770´58 ha neproduktivnog zemljišta, svega: 27.07l´70 ha. Drvne mase ima na tim posedima okruglo : Zrele šume sa tvrdim drvetom — — 370.000 m3 Zrele šume sa mekim drvetom — — 654.000 m3 ukupno: 1,024.000 m3 mlade šume sa tvrdim drvetom — — 590.000 m3 mlade šume sa mekim drvetom — — 1,783.000 m" ukupno: 2,373.000 m3 Sveukupno oko: 3,397.000 m3 Šume se, kako je rečeno, iskorištavaju točno po privrednim planovima, racionalno i potrajno. U zadnjim se godinama počelo u većem opsegu sa obaranjem i izradom drveta u vlastitoj režiji. Normalna zaliha drveta je sačuvana. Godišnji etat iznosi oko 60.000 m3 grade i drva. Izvoz drveta je svuda težak i skup- pošto su šume udaljene od željezničkih stanica poprečno 15 i više kilometara, razlika u visinama je 500 do 1000 m. gradnja i izdržavanje puteva i drugih prometnih sredstava stoji mnogo novaca. Bukovo se drvo usled toga redovito ne rentira. već ga treba u mnogo slučajeva uz znatne troškove poseći, kao kulturno sredstvo, a da potom ostane i istrune u šumi. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 14 <-- 14 --> PDF |
Šume verskcg fonda i reparacije Poljoprivredna su zemljišta sva podređene vrednosti i vrlo loše vrsti, delomice zbog svoje apsolutne visine i mršavosti tla, delomice zbog močvara (Kostanjevica). Jedan se deo upotrebljava za deputate osoblja, a ostalo se izdaje u zakup po minimalnoj ceni. Lov i ribolov. Godišnja zakupnina za sav lov i ribolov na tim posedima, kakovi je bio koncem 1918. godine, bilo bi maksimalno 10.000 predratnih kruna. Zgrade. Svih zgrada i naprava, od ogromnog i skroz pasivnog »grada« u Koštanjevici do trulog otvorenog senika i vrtne kućice; od sačuvane manje turbinske pilane sa tri jarma do posve trošne drvarske kolibe, od modernog planinskog hotela Sv. Janez do skromne drvene čuvarske kućice — ima na tim posedima 85 na broju. Gotovo sve su te zgrade u vreme vojne silno stradale, veliki broj je uopće neuporabljivih; oko 70 ih je potpuno drvenih, ostale su delomice ili potpuno zidane, ali su gotovo sve bez iznimke potrebne većih popravaka. Inventar. Predratna nabavna vrednost svega inventara (u novom stanju) bila je glasom iskaza 61.631 K 71 fil. Usled uporabe ošteta, i krađe za vreme rata, bio je sav taj inventar koncem 1918. godine vredan jedva 50% navedene svote, i to samo obzirom na dejstvoda se u tom nalaze uopće svi pokretni predmeti (također na pr. jarmovi na pilanama, štednjaci u kućama, pokućstvo, knjige i t. d.). Servituti i patronati. Opterećenja za davanje drveta, stelje i drugih šumskih proizvoda nema u pdmena vrednotu opsegu; tim teži su servitut i p o p a š e za sve gorenjske posede (Bled, Bohinjska Bistrica, Kranjska gora), a za Kostanjevicu patronati. U gorenjskim šumama imaju susedna sela pravo paše za 4.444 grla normalne stoke, za 3.693 ovce i za 6 konja. Patronati u Kostanjevici, kojih je po broju 11, nisu točnije uređeni. Po iskustvu zahtevaju poprečno godišnje 2.500 predratnih kruna izdatka. Osim toga postoje još razna druga manja poslužna prava, koja se opet s pravima, što ih ponekud ima verski fond, gotovo kompenziraju. Ne smemo konačno prešutiti onih stalnih i velikih tereta za sve ovakve posede, što proizlaze iz njihovog karitativnog, općenarodnog i socijalnog značaja. Velik deo godišnjeg etata — mora se svake godine izdati bilo badava bilo uz vrlo nisku cenu raznim žiteljima, koji su stradali od požara ili povodnje, za izgradu i popravak mostova, puteva. pregrada, crkava, škola, prosvetnih, društvenih i |
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 15 <-- 15 --> PDF |
Šume verskog fonda i reparacije vatrogasnih domova, za planinske pašnjačke zgrade, stanove i to rove i za druge zgrade i popravke, zatim ogrev siromašnom stanov ništvu i dr. Katastralni čisti prihod svih verskofondovskih poseda iznosi 29.800 K 16 fil. Poprečna svota godišnjih prihoda u zadnjih 30 godina bila je oko 480.000 K, izdataka oko 300.000 K. Svi h prihod a u 30 godišnjem razdoblju do uključivo 1918. godine bilo je oko 14,400.000 K, a svih rashoda oko 9.000.000 K. Točnih podataka za pojedine godine nije bilo, usled čega se moralo računati poprečnim brojevima na osnovu raspoloživih po dataka. Kako je već bilo spomenuto, svi su ti nosedi za vreme rata stradali. Popravljalo i uopće investiralo nije se ništa, tako da su putevi propadali, zgrade se oštećivale i raspadale, kulturni radovi do skrajnosti zaostali, a zaostale su i redovne revizije. Iskorištavanje poseda, izuzev donekle seče, prešlo je sve granice racionalnosti. Tako se oštetio i razneo inventar, zgrade su služile ukonačenju vojske, pilane i žicare su radile svom parom, dok nisu bile pokvarene i delomice uništene, vojničke i kriumčarske su puške streljale čak i domaće koze, kad već nije bilo divljači, a ribolov su bombe i dinamitne patrone posve devastirale. Čišćenje i racionalno iskorištavanje planinskih pašnjaka (suvata) prestalo je, te su i pored onih prava servituta, čitava stada stoke, naročito i konja, bila oterana u te šume i u kulture bez svakog reda i zakona. Upravo ta pašna demoralizacija u vezi sa velikim zanemarenjem pašnjaka jedan je od najtežih kalamiteta, koje je zapustila vojna, jer će se teško moći popraviti, a nikako bez velikih šteta po šumu, što će se još decenije osećati. Prema tome naša je vlada, čim je te posede preuzela, morala i još će morati uložiti mnogo novca i rada, dok te posede popravi i postavi bar donekle u normalno stanje. Zaključujući ovaj prikaiz ne mogu inače a da ne apelujem na stručnu i patriotsku svest naših šumara te da pitam: je li uopće moguće da netko ispravno proceni ova velika i komplikovana imanja ako nije vest i školovan stručnjak? Nije li moguće, da procena t>ristranog stručnjaka bude i za 100 procenata viša nego li je faktična realna vrednost poseda? — Poznato je, da su neka tri metra gole stene na vrhu Triglava stajala diplomaciju dviju država mnogo napora i mnogo teških hiljada- a znade se i to, da bi naš narod i sve žrtvovao za ove naše svetinje. No svi ti i slični obziri kod procene realne gospodarske vrednosti ne smiju da dolaze u obzir. A nadajmo se, da nam neće trebati još po dva \ više puta naplaćivati vrednosti dobara, koja su bez sumnje već danas naša, i da će našim državnicima usDeti dokazati neispravnost takovog zahteva. ako je, kako izgleda, defakto bio postavljen. ®.® |