DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1924 str. 5 <-- 5 --> PDF |
Šume verskog fonda i reparacije crkvena imanja. Išao je tako daleko, da je proveo nekakvu rastavu crkve od države. Iz većeg dela crkvene imovine, koja je tako ostala, ustanovio je 1786. godine t. zv. verske fondove, kojih su prihodi imali da služe isključivo za verske potrebe, u prvome redu za plaćanje t. zv. kongrue. Fondovi su se upravljali centralno, a razdeljeni su bili po pokrajinama, te su raspolagali već tada novčanim kapitalom i nepokretnim imanjima. Već iz toga proizlazi, da je juridički pojam verskog fonda bio neodređen. Imanja su prije bila crkvena, a prihodi fonda imali su da služe za plaćanje državne plate — kongrue —, dakle odterećenju državne blagajne. Fondom je upravljala državna vlast. Verski fond dakle, niti je bio državni, a niti crkveni, već naročito jurističko lice, sa naročitom zadaćom To su svojstvo vremenom priznale i sve najviše sudske vlasti prilikom rešavanja raznih sporova. Na tom stanju stvari u praksi nije ništa menjala ni docnija odredba čl. XXXI. austrijskog konkordata cd 5. novembra 1855. godine, drž. zak. br. 195., koji izričito tvrdi, da je verski fond vlasništvo crkve. Na postupku sa fondom nije se naime ništa menjalo. Sredstva fonda ni izdaleka nisu dostajala za pokriće potreba. Tako je država redovno morala dotirati i predumljivari sredstva tome fondu; to je naraslo do velikih svota. Računi štajerskog fonda vodili su se u Gracu, a oni koruškog fonda u Celovcu, tako da nemamo točnih podataka o njima. Stalno je samo to- da nije nikakav posed tih fondova ostao na našem teritoriju iza oslobođenja. Na svaki bi način naša država morala primiti i od štajerskog i od koruškog verskog fonda, točan obračun, te onaj deo vrednosti, koji otpada na naš teritorij tih zemalja, zahtevati za sebe. Znati treba naime, da je imovina i štajerskog i koruškog verskog fonda bila kudikamo veća od imovine kranjskog verskog fonda. Štajerski je fond za vreme prevrata ostao sav u upravi republike Austrije, a najveći deo koruškog fonda (preko 2/3) pripao je Italiji. Od godine 1800. do 1870. prodalo se na našem teritoriju svega oko 24.000 ha fondovskih imanja za oko 1-120.000 forinti. No to sve nije dostajalo za pokriće potreba. Točnijih podataka imamo samo o kranjskom verskom fondu.1 Za vreme zadnjih pedeset godina (od godine 1867. do konca 1918.) imao je taj fond svih prihoda 20-375.436 K 46 fil., a rashoda 34 milijuna 139.770 K 32 fil. Dotacija i predujmova od države primio je fond 15.375.063 K 82 fil., a vratio je a konto toga državi 1-610.729 K 96 fil. Kranjski verski fond dugovao je državi dne 31. 12. 1918. celih 18,012.610 K 81 fil. Vrednost svega fondovskog kapitala cenila se na 14,000.000 K. 1 Ni ti podaci nisu potpuni, pošto se je glavno računovostvo nalazilo u Beču i mi podataka nismo dobili. |