DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 40     <-- 40 -->        PDF

Grješke drveta.


Aleksandar Ugrenović [Zagreb] :


Grješke drveta.


Naše udruženje posjeduje svoj šumarski muzej. U njemu
se nalazi — pored ostalih — i tehnološka zbirka. Njen bi zadatak
trebao da bude da u što potpunijoj slici prikaže čitavo područje
iskorišćivanje (uporabe) šuma. Dakle: dobivanje, prerađivanje i trgovinu
drveta.


Čitav šumarski muzej nalazi se udržavnoj upravi odnosno
u upravi gospodarsko-šumarskog fakulteta u Zagrebu. Ustupanje i
preuzimanje društvenoga muzeja u fakultetsku upravu imalo je prije
svega svrhu, da njegove zbirke ne ostanu mrtve, već da se na taj način
omogući upotreba muzeja i njegovih zbirki u nastavne ciljeve. Na
drugoj strani na taj je način udruženje riješeno svake brige oko uprave
muzeja, a otpao je i sav trošak njegovog uzdržavanja, koji ovako snosi
država.


Pošto sam nedavno preuzeo upravu šumarskog muzeja u ime
zagrebačkog fakulteta, dužnost mi je da se pobrinem, kako bi se muzejske
zbirke upotpunile i proširile. Prirodno je, da kod toga valja uzeti
na oko one zbirke, koje su najnepotpunije a koje imadu osobitu praktičnu
važnost.


Među te nepotpune zbirke valja u prvom redu ubrojiti tehnološku
zbirku. Njeno kompletovanje svima drvnim sortimentima već


je pokrenuto, no moći će se konačno sistematski izvršiti tek onda
kad budu konačno uglavljene naše nove uzanse za trgovinu drveta.
Zbirke će se udesiti tako, da u njima budu sadržani svi oni sortimenti,


o kojima govore uzanse.
No ima jedno područje, koje spada u tehnološku zbirku, a njegovim
se kompletovanjem može započeti i prije nego budu konačno
uglavljene uzanse za trgovinu drveta. Ta je zbirka grješaka
drveta.


Čini se na prvi mah, da ta zbirka ne mora da bude po svom
obimu velika. No čim pokušamo da uđemo u oblast grješki drveta,
odmah se opaža, da je ona prilično prostrana, a broj grješki vrlo
znatan. Nikako nije moguće kompletovati ovu zbirku radom samog
upravnika muzeja i njegova pomoćnika, već je od potrebe da taj rad
uprave ispomogne što veći broj vanjskih sila našega udruženja.


Za to se mi evo obraćamo molbom na sve članove
našeg udruženja: na drugove šumare po
struci, na gospodu trgovce drvetom i industrijalce
kao i na posjednike šuma, da nas pomognu u
ovoj akciji za sabiranje grješki drveta. Mi se čvrsto
nadamo, da će ova naša molba naići na razumijevanje, uvaženi e i potporu
sa strane državnih šumarskih vlasti i svih onih krugova šumarske
i drvarske struke, koji su na ovom pitanju zainteresovani.




ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 41     <-- 41 -->        PDF

Grješke drveta.


Da bi svatko dobio neku preglednu sliku o onim grješkama


drveta, koje su od interesa, donosimo ovdje pregledan popis onih


grješki, koje su po iskorišćivanje šuma i trgovinu drveta od interesa.


No prije toga htjeli bi da upozorimo da pod pojmomgrješke
razumijevamo u prvom redu one, koje su od važnosti po dobivanje,
prerađivanje i trgovinu drveta. U drugom redu dobro su nam došle
i one grješke, koje su samo od teorijskog (fitopatološkog, anatomskog)
interesa.


Pojam samih grješki nije uvijek posvema jednak. Često puta
ono, što je grješka sa gledišta tehničkog i trgovačkog, nije grješka sa
gledišta botaničkog ili fizijološkog (na pr. ekscentricitet srca, kanelirano
deblo, zasukanost i t. d.) pa ni sa šumarsko-uzgojnog (na pr.
stabla sječena u glavu). Na drugoj strani i sa samoga tehničkoga gledišta
jedna te ista pojava može da bude jednoč prednost, drugi put
mana (grješka). Tako je na pr. zakrivljenost kod trupaca za piljenje
u pravilu grješka a kod brodarske gradje (krivače, klečke, račve) ona
je u pravilu potrebna osebina.


Nema sumnje, da je poznavanje grješki drveta neophodno
potrebno ne samo onima, koji uče već naročito onima, koji se
bave radom oko iskorišćivanja šuma. Ono je jednako potrebno onome,
tko šumu procjenjuje i prodaje, kao i onome, tko šumu procjenjuje,
kupuje i preradjuje. Ova potreba dobrog poznavanja grješki sve je
veća, što je veća tehnička uporabivost i vrijednost nekoga drveta i što
dalje idemo u preradjivanju drveta.


Da si uzmognemo stvoriti jasnu sliku o vrstama grješki potrebno
je prije svega da ih grupišemo . Ovo grupisanje najzgodnije
provesti sa čisto praktičnog gledišta. Uzevši na oko vremeni slijed radova
oko iskorišćivanja te meko i tvrdo drvo, kako se ono razlikuje u
praksi iskorišćivanja šuma, mogu se grješke grupisati ovako:


I. Grješke na stojećem (dubećem) drvetu
II. Grješke na oborenom drvetu
III. Grješke na preradjenom drvetu
Posve je razumljivo, da način prikazivanja ovih triju
grupa grješki za demonstrativne ciljeve i zbirke ne može da bude
jednak. Grješke stojećeg drveta mogu se prikazati gotovo isključivo
slikama, fotografijama i crtežima, a grješke oborenog
drveta dijelovima debla, na kojima su vidljivi poprečni presjeci
i površne partije robe, a grješke preradjenog drveta dijelo vima
gotove preradjene robe ili njenih otpadaka
, na kojima su vidljiva dva ili tri lica.


Saglasno sa ovim grupisanjem mi ćemo ovdje pobrojati sve one
najvažnije grješke, koje su od interesa po iskorišćivanje šuma. No nije
moguće samo našim terminom dovoljno jasno označiti pojedinu grješku.
Potrebni su zato i strani termini. Ôvo je naročito potrebno za to, što
i terminološka strana ovoga pitanja nije do danas prečišćena.1


Bit ćemo zahvalni svakome tko će ims pomoći i u radu oko sabiranja
terminološke grade.




ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 42     <-- 42 -->        PDF

Grješke drveta.


I.
GRJEŠKE NA STOJEĆEM STABLU
(bez razlike mekog i tvrdog drveta).
1. Stabla uzrasla na osamici (l´arbres croissant a l´état isolé)
za razliku od stabla uzraslog u sklopu (l´arbre croissant dans un
massif, forme forestiere).
2. Stabla sa jednostrano razvijenom krošnjom uslijed jednostranog
svjetla (na prosjecima, putevima, na rubu šume).
3. Stablo sa jednostrano razvijenom krošnjom uslijed upliva
vjetra izvjesnog smjera (l´arbre en drapeau, Fahnenwuchs, windgeschert,
windgepeitscht).
4. Deblo sa živićima (fute avec les branches gourmands, Wasserreiser).
5. Stabla trajno kresana u glavu (tetards, Kopfhôlzer).
6. Stabla okresivana za brst (les arbres d´émonde, Schneitelstamme).
7. Stabla ogrižena i oštećivana po stoci i divljači, (čungari),
(bois rabougris, arbres rabougris, Gaistannli [u Švajcarskoj], Wolf,
Kniebusch, Kollerbusch).
8. Stabla oštećivana mrazevima (l´arbres déformés par la gelée,
Strauchbuche).
9. Presavijanje i prelamanje stabala pod pritiskom snijega
(pression de la neige, Schneedruek).
10. Stabla zakrivljena pritiskom leda (u poplavljenom području
Posavine), (pression de la glace, Eisdruck).
11. Vjetrolomi (tubatak, stup. krnjug, okrnjak), (volis, chandeliers,
Windb ruche).
12. Vjetrolomi sa sekundarnim vršikama (Candélabres, Kandela
berstamme)
13. Nabrekline od smolarenja (gonflement produit par resinage,
Anschwellungen von der Harznutzung).
14. Izrasline, guke, guše, nabrekline, rak ( od nametnika — Vis-
cum, Loranthus, Aecidium i t. d.), (excroissances, tumeurs, gibbosités,
bourrelets, tubercules, chancres, Krôpfe, Knollen, Beulen, Wullste
i t. d.).
15. Pravnost nepotpuna, zakrivljenost (courbure unilatérale,
einseitige Kriimmung).
16. Krivost (courbure bilatérale, zweiseitige Kriimmung, Windschieîe).
17. Sabljast rast (tige en sabre, Sabelwuchs).
18. Jedrina (punodrvnost) srednja (bois médiocrement tenu,
soustenu, mittlere Vollholzigkeit), jedrina loša (stablo nejedro), (bois
mal tenu [soustenu], Abholzigkeit).
19. Zasukanost (drvo zasukane žice), (bois tors, Drehwuchs,
gedreht).
20. Suhovrhost (couronnement, mort en cime, Gipfeldurre, Zopfdiirre).
21. Prestarelost (bois dépérissant, Abstandigkeit).
22. Zapaljen je kore (rouille. Rindenbrand).


ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 43     <-- 43 -->        PDF

Grješke drveta. 307
23. Gaćnjacistâmme).
(račvasta stabla), (rameau bifurqué, Zwiesel24.
Kora:


a) neobičnosti boje (boja drugog intenziteta ili tona nego
u prosječnog stabla).
b) nejednoličnost boje u istoj partiji debla (raznog intenziteta
i tona boje).
c) nejednolično braždenje i raspucavanje kore u istoj partiji
debla.


25. Španjana (iverana) stabla (zasječena radi ispitivanja
cjepkosti).
26. Stabla oštećena prizemnim šumskim požarom.
II. GRJEŠKE NA OBORENOM I PRERADJENOM DRVETU.
A.) Meko drvo (jela, smreka, bor, ariš).


1. Grješke vidljive na oborenom drvetu (na poprečnom presjeku).
I. Prema obliku presjeka.
Periferija presjeka je:


1. Krug: srce ekscentrično (coeur excentrique, Herz exzentrisch).
2. Elipsa ili elipsoid: srce ekscentrično (coeur excentrique, Herzexzentrisch).
3.
Nepravilna:
a) žljebasta, užljebljena, (canellé, spannruckig, hohlkehlig),
b) dvostruko srce (coeur double, Doppelkern, Doppelherz),
c) ozlede zarasle (cicatrisations, Ueberwallungen) : zimo
trenost, raspukline od studeni, (gélivure produite par
le froid, Eisklufte, Frostrisse), udareno gromom (touché
par les coups de foudre. Blitzstâmme), mehaničko oštećivanje
(blessures, Baumschlâge), udaranje, zasijecanje,
vožnja kolima, gulenje, požar i t. d.,


d) Izrasline, guke, guše, nabrekline, (excroissances, gibbosités,
bourrelets, Krôpfe, Beulen, Wiilste).


4. Šuplja stabla (tiges creuses, Hohlstamme).
II. Prema stepenu zdravosti, boji i strukturi.
1. Bijela trulež, (pourriture blanche, Weisfaule).
2. Crvena trulež, (pourriture rousse, Rotîaule).
3. Trulež grana (pourriture des branches, Astîâule).
4. Okružljivost (roulure, Ringschaligkeit, Kernschaligkeit).
5. Učmanutost, sparenost (prešlo, piravo). échauffement, échauffure,
Stockigwerden, erstickt).
6. Crvljivost. crvotočnost (piqure, trou de ver, Wurmstich).
7. a) Modro drvo (bleuissement ,Blauholz),
b) Modričavo (bleuâtre, Angeblaut).


ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 44     <-- 44 -->        PDF

Grješke deveta.


8, Grubo drvo (a couches annuelles épaisses, cernes épaisses, a
grain grossier, grobjâhrig).


9. Dvostruki godovi (couches annuelles doubles, cernes doubles,
Doppelte Jahresringe).
10. Zasukano drvo (bois tors, Drehwuchs).
III. R aspu ea v an j e i mehaničko oštećivan je.
1. Paljivost (crevassé intérieurement, fente rayonnante partant
du coeur, Kernrisse, Windrisse, Strahlrisse, Waldrisse).
2.
Raspukline od isušivanja i utezanja (fentes, gerçures, Luft
risse,
Sonnenrisse):
a) u pravcu (fentes rectilignes, geradlinige Risse),
b) račvaste (fentes en angles, Winkelrisse),
c) zvjezdaste (fentes étoillés, fentes radiés, Sternrisse),
d) površne (fentes superficielles, Mantelrisse)


1. Na drvetu pravnih vlakanaca (fentes rectilignes,
geradfaserige Risse).
2.
Zasukane (fentes tors, gedrehte [schiefe] Risse).
3. Mehanička oštećivanja kod vlake, vuče, tociljan ja, klizanja (bacanja,
tumbanja i t. d.).
2. Grješke vidljive na prerađjenora drvetu.
(Daske, planke. četvrtače, letve fžioke], tesana građa, cijepana građa.
Planches, plateaux, chevrons, lattes, bois equarri, bardeaux, douves.
Rretter, Pfosten, Staffel, Kantholz, Schindeln, Dauben).


I. Prema obliku poprečnog presjeka:
1.
Neokrajčano (non alignée, non avivée, unbesâumt).
2.
Lisičavo (flacheux, baumkantig, Baumwalze):
a) na jednom licu
b) s oba lica.
3.
Oštro okrajeano (a vives aretes, scharîkantig).
4. Bez srca (décoeuré, herzfrei, kernfrei).
5. Prorezana srca (fendu du coeur ouvert, herzdurchschnitten,
kemdur chschnitten).
6. Sa uklopljenim srcem (bois du coeur enfermée, Kernmateriai,
Herzmaterial, mit eingeschlossenem Herz, Herzsfficke, Kernstucke).
7. Vitlavo, izvitlano (voilée, dejeté, windschief).
II. Prema stepe nu zdravo s ti, boje i strukture.
1. Okružljivost (roulure, Kernschale, Ringschale).
2. Učmanulost, prešlo, piravo (échauffement, Schwarzstreifigkeit,
erstickt, stockig).
3.
Rujavost (rayures, rotstreifig):
a) prema
intenzitetu boje (selon gradation des couleurs,
nach Farben-Abstufung),




ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 45     <-- 45 -->        PDF

Grješke drveta.


b) prema mjestu pojavljivanja (selon espacement, nach
Stellen, wo sie auftreten).


4. Crnomodre pruge (rayures noires bleuâtres, schwarzblaue
Streiîen [Agaricus, Trametes, Polyporus]).
5. Šarene pruge (kod plavljenoga ili inače navlaženoga drveta),
(rayures de plusieurs couleurs, Buntstreifigkeit).
6. Bijele pruge (rayures blanches, Weisstreifigkeit [Stereum, Polyporus]).
7. Bijele pjege (taches blanches, Weissfleckigkeit).
8. Modro drvo (bleuissement, Blaustreiîigkeit).
9. Modričavo (bois bleuâtre, angeblaut).
10. Modrozeleno (bleu-vert, blaugriin) — Peziza.
11. Posivjelost (grisailement, vergraut).
12. Posmedelo (brunissure, verbrâunt).
13. Crveni trakovi srca (bandes rouges du coeur, r6tlich-braune
Streifen der
Kernschale)
a) na površini (superficieles, einseitig),
b) prodiruée (traversieres, durchgehend).


14. Široki godovi (couches annuelles épaisses, cernes épaisses,
grobjâhrig).
15. Vržljav (ondulée, verwimmert).
16. Zasukan (bois tors, gedreht, drehwuchsig).
17. Grane (čvorovi, suči, sljepice, smogori), (noeuds, Aeste):
a) urasle (détachés, adhérents, eingewachsene),
b) napola urasle (demi-detachés, demi-adherents. halbeingewachsene),
c) ispadajuée (tombants, herausfallende, lose, durci´


fallende),
d) poprečne (transversaux, Querâste, Fliigelaste),
e) sitne (petits, kleine),


f) srednje (moyennes, mittelgrosse),
g) krupne (gros, Grobâste, grosse),
h) grane sa gr ješkama, manjičave, natrule (vicieux, dé


fectueux, pourris, îehlerhaîte, kranke, faule, Schwammaste),
i) brojne grane (nombreux, vielastig).


18. Smolenice (poche a résine Pechgange, Pechtaschen, Harzgange,
Harzgallen).
19. Urasla kora, (entré-ecorce, eingewachsene Rinde).
1 TI.
Raspuca van je i mehaničko oštećivan je:


1.
Raspukline (fentes, Sonnenrisse, Luftrisse, Sonnensprunge) :
a) pe duljini (fentes rectilignes, geradelaufend. in der
Lange),
b) kose (obliques, in schiefer Quere, schieîerige Kernrisse)
c) u sredini (centrales, Mittenrisse),
d) na ivici, na rubu (fente de l´arete, Kantenrisse),
e) na čelu (fentes de tete, Kopfrisse),




ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 46     <-- 46 -->        PDF

Orješke đrveta.


f) na površini (fentes superficieles, oberflâchliche Risse),
g) prodiruće (fentes pénétrants, fentes traversiez, durchgehende).


2.
Crvotočine, crve (piqure, trou de ver, Wurmstich).
B.) Tvrdo drvo (hrast, bukva, brest, jasen, javor, grab,
lipa, joha, voćke).


1.
Grješke vidljive na oborenom drvetu (na poprečnom presjeku).
I. Prema obliku presjeka:
Periferija presjeka je:


1.
Krug: srce ekscentrično (coeur excentrique, Herz exzentrisch).
2. Elipsa ili elipsoid: srce ekscentrično (coeur excentrique, Herz
exzentrisch).
3.
Nepravilna:
a) žljebasta, užljebljena, (canellé, spannriickig, hohlkehlig),
b) dvostruko srce (coeur double, Doppelkern, Doppelherz),
c) ozlede zarasle (cicatrisations, Ueberwallungen) : zimo
trenost, raspukline od studeni, (gélivure produite par le
froid, Eiskliifte, Frostrisse), udareno gromom (touché
par les coups de foudre, Blitzstâmme), mehaničko oštećivanje
(blessures, Baumschlage), udaranje, zasijecanje,
vožnja kolima, gulenje, požar i t. d.


d) Izrasline,
guke, guše, nabrekline (excroissances, tu
meurs, gibbosités, Krôpfe, Beulen, Wulste).


4.
Šuplja stabla (tiges creuses, Hohlstamme).
II. Prema stepenu zdravosti, boji i strukturi.
1.
Bijela trulež (pourriture blanche, Weisfâule).
2.
Crvena trulež (pourriture rousse, Rôtfâule).
3.
Trulež grana (pourriture des branches, Astfâule)
a) mokra trulež (carié mouillée, nase Astfâule, Fliegenâste,
Weisgelbe Vogelaste),
b) suha trulež (carié
seche, trockene weisse Astfâule, die
braunen Aeste).


4. Okružljivost (roulure, Ringschâligkeit, Kernschâligkeit).
5. Učmanost, sparenost (prešlo, piravo), (échauîfement. échauffure,
Stockigwerden, erstickt).
6.
Trulež srži (carié, Kernfaule).
7.
Crvljivost, crvotočnost (piqure, trou de ver, Wurmstich):
a) veliki crv, kozlić (cvilidreta), (Cerambyx cerdo, grosser
Wurm)
b) mušičavost, mali crv, (kleiner Wurm, Xyloterus).


8. Grubo drvo (a couches annuelles épaisses, cernes épaisses, a
grain grossier, grobjâhng).
9.
Kolutavost (lunure, Mondrige [weisse Ringe, dunkle Ringe]).
10. Dvostruka bijel (aubier double, Doppelter Splint).


ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 47     <-- 47 -->        PDF

Grješke drveta.


11.
Pjege (taches, Flecken):
a) cmkaste (noitres, schwarzliche),
b) žute (jaunes, gelbe),
c) smeđe (bruns, stammbraune),
d) smeđe-sive ((bruns-grises, braun-graue).
12. Zasukano drvo (bois tors, Drehwuchs).
13. Srž smeđa, siva, crvena (coeur brun, gâté, gris, rouge, brauner,
grauer, roter Kern).
III. R aspuca van j e i mehaničko oštećivanje:
1. Paljivost (crevassé intérieurement, fente rayonnante partant
du coeur, Kernrisse, Windrisse, Strahlrisse, Waldrisse).
2. Raspukline od isušivanja i utezanja (fentes, gerçures, Luîtrisse,
Sonnenrisse) :
a) u pravcu (fentes rectilignes, geradlinige Risse),
b) račvaste (fentes en angles, Winkelrisse),
c) zvjezdaste (fentes étoilîes, fentes radiés, Sternrisse),
d) površne (fentes superficielles, Mantelrisse),


1.
na drvetu pravnih vlakanaca (fentes rectilignes, geradfaserige
Risse),
2.
zasukane (fentes tors, gedrehte [schiefe] Risse).
3. Mehanička oštećivanja kod vlake, vuče, tociljanja, klizanja
(bacanja, tumbanja i t. d.).
2 .Grješke vidljive na preradjenom drvetu.


(Daske, planke. četvrtače, letve [žioke], tesana građa, cijepana građe.
Planches, plateaux, chevrons, lattes, bois equari, bardeaux, merrains.
Bretter, Pfosten, Staffel, Kantholz, Schindeln, Dauben).


I. Prema obliku poprečnog presjeka:
1.
Neokrajčano (non alignée, non avivée, unbesaumt).
2.
Lisičavo (flacheux, baumkantig, Baumwalze):
a) na jednom licu
b) s oba lica.
3.
Bez srca (décoeuré, Herzfrei, Kernfrei).
4. Prorezana srca (fendu du coeur ouvert, herzdurchschnitten,
kerndurch schnitten).
5. Sa uklopljenim srcem (bois du coeur enfermée, Kernmaterial,
Herzmaterial, mit eingeschlossenem Herz. Herzstiicke, Kernstiicke).
6.
Vitlavo, izviđano (voilée, dejeté, windschief).
TI. Prema stepenu zdravosti, boje i strukture.


1.
Okružljivost (roulure. Kernschale, Ringschale).
2.
Ru.iavost (rayures rouges, rotstrefig):
a) prema intenzitetu boje (selon gradation des couleurs,
nach Farben-Abstufung),
b) prema
mjestu pojavljivanja (selon espacement, nach
Stellen, wo si auftreten).




ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 48     <-- 48 -->        PDF

312
Orješke đrveta.


3. Mokričavost (picoté de taches claires, Wasserstreifen).
4.
Crne pruge (rayures noires, Schwarzstreiîen).
5. Široki godovi (couches annuelles épaisses, cernes épaisses,
grobjâhrig).
6.
Vržljav (ondulée, verwimmert).
7.
Zasukan (bois tors, drehwuchsig).
8.
Grane, kvržice, noeds, Aeste):
a) sitne, zdrave, prodiruće (petits saines, pénétrants, transitoires,
kleine, gesunde, durchgehende),
b) truie (pourris, îaule).


9.
Urasla kora (entré-ecorce, eingewachsene Rinde).
10. Zaležine (taches de la couche, Lagerflecke).
III. Raspuca van je i mehaničko oštećivan je:
1.
Raspukline (fentes, Sonnenrisse, Luftrisse, Sonnensprunge) :
a) u jezgri (dans le coeur, Herzrisse),
b) od sunca (fentes d´insolation, Sonnenrisse).
2. Crvotočine, crve (piqure, trou de ver, Wurmstich):
a) veliki crv. kozlić (cvilidreta), (Cerambyx cerdo, grosser
Wurm),
b) Mušičavost,
mali crv, (Xyleborus), taches farineuses,
kleiner Wurm).


3.
Zimotrenost, raspukline od studeni (gelivures, Eisklufte, Frostrisse).


4. Vitlavost (gauchissement, gondolement, Windschiefe)
a) na jednu vodu vitlavo (une fois voilé, gauchi, einmal
gebogen),
b) na dvije vode vitlavo (deux fois voilé, gauchi, zweimal
gebogen),
c) sabljasto (courbée, sâbelige Stiicke).


5. Cijepano preko žice (fendu travers de fibres, gegen den
Marktstrahl gekloben).
* * *


Svaka pošiljka treba da sadrži popis objekata po rednim brojevima
uz naznaku imena (vrsti) objekta. Molimo da se sve pošiljke
šalju na
ZAVOD ZA UPORABU ŠUMA (Šumarski Muzej) Univerzitet. Zagreb,


Vukotinovićeva ulica 2.
Prof. dr. Aleksandar Ugrenović.
Predsjedništvo »Jugoslovenskog Šumarskog Udruženja« moli svu
gospodu šumare, trgovce i industrijalce, da podupru ovo nastojanje


uprave društvenoga muzeja.
Predsjednik : Tajnik :
Turković s. r. Čeović s. r.


Les défauts du bois.


A fin
d´ organiser une collection de tous les défauts de bois concernant


. utilisation des forets et le commerce de boiis. f auteur publie une liste


détaillée. Rédaction