DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1925 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Eksploatacija gljiva u našoj državi. Ing. Ante Ružić [Ljubljana] : Eksploatacija gljiva u našoj državi. U dnevniku »Slov. Narod« od 15. februara 1925. izašao je o gornjem predmetu vrlo aktualan članak, koji zaslužuje svu pozornost našeg šumarskog sveta. Članak glasi: »Prikupljanje, sušenje i eksportiranje gljiva nije još ni u Sloveniji dovoljno razvito. U južnim pokrajinama naše države eksploatacija gljiva gotovo je posve nepoznata. Kod nas poznaje narod svuda bar t. zv. vrganje, jurčke i globanje (Boletus edulis) te ih svuda sabire i upotrebljava sveže te suši za domaću potrebu i za prodaju. No jasno je da u našim šumama sagnjije mnogo vagona tih i drugih jestivih gljiva. A industrija gljiva (konserviranje u sirćetu, mlenje u prašak, kuhanje ekstrakta itd.) još nam je potpuno nepoznata. Ipak su naši trgovci gljivama prošle godine eksportirali samih osušenih vrganja neko 100 vagona, što je donelo prihoda oko 25 milijuna dinara. Ta je zanimiva činjenica potakla Ministarstvo Trgovine i Industrije, da je svojim raspisom od 30. decembra 1924. god. izjavilo, da namerava ubiranje i trgovinu gljivama proširiti na sve krajeve u državi, gde se to dosad još nije vršilo (Srbija, Bosna, Crnagora i Slavonija). U tom je cilju Ministarstvo rasposlalo našim trgovcima gljivama posebnu okružnicu, da odgovore na ova pitanja: »1. Šta bi po mnenju trgovaca gljivama mogla država sa svoje strane poduzeti, kako i kojim sredstvima? 2. Šta bi trgovci sami hteli i mogli uraditi za uvođenje i organizaciju trgovine gljivama? 3. Kako si trgovci zamišljaju uzajamni rad sa državom? 4. Da li bi trgovci mogli dati upute za trgovinu i za stručne učitelje, koji bi narod podučavali, kako treba gljive sabirati, rezati i sušiti, te bi li hteli od sakupljača rentabilnije otkupiti suhe gljive? 5. Bi li to hteli činiti o vlastitom trošku ili treba državne potpore, kako i koliko? 6. Bi li bili spremni da štampaju potrebne upute sa slikama u srpsko-hrvatskom jeziku na vlastite troškove ili treba da im država pomogne i koliko bi to stalo?« Tu je okružnicu primio i naš poznati stručnjak u gljivarstvu s dostavkom: »0 gornjem čast mi je obavestiti Vas kao stručnjaka u predmetu i kao autora knjige o gljivama s molbom, da date primerne savete.« Zamoljeni dao je u glavnome sledeće mnenje: |
| ŠUMARSKI LIST 8/1925 str. 13 <-- 13 --> PDF |
Eksploatacija gljiva u našoj državi. 46 7 Eksploatacija jestivih gljiva u Slovenačkoj je nepotpuna, u ju žnim pokrajinama države ona je malo ne posve nepoznata. Tamo sa gnjiju u šumama svake godine teški milijuni najboljih vrsti gljiva. Druge države, koje niti nemaju tako povoljne klime za gljive a niti imaju toliko šuma. primaju svake godine na stotine milijuna za gljive, kao n. pr. Francuska, Čehoslovačka. Švajcarska, Bavarska, Italija i dr. Statistički je dokazano (rektor Hinterthur). da je Švajcarska godišnje primila već prije svetskoga rata do 45 milijuna zlatnih franaka za gljive. U Slovenačkoj je bar sušenje i eksportiranje t. zv. »jurčka« (glo banja, Boletus edulis) prilično rasprostranjeno te se je lani izvezlo približno 100 vagona suhih gljiva za oko 25 milijuna dinara. Južne bi pokrajine lako izvozile najmanje pet puta toliko suhih gljiva. Na postavljena pitanja odgovaram ovo: 1. Na finansiranje organizacije gljivarstva od strane pojedinih trgovaca ne možemo ozbiljno misliti, jer postoji među njima velika utakmica (konkurencija), što je s merkantilnog gledišta posve razumljivo. Jedina mogućnost bi bila, da se nekoliko solidnih i finansijski jakih trgovaca uz pomoć koje banke udruži u gljivarsku družbu odnosno zadrugu. U Ljubljani već postoji takvo dioničko društvo »Gljiva«, koja je lani počela poslovati te raspolaže sa strojevima za punjenje i lotanje priručnih i praktičnih kovinastih kaseta, u kojima eksportira osušene gljive u inostranstvo. 2. Za Slovenačku nije dakle potrebna naročita organizacija za gljivarstvo, pošto narod općenito već poznaje vrsti gljiva, koje su podesne za sušenje i prodaju. Pored imenovane družbe ima i više solidnih i jakih trgovačkih tvrtki, koje se bave specijalno sa nakupom i prodajom suhih gljiva. Tako postoje n. pr. u Ljubljani tvrtke A. Sever, Urbančić, V. Rohrman, IVI. Geršak i dr. Samo u nekojim krajevima Gorenjske trebalo bi još poduke i organizacije. A potrebno bi bilo da se i drugud po Sloveniji proširi poznavanje drugih vrsti gljiva, koje doduše još nisu podesne za sušenje i za eksport, no vrlo su dobre za domaću prehranu i za industrijsko prerađivanje. U našoj državi raste oko 100 vrsta jestivih gljiva, a za sušenje i eksport dolazi u obzir samo par vrsta; no i za domaću prehranu poznaje ljudstvo jedva još neko 10 daljih vrsta. Potrebno bi bilo dakle da i u Sloveniji stručnjaci drže predavanja s praktičnim izletima u šume za vreme sezone gljiva. Od još veće bi važnosti bilo da bi se po srezovima održavali tečajev i za u č i t e 1 j s t v o osnovnih škola, koje bi prenosilo svoje znanje na mladež i na odrasle ljude u svom kraju. U tu svrhu trebala bi potpora vlade odnosno naređenje Ministra Prosvete. 3. Od ogromne narodno-gospodarske i socijalne važnosti bi bilo, da se za gljivarstvo zainteresuju južne pokrajine naše države , gde bi racionalna eksploatacija samih eksportnih gljiva morala u primeru sa Slovenijom donositi godišnje najmanje 100 m i 1 i j o n a dinara. Za to bi trebalo u prvom redu zainteresovati učiteljstvo, svećenstvo, općinske vlasti i invalide (a napose š u- mare ! op p.). Svaki trgovac rado će kupovati dobre i ispravno su |
| ŠUMARSKI LIST 8/1925 str. 14 <-- 14 --> PDF |
Eksploatacija gljiva u našoj državi. šene gljive, da ih ili neposredno eksportira ili da ih odašilje poznatim eksporterima u Sloveniji. I za to bi mogla ljubljanska berza notirati dnevne cene. 4. Ministarstvo trgovine i industrije treba da bilo samo, bilo u sporazumu sa Ministarstvom Poljoprivrede (Šuma i Rudnika op. pisca) te Socijalne Politike namesti stručnjake kao državne instruktore za gljivarstvo, kako već imadu takve putujuće učitelje Švica, Bavarska, Francija i dr. Ti bi instruktori morali držati teoretska i praktična predavanja po svim krajevima države, gde ima u blizini šuma. Naročito nek bi priređivali tečajeve za učiteljstvo, za invalidske organizacije i za kupce suhih i svežih gljiva te za sabirače uopšte. Najuspešniji bi bili takvi tečajevi odnosno predavanja u sezoni gljiva, to jest od meseca maja do novembra, kada se mogu sa posetnicima kurzeva praviti ekskurzije u šume. No predavanja bi se mogla vršiti i u zimsko doba pomoću dobrih slika, naročito pomoću dobri h modela , kad bi vlada odobrila kredit za nakup takvih modela (komad po 63 din.). 5. Nužno bi bilo potrebno, da izda Ministarstvo popularn o sastavljenu brošuru sa obojenim slikama za sabirač e gljiva . Pošto treba u početku proširiti poznavanje u prvu ruku takvih gljiva, koje dolaze u obzir za sušenje i za eksport, opsezala bi takva brošura samo oko 16 tabli te 1 arak teksta (kratak opis gljiva, uputa, kako treba gljive sabirati, rezati, sušiti, čuvati i eksportirati, dalje kako se gljive suše na suncu, na zraku, u pećima, sušnicama i t. d.). Kako u južnim krajevima počinje sezona gljiva već meseca maja, trebalo bi da se sve navedene pripr&ve izvrše cim prije« Gornjem članku ne trebamo mnogo dodavati. Poznato je, da su gljive izvrsna i tečna hrana te da sadržavaju naročito vrlo mnogo belančevine. A poznato je također, da gljive rastu na humoznim tlima šuma. Gljive su dakle u prvome redu šumski proizvod od velike vrednosti. Pri tome primećujemo, da nije trebalo da i kod toga dođe inicijativa s druge strane, a kad je već tu, da će sigurno i naše Ministarstvo oberučke prihvatiti tu misao i učiniti svoju dužnost. Poznato je daleko u inostranstvu i bolje nego kod nas, da su bosanske velešume pravi vrtovi-rasadnici za sve najplemenitije vrste gljiva i da upravo ogromne množine toga plemenitog sada svake godine neiskorištene sagnjiju u tim šumama. Ne preteravam ako tvrdim, da bi se iz samih državnih šuma Srbije, Bosne, Crnegore i Like moglo izvesti godišnje do 1000 vagona suhih gljiva, u vrednosti do 250 milijuna dinara! Samo sušenje posve je jednostavno i obično ne iziskuje nikakvih troškova. Jedan kilogram dobro osušenih vrganja (za što treba oko 10 kg svežih gljiva) prodavao se prošle jeseni na našem trgu po 70 do 80 Din.! Misli, koje izvodi u gornjem članku naš najbolji teoretični i praktični poznavalac gljiva i trgovine gljivama, bez sumnje su dobre, samo šteta što je pri tome posve zaboravio na glavne faktore, koji su upravo |
| ŠUMARSKI LIST 8/1925 str. 15 <-- 15 --> PDF |
Eksploatacija gljiva u našoj državi. 469 pozvani da u prvome redu porade oko valjane eksploatacije toga našeg bogatstva, a to su naši šumari. Organizaciju sabiranja, sušenja i pakovanja imali bi voditi šumski upravitelji u svojim šumama, a nikako ne bi bilo na odmet niti našim čuvarima šuma, ako bi u par letnih meseci sa svojim obiteljima prikupili i opremili po za desetak hiljada dinara lepo osušenh plemenitih gljiva. — A upravo da proplače čovek, kad vidi mlade i kao gora čvrste muževe iz junačke naše Bosne, te najbogatije naše zemlje, kako dangube po našim mestima obilazeći sa kakvom jadnom purom ili guskom pod pazuhom od kuće do kuće — dok u okolici njihovih skromnih domova delomice propadaju, a delomice lete u inostranstvo teški milijuni čista zlata.... Kad ćemo početi razumno i trezno rešavati i te »male« naše probleme i kad ćemo ih resiti? L´ utilisation des champignons dans notre pays. Un aperçu sur P état actuel de P utilisation des champignons et propositions concernant P encouragement de P utilisation rationelle. Rédaction. . |