DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 8-9/1926 str. 38     <-- 38 -->        PDF

502 Ekskurzija studenata šumara zagrebačkog Univerziteta kroz Liku i Primorje.


ih o c am p a pit y o c a m p a, za čije je tamanjenje (skidanje gnezda)


potrošeno ove godine 36.000 Din. Za uništavanje gusjenica L o p h i


ru s pin i, koje jedu borove iglice, izdato je ove godine 10.000 Din.


Osobito živ dojam pobudile su u nama bez sumnje b u j i č n e r ađ


n j e u p o d r uč j u Senjske Drage. One prestavljaju remek


delo tehničkih gradnja ove vrsti, a za koje ima najviše zasluga bujicarsko


tehnički odsek bivše hrvatske vlade, u kojemu se isticao prerano


umrli, prvi naš bujičar, ing. Stevo Petrović . Tu smo imali lepu


priliku videti i upoznati se sa svim tipovima pregrada kao i drugih teh


ničkih objekata, koje spadaju u sastavni deo bujičarskih radnja. Pošum


ljenje, koje je izvedeno paralelno sa tehničkim uredjajima, je potpuno us


pelo i danas bujično korito Senjske Drage sa strmim obroncima, sa kojih


se nekada rušilo i valjalo kršje, stenje i kamenje, miruje, jer je obraslo


lepim kulturama crnoga bora, topole, jasena i vrbe.


Spuštajući se Senjskom Dragom prema Senju i moru naišli smo na
naravne sastojine crnog bora, a od osobitog interesa za nas bila je i vegetacija,
jer je ovaj put i sa šumsko-botaničke strane vrlo zanimljiv i poučan.
Tu smo naišli na tipične primorske vrsti kao rašeljka (prunu s
m a h a 1 e b), hmeljasti grab (o str y a carpiniîolia), dirak (p aliurus
aculeatus), medunac (quercus pub es cens), raakljen
(acer m o n sp es s u lan um), ruj (r hus . cotinus), smrdljika
(pistacea terebinthus), pasdren (rhamnus cat
a r t h i c a), primorsku borovicu (j u n i p e r u s oxycedrus) i dr.


Pred večer stigosmo u S e n j , a sutradan razgledasmo znamenitosti
grada i posetismo »carske magazine«, koji su sagradjeni u 3. deceniju
prošlog veka za uskladištavanje soli i žita. Pored toga išlo se je još i za
tim, da se njihovom gradnjom zaštiti pristanište od udarca bure. U njima
razgledasmo skladišta drvnih sorti menât a, koji čekaju
utovar na ladju. Od ovih je vredno spomenuti veliku količinu obruča,
koji se izradjuju od leske i graba, te vežu u tzv. bige. Oni služe kao
obruči za burad za suhe stvari (cement, ribe). Videli smo tu i veću količinu
madriera, vesla i šubija, a na samom pristaništu i nekoliko lepih
bordonala.


Četvrtoga dana ukrcasmo se na parobrod »Jadran« i zaplovismo
kroz zloglasna Senjska Vrata pu t Raba , gde pristasmo u prvi sumrak
i gde nas je dočekao šumar, referent za otok Rab gosp. Nova i


Utisak, koga smo svi dobili onoga časa, kada smo doplovili na pristanište
Raba, ostaće nam kao najljepša uspomena.Čarobna silhueta grada,
što je sačinjavaju četiri zvonika, očarava. Blagi brežuljci, obrasli bujnim
šumama suptropske vegetacije, daju svemu ovome još bajniji čar. Nije
čudo, da je otok zbog zelenila svojih šuma privukao na letovanje tako