DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1927 str. 51 <-- 51 --> PDF |
Impregnovanje drveta sumporom. Pred kratko vrijeme učinjeni su u Americi pokusi, da se drvo konzervira pomoću rastaljenog sumpora. Utvrdjeno je da drvo prima u sebe sumpor, koji ga konzervira. No pored toga ono postaje tvrdje, čvršće te otpornije protiv kiselina. Svaka vrst drveta može da bude na ovaj način konzervirana. Količina apsor biranog sumpora različna je prema vrsti drveta. Sam postupak sastoji u tome, da se drvo ostavlja u sumpornoj kupelji od 140—150 stupnjeva, 5—6 sati, sve dok nije iščezla sva vlaga. Zatim se podržava temperatura od 120—125 stupnjeva, 4—5 sati. Preporuča se upotreba suhoga drveta, jer vlaga sprečava prodiranje sumpora. Koli čina apsorbovanog sumpora različna je u širokim granicama. Od svoje vlastite težine apsorbira hrast 40%, smreka 64%, bor 75%, topola 76%. Impregnovano drvo pokazuje znatno povišenje čvrstoće i tvrdoće. Efekat ovog načina konzerviranja različan je od kreozotirarija ili upotrebe metalnih soli. Sumpor u drvetu poprima kristalni oblik zatvara pore i ne može da se gubi kod obične temperature. Ako su tačni o´vi na« vodi, onda bi se otvarale nove mogućnosti konzerviranja drveta naročito´ kod željez ničkih pragova, te kod upotrebe drveta za kaldrmisanje. Generatori na ugalj i drvo. U posljednje vrijeme upotrebljuju se za pogon motornih vozila dva tipa generatora: na ugalj i na drvo. Ako se uporedi jedan i drugi tip, pokazuju se ove osobine. Drvetom se lakše manipulira nego drvenim ugljenom. Do njega se i lakše dolazi. Plinovi, koji se dobivaju iz drveta, bogatiji su na aktivnim sastojcima, nego oni dobiveni iz drvenoga uglja. Čišćenje je lakše. Nema potrebe na vodi. Dostaje ona količina, koja je sadržana već u drvetu. Drvo se mora unapred podesiti u odredjenim dimenzijama i prosušiti a ne mogu se direktno upotrebiti otpaci kod iskorišćavanja. Pretpostavivši jednaku, težinu, drvo daje manje plina nego drveni ugalj; tek polovinu. Da «e dobije 1 kg ugljena, treba pougljiti najmanje 5 kg drveta. Naprotiv pougljavanjem se mogu iskoristiti svi ostaci kod iskorišćavanja drveta. Težina ugljena, što ga isa sobom nosi automobil, je manja. Za 100 km puta treba 40 kg uglja ili 100 kg drveta. No kod upotrebe ugljena treba još i vode, dok ove kod upotrebe drveta ne treba. Direktno upotrebljavanje drveta čini nepotrebno pougljavanje u šumi. Tim se odstranjuju i sve njegove nepriličnosti i opasnosti za šumu. Pretvaianje drveta u ugalj traži dakle znatnu količinu drveta, čija je jedna čest izgubljena. Kako se iz ovog uporedjenja vidi, prednosti i mane su različne. Ipak se upotreba drveta čini ekonomičnija naročito onda kad se radi o pogonu poljoprivrednih vozila. Uostalom tek iskustvo budućnosti moći će da definitivno riješi ovo pitanje. Internacionalni drvarski kartel Kako javljaju češki »Narodiry Hsty«, održat će se o. mj. u Amsterdamu drvarska konferencija, koja ide za stvaranjem internacijonalnoga drvarskoga kartela. U njemu će biti zastupljene Poljska, Rumunjska, Finska, Čehoslovačka i Austrija. Švedska nije dala svoj pristanak da stupi u ovaj kartel. .......... .... ..... .......: »......... ....... . ....... ...... ......., ........ ...... ....«, ......, 1926. ....... ... ........... ..... je ......... ...... ... .. ...... ».... ....... .........«. .. ......... je ... ....... ......... ... ........ .&...... ...., -... je ... .... ... .......... ...... ............ ... .. .......» ..... o ......... .... y ......... ....... ....... ..... je ......... ... 49 |