DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1927 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Dalje je dat uz to za uske i normalne pruge program, sa približnim proračunom u zlatnim dinarima, prema prosečnoni iskustvu o troškovima, za lagan, srednji i teški teren po dužnom kilometru pred rat u Srbiji. Na čelu toga elaborata dat je kratak i temeljan ekspoze — koji sam kao potpredsednik Inžinjerskog Udruženja potpisao i ja — i tako je ovaj memorandum otštampan kao mišljenje U. J. Inžinjera i Arhitektaupućen svima parlamentarnim merodavnim faktorima u zemlji. Uspeh je bio dobar. Naši državnici počeli su ozbiljno razmišljati o ovom problemu. A najvažnije je bilo to, da je ovo pitanje depolitizirano i sa gledišta lokalnih interesa podignuto na nivo širokih državnih potreba, uzimajući u obzir naše ekonomske, strateške, tehničke i socijalne prilike. Mogu da napomenem, da su se iz krugova, kojima ova akcija nije išla u račun, čulo pretnje, da će svi državni činovnici, koji su se angažovali u ovom — sigurno patriotskom — poslu, biti otpušteni iz službe! Danas, hvala Bogu, kao što se vidi iz gornjeg mog referata, a naročito iz samog fakta, da je ova konferencija sazvata — upućeno je rešavanje tako krupnog, opšte narodnog pitanja — barem pravilnim pravcem. Što se tiče naročito šumarskih interesa u tome pitanju, zastupao sam gledište, da ne možemo uticati na pravac, glavnih saobraćajnih arterija više, nego da tražimo, da nam omoguće i olakšaju otvaranje naših prestarelih šumskih kompleksa, koji se dosada zbog udaljenosti od pruga nisu mogli racijonalno eksploatisati. Dalje da je kod prosudjivanja rentabiliteta novih pruga od presudne važnosti, koliko šumskih produkata gravitira na pojedine trase, i da ovo treba kod izrade željezničkog programa imati u vidu. Ministarstvo Šuma je preko svog delegata stavilo do znanja Užem Odboru jedan referat, koji ističe važnost željeznice za šume i obratno, važnost šuma za željeznice i njihov kapacitet. Priložena je bila mapa o gustoći šuma na našoj teritoriji i jedan spisak količine drveta, koje gravitira na najvažnije i najpoznatije trase novih pruga. Sada je stao rad u Užem Odboru, kao što sam obavešten od kolege g. Božića, na tome, da se nakon oipšteg plana izradi još i program prioriteta, t. j . red po kome bi se imale graditi pojedine pruge, zbog svog opšteg značaja za ćelu državu. Rad u Užem Odboru bio je dosada složan i sporazuman, kao skoro uvek, ako se sastanu ljudi od posla i rada, bez političkih pretenzija. Plenum bi se imao sazvati početkom februara (3. II. 1927.). 0 radu mogu saopštiti ovo, da je Uži Odbor uzeo za bazu svome radu projekt U. J. Inžinjera i Arhitekta iz god. 1922. i rad g. ing. Z. Voskovića, koji je u vezi sa istim, izdao preko Beogradske sekcije inžinjerskog udruženja opširniji elaborat: »Plan buduće željezničke veze u Kraljevini S. II. S. Beograd 1924. god.« Od krupnijih pitanja mogu napomenuti, da je za jadransku željeznicu usvojen projekt: Beograd—Tuzla—Sarajevo—Split, kao važna strateško ekonomska arterija prometa prestolnice i njenog zaledja sa morem. U vezi sa izradbom programa novih željeznica, ponovljeni i istaknuti su opet principi, kao održavanje i uređjenje postojećeg saobraćaja, izgradnja rečnih i morskih pristaništa i gradnja puteva, te naročito njihovo izdržavanje. Na kraju moram izneti i to, da sam primio od našeg gospodina pređsedniika ing. Lenarčića, pismo sa izvjesnim mislima o lome pitanju. Ja sam iste saopštio gosp. Božiću, ali mislim, da sam morao istaći to, da iste ne predstavljaju mišljenje našeg Udruženja, nego lično mišljenje našeg gosp. predsednika. Ovo sam smatrao za dužnost naročito stoga, jer g. predsjednik kao privrednik, koji vidi sve nedostatke državne uprave — u svom pismu predlaže, da se državne željeznice predadu u privatne ruke. Smatrao sam ovo pitanje tako krupnim i delikatnim, da ga nisam smeo izneti u ime našeg stručnog Šumarskog Udruženja kao njegov predlog, jer smatram da naše 145 |