DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1927 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Uredjajne metode i sistemi i njihov odnos ka šumskoj proizvodnji. Friedrich Judeich, čiji život i rad stvaraju granicu novoga doba, vidi ulogu šumskog ured jen ja »u takvom vremenskom i prostornom uredjenju celog šumskog gospodarstva, kako bi se cilj gospodarstva u koliko je moguće postigao na najsavršeniji način«, a tako isto i njegovi najslavniji prethodnici i sledbenici sve do današnjih dana. Uloga šumskog uredjenja obuhvaćena je ovde neobično široko: vreme i prostor jesu sredina, u kojima se odigravaju svi životni procesi ovoga sveta; urediti šumsko gospodarstvo vremenski i prostorno znači prema tome urediti ga uopšte, u svakom pogledu. Pri ovakvom shvatanju šumskog uredjenja ne ostaje .zaista ostalim granama šumarskog rađa, naime produkciono- tehničkim, mnogo mogućnosti, da e© razviju; šumsko uredjenje ovakvih razmera uzima na se, kako je A. Buchmayeir slikovito govorio. »ulogu lava izmedju šumarskih disciplina, kome su svi ostali potčinjeni «. Dakle i šumska proizvodnja, ovo najosnovnije i najšumanskije šumarsko zanimanje; u ovom gledištu »krajnje šumarske desnice« na zadatak šumskog uredjenja, treba tražiti izvor sviju razmirica izmedju njega i podizanja šuma, koje su se s razlogom morale dalje zaoštriti, posle onakvog načina, kako je uredjenje šuma rešilo oba istaknuta zadatka. Treba u ostalom napomenuti, da je uredjenje šuma u prvim početcima. svoga razvića shvatilo svoju ulogu u mnogo skromnijoj meri, nalazeći da se njegov zadatak sastoji samo u vremenskom uredjenju šumskog gospodarstva, t j . da odredi i da razčlana dužine produkcionog prlocesa kao i šumskih prinosa, t. ;zv. etata; ovome prvobitnom gledištu ostao je veran i mali deo uredjajnih metoda, t. zv. metoda formula, koje do duše u dosadašnjoj praksi uredjivanja igraju ponajviše sporednu ulogu, na suprot tome svi ´sistemi uredjivanja koji su na neki način »oficielni«, obuhvatili su u okvir svojih zadataka i odredjivanje mesta ifikorišćavanja. dalje spoljašnje kao i unutrašnje uredjenje šume, vrste njenih drveta i dobnih razreda, t. j . sve, što se podrazumeva pod pojmom »prostornog uredjenja«. A ovde naročito pada u oči razlog, zašto je šumsko uredjenje, čiji je glavni zadatak bio a takav će i ostati vremensko uredjenje šumskog gospodarstva, prigrabilo za se i prostorno uredjenje: .je to ni u kom slučaju učinilo za to, da bi sa svih strana ispitalo i preštudiralo prostorno uredjenje šume kao biljnu zajednicu, koja ima svoj koren u temeljima prirodnih nauka — eto je ključ za tek otkrivena tajna vrata šumarevog uspeha ili razočaranja; ovako bi mogle sa uspehom da postupe, ako bi imale dovoljno slobode jedino nauke produkcion o -tehničkog karaktera, koje imaju svoj koren u istim temeljima; u prvom redu šumska produkcija, čija su ova pitanja najvlastitija domena, a ni u kom slučaju ne šumsko uredjenje, ´čija se osnova nalazi u utvrdjivanju i stalnom obezbedjenju prinosa na osnovi ekonomije. Kaz- log, zbog koga je šumsko uredjenje pripojilo uz svoj prvobitni zadatak, t. j. uz vremensko uredjenje i prostorno uriedjenje šumskog gospodareva, mada sile pokretnice kao i cela suština oba ova osobita i veoma važna zadatka, kao što je navedeno, potpuno su različiti, mogao je biti samo taj, što je uredjenje šuma uzelo za se uredjenje zajednice šumskog drveća, što je trebalo da bude zasebna stvar, kao dobrodošlo, pri upotrebi površinske osnove prividno zadovoljavajuće sredstvo za olakšanje i obezbedjenje svoje prvobitne i najsvojstvenije uloge: vremenskog uredjenja. 1 bilo je posle toga potpuno logično, kada je šumsko uiredje169 |