DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1927 str. 13 <-- 13 --> PDF |
jina, ili izbiranjem grupa ili pojedinih drveta podesnih za seeu, kada mu je možda jedino obratilo pažnju, gde bi ih mogao naći, — naročito pak gde hi bilo dobro iz drugih ekonomskih razloga isfcoriećavanje izvršiti. Veličina etata izraeunaće se, kao sto je bilo rečeno, iz priraštajaiz zaliha; dublji i u velikoj meri uzgojni smisao ovih metoda mogli bismo opažati, razume se, ako bismo hteli tako da gledamo, da su to upravo priraštaji i zalihe, koje stvaraju šumarevu alfu i omegu, da je naša dužnost prema tome, da zaista ozbiljno bar pokušamo da u koliko je moguće u potpunosti saznamo stvarnu njihovu veličinu u stvarno poverenoj nam šumi, i budući svesni, da se obadve količine, priraštaja i zalihe mogu i kvantitativno i kvalitativno umnožavati, razume se, ako dodju majstoru u ruke, da se prema mogućnosti trudimo da ih podesnim načinom, gospodarenja uvećamo, ne zadovoljavajući ee samo ravnomernim prinosima sve dotle, dok proizvodnja šuma, penjući se sve vise! i više ka šumskoj umetnosti, ne pruži nam dokaz, da je umnožavanje kako priraštaja tako i zaliha i u pogledu kvantitativnom kao i kvalitativnom dostiglo svoj vrhunac. I u ovom pogledu šumsko uredjenje pri ovim sistemima ne pravi smetnje šumskoj1 proizvodnji; u ovom slučaju niti nudi niti nameće izvesne oblike šume sa učtivim svojim savetom, da sa njegovog stanovišta, radi olakšanja njegovih zadataka, ove ili one forme su mu zbog svoje jednostavnosti i povoljnosti najzgodnije i najradije dobrodošle; šumska proizvodnja, u ovom momentu pravomoćna i samostalna, može potpuno slobodno da traži načina, kako treba srediti uzajamni odnos medj drvečem, kako bi ga podstakla da dodje do željenog najvišeg i najlepšeg efekta i da od sviju vrsta drveta, koja nam je priroda stavila na raspoloženje, stvori zdravu, snažnu šumu. Sistemi o kojima je reč ne odredju ju mesto is´korišćavanja, što je u ovom slučaju zadatak sam za sebe; ako se on ostavi da ga reši sâm sopetvenik, onda će ga to prisiliti, da se što više sa šumom bavi, da njen život najpažljivije prati, da se sa njom upravo sazivi, probudiće u njemu osećaj odgovornosti, koju su dosadašnja mehanička izvodjenja sečnih planova i mogućnost da se sopstvene omaške i sopstveni nedostaci u svako doba bace na drugoga, najvećim delom uspavali, sa druge strane pruižiće mu radost zbog samostalnog tvoračkog rada kao i punu čast zbog pokazanog uspeha. Ako dakle Graner, Stotzer, Guttenberg i drugi šumari slavnib imena nazivaju ove sisteme »pomoćnim sredstvima iz nužde u manjepovoljnim šumarskim okolnostima« ili ako vide njihovu upotrebljivost poglavito u malo značajnoj kontroli etata u masi, koji automatski proizilazi iz sečnih osnova, onda će pre biti istina, da mi sami zaneseni stalno slikom površinski uredjene šume nismo do sada ni u jednoj uvedenoj tački dorasli do nivoa duha ovih metoda; a duhu ovih metoda pripada budućnost i kod nas, kao što im pripada sadašnjost u jako oddivljenjem gledamo na Hundeshagena, tog majstora nad majstorima u miaklim švajcarskim prilikama, u koliko ove metode nisu bile potisnute »kontrolnim metodama«, koje idu još i dalje. Stoga sa u toliko većim šumarskim naukama starijeg doba, koji je već skoro pre 100 godina jasno video i potpuno odiredjeno izrazio saznanje, u koje mi samo sa naporom prodiremo: Da su vremensko i prostorno uredjenje dva samostalna zadatka, koja se moraju odelito resiti, svaki za sebe; da je vremensko uredjenje stvar šumskog uredjivanja, prostorno uredjenje, koje zahteva veću slobodu, najbolje je da bude stvar sopstvenika šume; da 171 |