DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1927 str. 16 <-- 16 --> PDF |
Ad II. b j Sistem rašestarenja po masi, koji zbog jednostranosti ciljeva, za koji su bili pred njim i nesigurnosti svojih osnova nije se mnogo rasprostranio; on upotrebljava za rešenje svoga zadatka dva uredjajna elementa: Zalihu i ophodnju. Ovaj sistem hoće da početnu zalihu šume, uvećanu sa priraštajem, koji će u svima sastojinama sve do njihove eksploatacione starosti u okviru jedne ophodnje da postane, podjednako na pojedine eksploatacione periode da razdeli, a tim samim i ćelu ophodnju; u ovakvom opštem shvatanju izgledalo bi, da sistem rašestarenja po masi ne stoji toliko na putu šumskoj proizvodnji, kao što smo to prikazali kod metoda formula, gde je etat bio odredjivan isto tako na osnovi zalihe i priraštaja. Ali u suštini stvar drukčije stoji: Dok smo kod metoda formula izvodili veličinu etata nezavisno od izvesnih sastojina, iz celokupnih zaliha i priraštaja, pa tek onda tražili sastojine ili njihove delove, čijom bismo seoom odredjeni etat realizovali, dakle najpre etat po masi, pa onda plan za seče, dotle je kod sistema rašestarenja po miasi obratan postupak; ovde smo pojedine površine šume sa njihovim masama za iskorišćavanje dodelili pojedinim periodama, radi postignuća ravnomernih prinosa izvršili smo izmedju pojedinih perioda zgodna premeštanja i na taj način smo sastavili opštu gospodarsku osnovu, iz koje je kao posledica proizašao izvesan ravnomerni etat po masi. Dakle najpreobamezna gospodarska osnova u vidu sečne osnove a na drugom mestu etat po masi; da bi etat svake od tih perioda bio stvarno realizovan, potrebno je, da se potpuno odredjene sastojine, koje imaju potpuno odredjene razmere u potpuno tačno odredjenom razdoblju, poseku, onako, kako je to opata gospodarska osnova u vremenskom toku jedne ophodnje njima u napred odredila, što se opet sa zahtevima racionalne šumske proizvodnje ne može složiti. / kod sistema rašestarenja po masi nailazimo na potpuno spajanje dvaju zadataka šumskog uredjenja u jedan, prostorno pak uredjenje potpuno u službi utvrdjivanja i obezbedjenjaetata po masi. lOpštom gospodarskom osnovom (sekoredi kao i buduća veličina i raspored dobnih razreda) prostorno uredjenje oele šume unapred je odredjeno, a iz iste osnove kao posledica ovog prostornog uredjenja proizilazi izvesan ravnomerni etat po masi za sve vreme ophodnje, dakle potpuno vremensko uredjenje. Treba na ovom mestu izrikom naglasiti, da je sistem rašestarenja po masi u svojim početcima, dokle ee prema svome prvobitnom principu trudio da odredjuje pojedine sastojine u one eksploatacione periode, u kojima su stigle za seču, dokle se dakle eo ipso odricao namera da će dosadašnje prostorno uredjenje u budućnosti u većoj meri menjati, u pogledu uzgojnom ipak je dovodio do daleko manjih šteta nego ostali sistemi rašestarenja, koji su bili sagradjeni na površinskoj osnovi; docnije se doduše tendencija ovog sistema promenila i to na štetu šumske proizvodnje. I L. Hartig, najistaknutiji tvorac sistema rašestarenja po masi, zasenjen isto tako površinskim prividjenjem, nametnuo je docnije ovim sistemima, koji su se prvobitno trudili samo da bi obezbedili ravnomerne prinose, i takve težnje, koje su im ranije bile potpuno strane, težnje za radikalnim dovodjenjem u red prostornog uredjenja, zahtevajući iz gospodarsko-tehničkih razloga u koliko je moguće najdalekosežnije usredsredjenje dobnih razreda; kao jedinice dotacija pojedinim periodama iskorišćivanja za u buduće, trebale su da budu u ´koliko je moguće jednodobni i jednovrstni odeljci od 150—200 jutara veličine. Ovim zahtevom, koji prema svojim posledicama 174 |