DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1927 str. 17 <-- 17 --> PDF |
u pogledu šumske proizvodnje nije daleko izostao iza tendencije sistema rašestarenja po površini, pošlo se ka gospodarstvu velikih površina sa golim sečama na veliko sa svima njegovim ubietvenim posledicama za šumu: osiromašavanju šumskih staništa, izbacivanju velikog broja sa gledišta šumske proizvodnje znaičajnih vrsta drveća, slabljenju šume prema elementarnim, životinjskim kao i biljnim štetočinama. Šumsko pak gospodarstvo, prelazeći iz nedisciplinovanog doduše oblika probirne ka obliku gole sece, bacilo se iz krajnosti u krajnost. Ad II. b2 i b8). Sistem rašestarenja po površini, polazeći sa gledišta H. Cotte, svoga glavnog predstavnika, da je samo »ploha« pogodna da obezbedi trajan prinois, upotrebljava isto onako kao i stara prostorna metoda, iz koje je evolucijom postala, za postignuće svojih ciljeva dva uredjajna elementa površinu i ophodnju. Već sam taj fakt, što ovaj sistem hoće da sagradi celo uredjenje prinosa n a »plohi«, dakle faktoru koji je dat, koji je ukočen, »koga ni onaj najbolji šumar ne može umnožiti «. (Hufnagl), karakterise ovaj sistemi kao nazadan; ali pošto se pak faktor »ploha« od sviju uredjajnih elemenata najlakše mogao odrediti, to je sistem rašestarenja po površini dostigao veliko rasprostrainjenje, kao i sistem rašestarenja komlbinovan, koji je postao kompromisnim spajanjem ciljeva oba osnovna sistema rašestarenja, ,po masi i po površini, koji je iz.gradj.en dakle na Uiredjajnim elementima, ploha, zaliha i ophodnja sa znatnom prevagom prvoga; ovo je se desilo i tamo gde je sistem ustuknuo ispred novijih sistema, jer njegov duh većim delom tamo i na dalje živi. Sistem rašestarenja po površini deli radi opšteg uredjenja prinosa iz sume ćelu gospodarsku šumsku površinu na pojedine eksploatacione periode i to tako, kako bi terenske dotacije u celini, koje su od strane opšte gospodarske osnove pojedinim periodama dodeljene, u koliko1 je moguće^ kod sviju perioda bile jednake; kad se ovo uporedi sa starom prostornom metodom dolaze na mesto pojedinih godina periode, umesto godišnjih, po mestima razgraničenih sečišta po mesthna odeljena secišta perioda, t. zv. odeljenja. Već iz ove kratke karakteristike, a još više iz uskog srodstva sa starim prostornim sistemom jasno je, da je vremensko i prostorno uredjenje, dakle utvrdjivanje veličine etata i mesta iskoošćavanja, kod ovog sistema opet usko i nerazdvojno uzajamno povezano, jer su podelom gospodarske plohe na pojedine eksploatacione periode odred jeni i njihovi periodički prinosi; u najmanju ruku pak, što celokupno prostorno uredjenje, koje bi trebalo da se gradi samostalno na temeljima produkciono-tehničkim, budući da je ovde opet najvećim delom prostosredstvo. Za olakšanje i obezbedjenje vremenskog uredjenja, prema mtencijauna sistema rašestarenja po površini rešeno je i mora biti rešeno na taj način, da za u buduće rasporedjivanje cele gospodarske površine na eksploatacione periode, kao i stvaranje pojedinih sekoreda nema nikakvih prepreka na putu; prostorno uredjenje dakle izvodi sistem rašestarenja po površini skoro dosledno prema gledištima taksaciono-tehnickih. Putokaz pri ovakvom uredjivanju trebala je da bude slika šume vremenski i prostorno idealno uredjena, t. zv. »normalna« šuma; elementi vremenskog uredjenja šume: »normalno« zastupljeni dobni razredi kako u pogledu broja tako i veličine, »normalan« priraštaj i »normalna « zaliha, a elementi prostornog uredjenja: »normalan« raspored dobnih razreda, u ovoj formaciji, idealu šume u pogledu taksaciono tehničkom prividno u svima pravcima uredjene, i oni su prirodno svi skupa. 175 |