DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1927 str. 19 <-- 19 --> PDF |
danas cilj u pogledu uzgojnom. Pod ovakvim okolnostima posve je razumljivo, ako već Hundeshagen naziva širenje sistema površinskog rašestarenja »zločinom«, ako ga Kautzsch uporedjuje sa »Prokrustovom posteljom«, ako piše Ney o »šablonskom gazdovanju u šumi«, Hufnagl »0 neprirodnosti površinskog gospodarstva« i ako misli Martin, i drugi, »da ovaj sistem ne odgovara uzgojnim potrebama; šumsko uredjenje kako ga nalazimo kod starog površinskog sistema, sistema rašestarenja, i kombinovano, delimično pak i kod sistema dobnih razreda, vladalo je, — o tome ne može biti spora — a delimično još i danas vlada šumama, ali je to činilo jedino u toj nameri i sa tom veram, da će po cenu teških žrtava, koje je iziskivalo, moći da preda budućnosti šumu u svakom pogledu uredjenu, uzornu šumu. iSamo ispunjenje ove nade je sumnjivo; »normalno « stanje šume, kako ga sve do skora shvata šumsko uredjenje, rezultanta je čitavog niza promenljivih faktora kao što su veličina gospodarske površine, dužina ophodnje, tržišne prilike, namere eopstvenikove, shvatanja šumskog gospodara; ako se u osnovi svojoj prameni ma i jedan od njih u toku jedne ili dve ophodnje, onda, će se cela zgrada s mukom i žrtvama iskupljena srušiti; pošto je dotacija pojedinih eksploatacionih perioda kod sistema površinskog rašestarenja u smislu formirane slike vremenski i prostorno uredjene šume u šumi oštro ograničena, nema, ni najmanje mogućnosti da se prilagodi izmenjenim prilikama. A kad je već reč o »normalnoj« šumi u gore istaknutom značenju: ne gledajući na to, što se ovde kao gospodarska »norma« navode i gledaju da se dostignu prilike, koje se najvećim delom u opšte ne mogu dostići; da mada »normalni« odnos dobnih -razreda uzimajući u obzir od onih faktora, koji uslovljavaju priraštaj kao što su: gospodarske plohe, boniteti staništa, vrsta i uredjenje bioloških zajednica drveća, vodjenje brige o njima, a do izvesne mere i doba starosti, svega dva koji su više manje mehaničkog karaktera: plohu i starost, ipak nije tacno merilo i sigurna garancija za prinos iz šume; da iz predstave šume t. zv. »normalne« u smislu šumskog uredjenja, isključuju se one uzgojne visoko stojeće formacije, kod kojih se dobni razredi ne dadu više razdvojiti po površini; — spajanje oba zadatka, koja je sebi šumsko uredjenje istakle-, uredjenje vremensko i prostorno, koje do bi ja svoga izraza i u slici t. zv. »normalne« šume, mora imati kao posledicu, da doklegod prostorno uredjenje, naročito unutrašnje, nije potpuno zasebno postavljeno na svoje prirodne, u prvomredu produkciono-tehničke osnove, doklegod je prosto sredstvo vremenskog uredjenja, kao što je za to postupak sistema rašestarenja po površini direktno školski primer, sve dotle da i u unutrašnjoj gradji ove formacije mora biti diferencija razmimoilaženja: Suma sa gledišta taksaciono- tehničkog« pa ma bila i »normalno« uredjena ne može dati »normalan « priraštaj; jednostrana, veštačka shema »normalne« šume šumskoguredjenja ne podudara se već odavna — a u pitanju prostornog uredjenja leži glavni izvor ovog nepodudaranja — sa predstavom »normalne« šume šumske proizvodnje. U ovakvim okolnostima, izgleda veoma sumnjivo, da se u realizovanju prividnog ideala šumskog uredjenja ide suviše daleko naime u koliko se tiče prostorne strane; uzalud dolaze na pamet reči, koje je još pre 25 godina izgovorio L. Hufnagl u svome delu: Dio Grundziige der »wahren« Bestandeswirtsehaft: Ako upotrebimo za šumu veslačko merilo, koje nije izvedeno iz elemenata šume (ophodnja), ako ne gazdujemo sa onim, što u šumi stvarno imamo (priraštaj, zali177 |