DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1927 str. 9 <-- 9 --> PDF |
UVOD Henry Biolley, počasni doktor Visoke Šumarske Škole u Ziirichu i generalni direktor šuma neuchâtelskog kantona, u uvodu svoje knjige: L´Aménagement des Forets par la Méthode Expérimentale et epécielment la »Méthode du Contrôlle« 1920., kaže od prilike ovc reči: Ako ima igde polja, ka kcme današnja nauka sa kriticizmom njoj sopstvenim još nije našla načina da se približi, onda je to uredjenje šuma. Ne da se reče, da ona nije pokušala da za nj utvrdi stroga pravila i tačne propise; ako bi bila reč eamo o tome, onda je u tom pogledu dosta učinjeno, čak više nego dosta. Ali nije moguće, u ostalom, u stvarnosti govoriti o objektivnom« radu, dokle god se, veli, bavimo predmetom, o kome kažemo da, se njime bavimo samo potpuno površno, toliko površno — a može se reći — toliko potpuno bez svake unutrašnje sveze sa njim, da strog prigovor, koji je učinio Karlo Gayer šumskom uredjenju, kako je ono snizilo proizvodnju šuma na nedostojno mesto svoje služavke, makar kako da čudno zvuči, ipak je, veli, i suviše opravdan . ..« Ova stroga osuda dosadašnjih uredjajnih metoda nije, do duše, ni prva ni poslednja; u svome delu »Der gemischte Wald« 1886. iznosi Karlo Gayer svoje mišljenje o šumskom uredjenju ponovo u tom smislu, da »nema nikoje druge grane medju šumarskim naukama, kod koje bi trebalo toliko radikalnih popravaka, kao što je to slučaj kod šumskog uredjenju, da sredstva za njih mora šumsko uredjenje da iznadje za se u samojšumi, da ono postoji tu radi same šume a ne obratno«. Veoma opširno bavi se odnosom proizvodnje šuma prema uredjajnim metodama i Chr. Wagner u svom poznatom delu »Die Grundlagen der râumlichen Ordnunig im Walde« 1914. gde dolazi isto tako do nepovoljnog zaključka u pogledu šumskog ured jenja; skoro potpuno odbijajući stav zauzima prema šumskom uredjenju A. Moller u svome vjeruju: Der Dauerwaldgcdanke, sein Sinn und seine Bedeutung 1922. Njegovo »Ceteirum autom eenseo« je, da »presto koji je šumsko uredjenje, veli, zauzelo, i sa kogahoće da vlada šumom, treba srušiti«. Ovo je samo mala kita ljubazni!) reči, upućenih, s vremena na vreme na adresu uredjenja šuma od strane ljudi, koji su na polju podizanja ´šuma zadobili svetski glas, i preko čijeg se nepovoljnog mišljenja ne može, dakle, tek onako bez ičega preći na, dalje tačke dnevnoga reda, pre no što bi šumsko uredjenje ispitalo svoju savest i pre no što bi. u koliko su zamer´ke koje mu se čine opravdane, potražilo"puta ka poboljšanju. Obratno, niti je tačno niti pravedno, ako se jedino šumskom uredjenju, koje je — o tome ne može biti spora — vršilo a delimično i sada vrši veliki uticaj na šumu. ako mu se upisuje u greh, što je podizanje šuma, ovo najvažnije zanimanje šumara, bilo izvesno vreme njemu podredjeno — kao da sem njega i ceo istorijsklrazvitak šumarstva, dalje i to u naročitoj meri i sama proizvodnja šuma, u koliko je u svojim najvažnijim prirodoslovnim osnovamia ostajalia zagonetka za šumara, i u koliko je možda iz osećaja svoje unutrašnjeslabosti puštala da je privremeno potisnu bez protivljenja u okvir i formu, koji su joj danas neugodni, nezgodni ili šta više škodljivi - - nisu imali u tome dobar deo svoje zasluge; i ovde istina leži negde u sredini Bio bi uzaludan posao prepirati se, ko je veći a ko manji krivac; sa našeg gledišta izgleda nam mnogo korisnije da istražujemo, u čemu je uredjenje šuma grešilo i greši, te da ga sa tako značajnih mesta smeju nazivati kočnicom odgajivačkog progresa, i kako osinoriti granice nje 167 |