DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1927 str. 13 <-- 13 --> PDF |
od presudnog značaja samo broj mašina, nego i njihov kvalitet, tako se i kontrolne metode trude da kvalitet svoga inventara postepeno, razume se, eksperimentalno da poboljšavaju što marljivijim iz biran jem, dugom uzgojnom pripremom, postepenom koncentracijom priraštaja na najbolja i najnaprednija drveta; ovako se H. Biotley medjutim trudi da postigne sledeče %-tno predstavljanje pojedinih poprsnih rezireda debljina u ukupnoj zalihi: Masa grubog drveta sa 17.5—32.4 cm. prsne debljine 20%. Masa grubog drveta sa 32.5—52.4 cm. prene debljine 30%. Masa, grubog drveta sa 52.5 prsne debljine 50%; ovaj je odnos, razume se, u svakoj šumi drukčiji, prema vrstama u njoj1 zastupljenih drveta i prema njenim stanišnim prilikama i mora na osnovi rezultata, iz poznatih odeljaka da bude od strane eopstvenika unapred eksperimentalno odredjen. Isto onako kao što fabrikant bez prestanka i što tačnije utvrdjuje, šta je pomoću svog mašinskog uredjenja stvorio i trudi se da svoje produkte kvantitativno i kvalitativno poboljša, tako i kontrolne metode razvijaju isto takvu akciju u pogledu produkata koje šuma stvara, t. j . iekućeg priraštaja, a pošto su motori šumskog gospodarstva u isto vreme i sastavni delovi ukupnog proizvoda, onda je moguće ukupan tekući priraštaj periode izmedju dvaju inventarizacija utvrditi pomoću jednaicine: Tekući periodni priraštaj = Zalihi druge inventarizacije — Zaliha prvog inventarisanja -f- Eksploatacija u toku ovog razdoblja, 1 j , zbir šikartiranih motora u materijalu počinjući od limito vane debljine; sve ove tri vrednosti moraju biti merene jednim istim merilom. Cilj pak svega ovog rada jeste, da se šuma dovede u takvo stanje, t. j1. uvesti u akciju toliko, tako ´dobrih i tako plasiranih motora, da bi pomoću njih bio upravo omogućen i posle stalno održavan najveći i najbolji stvaralački rad, t. j. najveći priraštaj u masi i kvalitetu. Pri zemljišnim, klimatskim i u opšto vegetacionim prilikama, koje vladaju u kantonu neuchâitelskom, ovaj optimum u priraštaju može se: postići sa proeečnom zalihom ha grubog drveta (od 17.5 cm. prsne debljine) per 350 sve do 450 m3 na ha. To je opšta, ideja, kontrolnih metoda; u pojedinostima idu ove raznim putevimia kao na pr.: Waadtska, Graubundenska, Badenska (Eberbachova) Schaifhausenska, (H. Knuchelova), ´Neuchatelska´ (H. Biolleyova Méthode du Contrôle). Pri ovoj akciji ne radi se o tome, kao što to. u većini činimo danas, da uzgajamo pojedine sastojine više manje prema osećajima tako, da liče u koliko je moguće više na t. zv. »normalne « sastojine, skiciranim u sastojinskim prinosnim tablicama, dakle na šumu »na hartijii«; pitanje je, da li; je to, što radimo, zaista »sastojinsko« gospodarstvo,6) gospodarstvo dakle, izvedeno iz individualnosti sastojine, pošto pri imitovanju da. sastojina liči na šumu kao što je u tablicama, imamo svega, jedan od ciljeva koji su mogući; kod kontrolnih metoda, kontrolišući stalno gazdinstvo i sebe same, imajući pred očima samo cilj, koji. se sastoji u postignuću i posle toga u održanju najvišeg i najboljeg priraštaja, tražimo tek puteve šumske proizvodnje, kojima bi ova došla do istaknutog cilja; u svetlosti kontrolnih metoda valjada će nam sada biti jasno, šta znači za šumsku proizvodnju sloboda u prostornom ") Eberbach, die Erntemossung als Grundlage des forstlichen Naehbaltsbetriebes, .. F. u. I. Z. 3/1924. 210 |