DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1927 str. 14 <-- 14 --> PDF |
uiredjenju, naročito u uredjenju biološke zajednice drveta i zašto se zbog njih vodila, tako .duga i uporna boniba. Uloga, koju šumsko uredjenje kod kontrolnih metoda igra, u suštini je drukčija nego što smo videli do sada; šumsko uredjenje nema ni iz daleka, značaj gospodarskog programa; ono ne dekretuje, nego konstatuje. Šumski gospodar ispituje, traži putove; šumski taksator bez ikakvog direktnog mešanja u njegov posao ispituje brojno rezultate ovog posla, obaveštavu ga, kako reaguje šuma kvantitativnom i kvalitativnom transformacijom zaliha i priraštaja na ono, što on u njoj predu zima, daje pravac na taj način njegovoj delatnosti, postajući upravo na ovaj način uelov za uspeh; rad obojice, svakoga na svome najvlastitijem polju, ide jednim tokom, u punoj harmoniji, ka jednome cilju, šumsko uredjenje prestaje da bude samo žandarm, dobijajući u izloženom shvatanju svoje novo obrazloženje. Ovim, razume se, neće da se kaže, da se »kontrolne metode«, poreklom švajcarsfce, i kod nas odmah i na veliko uvode. Ove su metode postale u drugim topografskim prilikama, iz drukčije podele imovnog pritežanja i u zemlji, gde šuma ne pokriva, veće neisprekidane: plohe, gde je gola seča najvećim dolom: zakonom zabranjena, a utdcajem Gayerovog učenja i zaslugom Engleirovom gube se poslednji ostaci jednodobne i jednovrsne šume — i gde je isto tako razvitak šumskog uredjenja išao velikim delom drukčijim putovima nego kod nas, pošto se čitav niz uredjajnih sistema, u koliko su oduzimali slobodu šumskom gospodarstvu, budući u protivnosti sa osećanjem slobodnog naroda nije u narodu ni uživeo. Stoga, naime Flurv, Eichorn i drugi predočavaju da kontrolne metode ne treba naglo prenositi tamo, gde vladaju drukčije prilike, pošto som radova Flutry-a i Biolley-a nemamo još odgovarajuće zamene za ono, što bismo napuštanjem »sastojina« kao gospodarske i taksacione jedinice izgubili; ovi su razlozi svakako toliko važni, da se neće o njih niko oglušiti. Ali ono što kod kontrolnih metoda upravo fascinira, jeste jednostavnost njihove koncepcije, ona prava linija po kojoj idu, da bi postigli optimum produkcije, njihov čar, koji leži u stalnom traženju istine a time i istinskog uzgojnog napretka, u ispitivanju zagonetaka šume neprekidnom kontrolom manifestacija njenog života, ne manje pak u stalnom pođstreku za. nove napore, pošto kontrola ovih posljednjih je ujedno i kontrola kvaliteta šumskog gospodara, koji je za njih dao inicijativu, i Ikoji ga prinudjavaju, da se sa šumom saživljuje sve dok sa njom tako reći ne sraste; ovo bogatstvo u sadržaju kod kontrolnih metoda stvara od njih i kod nas svakako metode budućnosti, zato će možda biti umesno da se već danas prenese malo njihovog duha u dosadašnje naše uredjajne sisteme, naročito u sisteme »sastojinskog« gospodarstva, koji će za nas još za dugo da budu glavni, mada izvodjenje njihovo u uzgojno odmaklim gazdinstvima već sada nailazi na poteškoće, koje prirodan osećaji i praktički smisao draže na otpor. Da postavimo sebi samo jedno pitanje: Da li je kod dosadašnjeg načina rada šumskog uredjenja, recimo kod sistema dobnih razreda, isključena mogućnost, sistematskog preterivanja u iskorišćavanju, da li je dakle ma, na koji način zajamčena bezbednosi prinosa, čiji šumsko uredjenje hoće i treba da bude čuvar? Carskoj nemačfco šumarsko udruženje izradilo je na svojoj glavnoj skupštini, koja je bila 20. marta 1923. god. u Weimaru, principe za organizaciju državnih šumskih uprava, čija treća tačka glasi: »Šumskim upravama stavlja se u dužnost da o rezultatima svoga gazdovanja sastavljaju bi 220 |