DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1927 str. 15 <-- 15 --> PDF |
lanee, prema kojima bi bilo moguće da se prati penjanje ili opadanje drvnih zaliha, kako u pogledu mase, tako i kvaliteta, da bi bilo moguće opažati prividno povoljne ekonomske rezultate, koji su postali potrošnjom osnove«. Povod "za ovakvu uočljivu odluku dao je strašan fakat, što je u državnim saksonskim šumama morao biti god. 1922. godišnji et at grubog drveta usled sistematskog preterivanja u ranijim eksploatacijama smanjen od 800.000 na. 500.000 nr godišnje. Kako je ovo moguće? Saksonska, sa najslavnijom visokom šumarskom školom na svetu, gde su svoju delatnost razvijali najveći učitelji šumarske1 ekonomike, Pressler i Judeich; šumsko ured jen je, koje je prividno stajalo na. najvećoj visini i bilo smatrano u na mnogo mesta kod nas i sada se smatra kao uzor — a ovakav neuspeh sa praktičke strane! Izvor učenja o »najvećoj renti od zemlje« kao vrhovnom ekonomskom cilju, koje je ovaj cilj hteo da postigne na račun njene »maksimalne produkcije!«7) Izves-no je da hi i saksonskim šumarima davno palo u oči, na kako se strmoj padini nalaze, da su pratili razvitak same stvari na osnovu dalekosežnih, promišljeno i dosljedno i z vod jenih inventarisanja zaliha, i kad bi šumsko gazglnstvo s vremena na vreme na osnovi fakata polagalo samo sebi računa.. 8) Za nas znaci ovo očevidno bankrotstvo šumskog uredjenja na površinskoj osnovi veoma važnu opomenu, pa i kad se zove »sastojiinsko« gospodarstvo; zato pristupajmo, gde to nismo dosad učinili, ka u koliko je moguće dalekosežnom, celishodno i dosledno izvedenom! neposrednom periodičkom inventarisanju zaliha merenjem, stabla za stablom, da bismo mogli pokazati iekorišćavanje i inventar prema razredima debljine, i da bismo pored prosečnog priraštaja mogli utvrditi i tekući priraštaj1. Samo ovakav rad daće nam sa vodjenjem računa i o zemljišnim i saetojinskim prilikama pozitivnu i realnu osnovu za svestranu i tačnu oeenu gospodarskih formacija, za poznavanje šume i njenih promena, za gradaciju i obezbedjenje njenog prinosa!9) Sem toga naučimo što je moguće pre, da konstatujemo i pratimotekući priraštaj, ono, od čega on zavisi i usled čega se menja; ako ovako ne učinimo, onda ćemo biti prinudjeni da priznamo onu stidnu stvarnost, da smo možda jedini stalež u velikoj tehničkoj i trgovačkoj familiji, koji ne zna — i što je još gore — koji ozbiljno i ne pokušava — da u koliko je moguće najtačnije izmeri (dakle ne da pretpostavlja), šta je u odred jenom razdoblju produkovao. tzdvojmo u pojedinim državnim i privatnim šumskim okružjima, koja hoće da idu na. čelu progresa,, ne samo pokusne plohe, nego pokusne šume u veličini od 100 pa čak i 200 ha, sastavljene od pojedinih odeljaka, koji bi bili kako u pogledu vrsta drveta, tako i u zastupljenim dobnim razredima, tipovi, i podvrgnimo ih doslednom i sistematskom ispitivanju pomoću kontrolnih metoda. Ako pomoću ovih ogleda do d jemo do> uspjeha, onda će .ovi »kontrolisani« odeljci bita uzori za srodne delove; ako pak ne postignemo bolje rezultate nego što su dosadašnji, imaćemo bar to uverenje, da ispitujući kritički putove, o kojima, smo mislili, da više obećavaju, nismo ništa zanemarivali. 7) Kiinkelc, Bodenreinertrag und Bodenpflege. Silva 42/1923. .) Eberbach: Dio Erntemassung als Grundlage des forstl. Nacbbalt.sbetriebes. A. I. u. F. Z. No 3/1924. S. 109. ») Flury Ph., Forstliehe Roiseskizzen aus Deutschland. S. Z. 1 F., 7—8/192-1. 221 |