DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1927 str. 29 <-- 29 --> PDF |
šumarske politike. Kad eu se gradila pravila današnjeg Udruženja i privodio u život organ Šumarski List, a urednik mu je bio g. uvodničar, opet sam ja — a samnom i g. uvodničar — branio slobodu misli i kritike o radu vlasti. Kad se gradio* zakon o šumama, ja sam lično porušio nacrt ministarskog projekta, a Ministarstvo Šuma i Kudnika našlo se ponukanim da izradi nov projekat itd. Neću da Vas ovim nabrajanjem zamaram. Dakle, ima li kakvo čudo u tome, ako je moj rad žilavo zadržao isti smjer, istu ideologiju i iste metode sve do danas. U svojoj dosadanjoj borbi nisam nikad pitao: koje je lice u Ministarstvu Šuma i Rudnika izradilo neku stvar. Mene je samo zani malo, da li je ta stvar, po mom ličnom uvjerenju, dobra ili nije. Svu tu borbu vodio sam čitavo vrijeme otvoreno, pod svojim punim imenom, nekrijući se nikad ni za šifru ni za autoritet one stare >Quos ego ...« Pa zašto sad najednoč toliko zamjeravanje ovoj mojoj dosljednjoj poštenoj i lojalnoj borbi. Odakle neko podmetavanje mojim člancima nekih intencija, koje su meni vrlo daleko? Zar je grijeh, što sam tako> uporno ostao na braniku istih principa i istih ideja —ostao šumar idealista? Zar je na meni krivnja, da su oni, koji su se borili samnom rame o rame, presedlali konja i »zažmirili na jedno oko stručne savjesti«, kako sa velikom uvjerljivošću. karakteriše takove ljude g. uvodničar, te zaboravili borbu za slobodu misli te postali šumari neidealiste? Eto to je naličje stvari. Nemam ništa više da kažem, već da je sve moje pisanje u Šumarskom Listu jedna sastavna čest otvorene kritike naše šumarske politike. Smatrao sam, da sam bio dužan tako postupiti služeći dosljedno svojim načelima, interesu otadžbine i svom nastavničkom pozivu. Daleka je od mene bila svaka pomisao, da ikoga lično vredjam. Ja vjerujem, da se nitko nije našao povieđjen. Jer da je takovih bilo, oni bi bili od mene zatražili objašnjenja ili čak zadovoljštinu. Neću da odugovlačim svoje izvode, no vjerujem da zanmom istoji sva ona šumarska javnost, kojima je istinski stalo do srećne budućnosti našeg šumarstva i otadžbine. Izvolite, gospodine urednice, primiti uvjerenje mog drugarskog poštovanja. Vaš Aleksandar Ugrenović Zapisnik odborove seje Podružnice J. Š. U. dne 2. avgusta 1927 v Ljubljani. Prisotni: predeednik — vi. svetnik O. Détela, podpredsednik — višji šum. svetnik ing. Sivi, tajnik — ing. Mozetič, blagajnik — ing. E. Obereigner, odborniki — ing. Rustia, ing. Lenarčič Joe., ing. Ziernfeld, ing. Božič, ing. Šušteršič, okr. gozdar Krivio. Prisotnai sta bila še dva člana podružnice. Odsotnost je opravičil ing. Sevnik. Predsednik pozdravi došle in otvori sejo ob 9.30 h. Podpredsednik ing. Šivic uvodomaJ opozarja, da so tekoči poeli zaetajali, ker je bil tajni k već časa na dopustu in bolovanju. Daljnji vzrok zastajanju je tuđi dejstvo, da obi. šum. ref. nima več pisa r n e in so spisi veled tega obležali po> več tednov. V zadevi c a r i n e-p rostega uvoza hmeljevk, sproženi na zadnji odborovi seji v Mariboru, poroča o anketi, ki je bila skupno z zastopniki Hmeljarskega društva, Zveze induslrijcev in Kmetijske družbe, in okrožnici poslani gozdnim producentom, da javijo, koliko hmeljevk bodo letos izdelali. Dosedaj je odgovorila polovlica pozvanih gozdnih producentov — večinoma veleposestnikov — ki bodo izdelali cea 600.000 hmeljevk. Prihodnje spomladi bo izvenredaa konjunktura za hmeljevke ter se jih bo rabilo po zatrdilu pređsednika Hmeljarskega društva okoli i.1/, milijona. 527 |