DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1927 str. 3 <-- 3 --> PDF |
SuMARSKltlST GODIM A 5. Mo%? NARODNA ODBRANA I ŠUME Y 1 našoj se javnosti suviše malo govori o našim šumama i šumarskojM I privredi. To je očit znak da se ne ceni ni njihova važnost niti se \^y vodi računa o opasnostima, koje im prete. Istina, velika organizacija šumara na svom prošlogodišnjem zbora u Zagrebu i na ovogodišnjem zboru u Beogradu digla je svoj glas na obranu šuma i šumarske privrede. No mi ne verujemo, da će taj glas stručnjaka i privrednika moći da se čuje od silnog zveketa partijskog oružja. Nikako ne smemo dopustitida zaglušna buka tih borbi uguši krik ranjene šumarske privrede. Tajkrik treba da se čuje ne samo medju šumarima i privrednicima. On treba da jekne i u najširoj javnosti. On treba, vapeći za pomoć, da dopre do ušiju sviju, kojima je istinski na srcu interes otadžbine. Sreća je te ima jedna velika organizacija svesnih otađžbenika, kojaprema svojim pravilima može da živo ispomogne borbu šumara, što zasad stoje osamljeni. To je Narodna Odbrana. Smatramo da treba skrenuti pažnju Narodne Odbrane stynju naših šuma i šumarske privrede, te jepodstaći da i ona zagazi u borbu za očuvanje toga narodnoga blaga. Potrebu ovog zahvatanja diktira sama važnost naše šumarske privrede .. jednoj, a cilj, što ga želi doseći Narodna Odbrana, na drugoj strani. Dok smo bili razjedinjeni bilo je posve razumljivo, da je težište rada Narodne Odbrane moralo da bude u oblasti nacijonalnog osvešćivanja i oslobodjavanja. U ono vreme bilo je ispravno reći: pre svega sloboda a onda hleb. Ili: iz političke snage ekonomska snaga. Ali danas, kad se nalazimo ujedinjeni u svojoj nacionalnoj državi, danas treba da kažemo: pre svegahleb. Ili drugim recima: iz ekonomske snage politička snaga. Narodna Odbrana treba da se zainteresuje za glasove javnosti, da se u našoj šumarskoj privredi javljaju izvesne crne mrlje, i za jadikovkešumarskih organizacija i stručnjaka, da se naša šumarska privreda nalaži na strmoj i klizavoj stazi te se rože sve niže. Pre no se ona strmoglavi potrebno je uočiti u čemu je njeno oboljenje i potražiti mu leka. Zlo bije našu šumarsku privredu sa nekoliko strana. Država privodi seči prostrane površine šuma takvim tempom i načinom, koji ne dajemogućnosti prirodnog podizanja šuma. 0 veštačkom ne treba ni govoriti, jer bi tu naišle ogromne teškoće tehničke i finansijske prirode. Velikim trudom i troškom izradjeni privredni planovi mimoilaze se i čitavo ekonomisanje pada van okvira sistematskoga rada i gazi po kolosjeku im 501 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1927 str. 4 <-- 4 --> PDF |
provizatorstva. Iznoseći na prodaju nesrazmerno velike drvne mase, država si vezuje ruke dugoročnim ugovorima. Ona angažuje prihode šuma, koje bi trebala da zapravo iskoriste pokoljenja iza nas. Kako je kod toga u igri i strani kapital, izlaže se država eventualnom zarobljavanju po stranom možda nama i neprijateljskom kapitalu. Veliki posednik, strahujućiod agrarne reforme, hita da što pre poseče ono, što se još da. Pravna lica (obično rečeno općine) nisu u nas nikad dobro gazdovala šumom. To se loše gazdovanje pogoršalo od časa kad je iznad njihovih glava zalepršalareć »sloboda« i »samouprava«. Nerešeno stanje svojine šuma državnih i samoupravnih zavodi na misao da bi eksploatisanje izvršila država a kultivisanje prepustila samoupravnim telima. Rezultat nije teško dokučiti. Šume, predane u posed ili svojinu izvesnih pravnih lica, sekti se iz straha, da ne bi možda po nekoj novoj odluci vlasti izmakle iz ruku današnjih držalaca. Industrijalci i trgovci drvetom hitaju da si nakupujušto veće drvne mase za budućnost. Oni tako zasiguravaju prosperitet svoga preduzeća ali nisu interesovard na budućnosti šume. Šumski pozarevi, kradje, oštećivanja pašom zauzimaju dimenzije, kojima nitko nezna obima. Česte amnestije potenciraju ove štete. Kolonizacija šumskog zemljišta provodi se bez obzira na interese šumarske privrede, valjane komasacije i arondacije šuma. Raspoklanjanjem drveta iz državnih šuma Ministar Šuma i Rudnika obilazi kontrolu Ministra Finansija. Takvi se izdaci ne vide u državnom budžetu, ali se ha taj način uistinu troši državna imovina.1 Ministar Trgovine i Industrije donosi uredbu o Privrednom Savetu, ali predstavnika šumarske privrede uopšte ne spominje. Presizanje Ministra za Agrarnu Reformu u kompetenciju Ministra Šuma i Rudnika (n. pr. oduzimanje redovnih sečišta) ide na štetu šumarske privrede. Redukcija personala pošla je sa posve krivog gledišta štednje. Uistinu šume, koje su usled redukcije ostale bez nadzora, otvaraju se još većim štetama. Partijsko merilo kod smenjivanfa šumarskih lica, čiji je rad načelno nemoguć bez kontinuiteta, izaziva duboke potrese u upravi i gazdovanju. Generalna Direkcija Šuma kao stručni organ Ministra Šuma i Rudnika ne može emancipovati stručni rad od upliva ministara-političara, koji se u brzom tempu menjaju. Iz istog razloga čitava šumarska politika i žakonarstvo postaju neprogramatski i nesistematski. Ako se ukaže potreba mi ćemo se pored ovih načelnih konstatacijazadržati i na kazuistici. ... Šumarski stručnjaci i njihova organizacija stoje nemoćni pred ovim činjenicama. Samo njihovo raspravljanje na Kongresima, pisanje po stručnim listovima te izglasavanje rezolucija istina znači moralni uspeh. No aaleko je od toga do stvarnoga uspeha. A samo to može da bude konačni cilj. Da bi se taj uistinu polučio treba uvećati borbenu snagu i pojačatiredove. Ima samo još -jedan put, a taj je, da se za pitanje šum,a, njihove, sadašnjosti {.budućnosti zainteresuje Narodna Odbrana. Sa radošću.kon-. siatujemo da je pokrenuto pitanje, da Jugoslovensko Šumarsko, Udruženje, izrazito nacionalna organizacija, čiji je ´pokrovitelj samo NjegovoVeličanstvo Kralj, stupi kao kolektivni član u Narodnu Odbranu...Time jedan osnovni uslov tesne saradnje izmedju Narodne Odbrane i Jugoslovenskog Šumarskog Udruženja, , ..... ´ ´ t^ ´. ,-Aktivitet ´Narodne Odbrane ut cilju .spašavanja naših šuma diktovan je ne samo njenim- zadatkom, po .kojem ona težj, .., unapredjivanjem na 5 Q2. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1927 str. 5 <-- 5 --> PDF |
rodne privrede uopšte. Ima čitav niz drugih potreba, koje odlučno traže njenu intervenciju. Ne treba zaboraviti, da naglo obešumijavan je velikih prostranstavašume znači stvaranje goleti i krša. Ne valja smetnuti s uma, da su šume regulatori naših voda. One nas čuvaju od poplava, one indirektno zaštićuju i našu žitnicu, što se savila oko prestonice, ka kojoj gravitiraju sli. vovi naših najvažnijih reka. Van sumnje je, da naša ekonomska nezavisnost mora da bude osnovni uslov naše sigurnosti. U tom cilju i šume imaju veliku važnost. To je zasiguravanje potrebnog ogreva i gradje, produkcija tanina za štavljenje, smole za fabrikacije eksploziva, materijala za podržavanje željezničkog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja itd. Ako ni ovim organizacijama t. j , Narodnoj Odbrani i Jugoslovenskom Šumarskom Udruženju, ne podje za rukom da zaustave dekadansu naše šumarske privrede moraćemo skrušeno priznati, da nismo izvršili svoje otadžbeničke dužnosti. A za kaznu past će na nas teško prokletstvo naših potomaka. Svesni velike odgovornosti, što je nosimo pred licem sadašnjice i budućnosti, i duboko osvedočeni, da činimo svoju najsvetiju otadžbeničku dužnost, iznosimo ovaj naš apel u javnost. Primećujemo, da smo se zasebnim predstavkama obratili Narodnoj Skupštini, Gospodinu Ministru Šuma i Rudnika i Gospodinu Generalnom Direktoru Šuma u Beogradu. Šumari, redovni profesori poljoprivrednih fakulteta u Beogradu i Zagrebu U Beogradu i Zagrebu početkom meseca novembra 1927. Dr. Doka St. Jovanovič Dr. Gjuro Nenadić profesor univerziteta u Beogradu s. r. profesor univerziteta u Zagrebu s. r. Dr. Andrija JPetracić Dr. Aleksandar Ugrenović profesor univerziteta u Zagrebu s. r. profesor univerziteta u Zagrebu s. r. Dr. Ante Levaković profesor univerziteta u Zagrebu s. r. La défense nationale et les forets. Une décadance générale de l´économie fore-. stiera en Yougoslavie se fait leniarquer. Pour arreter cette décadance, le Congres Forestier a Belgrade a proposé des mesures a prendre. Les professeurs des facultés forestieres a Belgrade et a Zagreb pour sauver les forets font appel a l´organisation >Narodna Odbrana« (Défense nationale). Rédaction .´"´. ... . .. . -.... .. ,, , \ ´ ."´:. I i ´ ; . ; . \ :´.´. H.;R .. Ô03 |