DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1928 str. 31 <-- 31 --> PDF |
zakonika, kolikor rudarski podjetnik sam ne more namestiti tu omenjenih name- ščencev, stori to njegov po § 188. o. r. z. pripravljeni zastopnik pooblaščenec. Iz gorenjih izvajani pa je zadostno jasno, da ni zakonitega predpisa, ki bi v § 188. o. r. z. omenjeno zastopstvo izvuu rudarskega okraja stanujočih rudarskih podjetnlkov ali ravnateljev rudarskih družb pridržal pooblaščenim rudarsko-topil niškim inženjerjem. Zavoljo tega bi toženo oblastvo ne smelo za vse pravne posle prijavljenoga zastupništva drja N. omejiti na zastupništvo v privatnopravnih poslih in zlasti ne bi smelo prijavljenega zastupnika izključiti od zastupništva v poslih po ru darskem zakonu. Za primer pa, da bi po obstoječih predpisih bilo treba namestiti oblastvom odgovornega tehnično kvaliticiranega obratovodjo ali da se sicer izkaže potreba prepustiti izvršitev kakih tehničnih del in drugih z njimi zvezanih poslov pooblaščenim inženjerjem, je naloga po § 188. o. r. z. prijavljenega zastopnika da vrši dotične namestitve oziroma, da pooblašča dotične pooblaščene inženjerje. Iz teh razlogov je moralo upravno sodišče tožbi ugoditi in izpodbijano odločbo razveljaviti zaradi nezakonitosti, ne da bi se še spuščalo v presojo 2. in 3. tožne točke, ki sta formalnega značaja. Šumske glavnice, prihodi i potrajnost. U broju 1. »Šumarskoga Lista« od god. 1928. na str. 34. u petoj alineji odostrag, kao završnu tvrdnju u članku »Nepotrošene šumske glavnice i vanredni prihod« napisao sam, da sve šume novo kupljene (se. kod biodske imovne općine) imaju karakter potrošne glavnice, da se s njima kao s potrošnim dobrima može gospodaritii slobodno po načelima produkcione potrajnosti. Uredništvo lista izvolilo je na taj navod staviti ovu opasku: »Ovdje pisac ili nije tačno shvatio pojam produkcione potrajnosti ili ga je neispravno primijenio na šume, koje su svojina pravnih lica«. Po mojem mišljenju uredništvo ovdje nije u prvom redu iz formalnoga i stvarnoga razloga. Iz formalnoga zato, što se u jednoj kritičkoj raspravi ne običavaju stavljati gole opaske, već se ima navod pisca oprovrći ili u samoj opasci ili posebno. Stvarno ne odgovara tvrdnja u opasci i slijedećih razloga. Nasuprot pojma nepotrošne šumske glavnice dolazi češće do operisanja sa pojmom potrošne šumske glavnice. Ta je u pravilu šuma a može biti i novac, papir. Ukoliko smo u uređenoj šumi bili prisiljeni iz opravdanih razloga crpsti veće drvne mase u posljednjem dobnom razredu (na pr. sječom prestarih hrastika u skraćenom uporabnom periodu) i taj1 prehvat na drvnoj masi kapitalizirali s tim, da taj kapital iskoristimo dakle potrošimo u vremenu ekonomskoga vacuuma i s tim izravnamo poremećenu strogu prihodnu potrajnost u užicima — možemo govoriti o potrošnoj šumskoj glavnici. S takvim kapitalom, teorijski uzeto, može šumoviasnik, ma bio on i juridička osoba s trajnom svrhom, raspolagati na bilo koji način, dati mu bilo koji privredni oblik, raspolagati s njim na bilo koji racionalan način — ali takav kapital mora biti iskorišćen u ekvivalentu prehvata. Konkretno, dobili smo novac, uložit ćemo ga u banku kamatonosno. Poslije 20 godina imali bi crpsti užitke iz slabo ili nikako dotiranoga perioda, koji je označen sa »vacuum«. Potrebe će se pokriti iz toga novca, koji je 20 godina bio uložen, t. j. taj se- novac ima privesti svojoji svrsi. Ili, šumoviasnik, koji je obvezan, da in natura daje užitke, a nema ih, kupovat će drvo novcem, što ga je u tu svrhu čuvao i davati ovlaštenima ili će se podavanje reluirati. Ili, unovčivši prehvat, šumoviasnik je kupio šumu te ima pravo, da ju iskoristi za vrijeme parcijalnog ili totalnoga vacuuma. Kad dodje to vrijeme, on može čitavu šumu sa tlom i da proda trećoj osobi, može ju racionalno, na jedno m iskoristiti, obezbjedivši njemu produkcionu potrajnost, ako je na apsolutnom šumskom tlu. Ako je na relativnom i on, nadje računa, može ju eksploatisati i parcelirati u agrarne svrha. 95 |