DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1928 str. 6 <-- 6 --> PDF |
terije, ne bi došlo do ove neumjesnosti. Mi ne znamo, da li su to premještanje izvodili šumarski stručnjaci ili partijski ljudi. Ako su to učinili stručnjaci, onda su dokazali, da ne poznaju niti naučne osnovice toga pitanja niti savremenog zakonodavstva. Najsavremeniji evropski Zakon o Šumama, švajcarski," govori o šumarskoj policiji prije čl. 1., 2., 3. i 4. nego; i o jednom drugom pitanju. Ako je u igri upliv partijskih ljudi, onda je to, izgleda, učinjeno, da se ne bi odmah na početku Zakona povredila ona osjetljivost naroda u pitanju zaštite šume, pred kojom strahuju svi narodni poslanici bez razlike, kako nas je poučilo protezanje čl. 133. Šumarska policija. U ovoj glavi ima jedna osnovna i golema grješka. Iz osnova je pogrešno izuzimanje državnih šuma ispod šumarsko - policijskog nadzora, kako je to učinjeno kod zabrane krčenja, zabrane pustošenja, dužnosti zašumljavanja i šuma trajno i privremeno zaštitnih. To pogrešno shvatanje posljedica je nelučenja države kao imperija) od države kao sopstvenika. Šumarsko-policijski nadzor jest funkcija države ka´o imperija. Uprava i ekonomisanje državnim šumama jest funkcija države kao sopstvenika i privrednika. Ovakovo nelučenje je neodrživo. Projekat Ministarstva morat će se i u ovoj tačci vratiti na redakciju Udruženja. To bezuslovno traže načelni pravni razlozi, potreba saglasnosti sa Zakonom o Opštoj Upravi, koji je već na snazi, i diktat pravde u odnosu države kao privrednika prama građanima kao privrednicima. Sa pravne strane ovo je pitanje jasno i njemu ne treba zasebnog komentara ni u ovom slučaju. Pravnički se ne može dopustiti, da šumarska policija ne bude čest opće državne policije. To će reći, ona mora da bude funkcija one državne vlasti, koja se stara o općem i javnom interesu te javnom poretku. Da ta funkcija nije identična sa privrednim funkcijama, što ih provodi državna šumska uprava kao organ države kao sopstvenika i privrednika, mora da je jasno i svakom laiku. U toj distinkciji nema razlika ni u savremenom šumarskom zakonodavstvu. Švajcarski Zakon odmah u uvodu (čl. 2. tač. a.) izrično propisuje, da pod šumarsko-policijski nadzor spadaju i šume državne. Izuzimanje državnih šuma ispod šumarsko-policijskog nadzora bio je jedan pravnički i šumarsko-politički kuriozitet, što ga je praktikovala Austrija u bosanskim šumama.4 U tome je neosporno ležala vješto prikrivena tendencija jedne antinacionalne i policijske države, da si osigura što slobodnije ruke u postupanju sa državnim šumama uopće a u načinu njihova eksploatisanja napose. To je mogla da učini nenarodna država, gledajući u Bosni i Hercegovini svoju koloniju, koju treba što bolje iskoristiti, ne pitajući za posljedice toga iskorišćavanja po sam narod i njegova naselja u budućnosti. Ta valjda ne misli naša nacionalna država da udari istim putem kao i Austrija, proširujući tu crnu bosansko - hercegovačku praksu na čitav teritorij današnje naše države. 3 »Eidgenossisches Forstgesetz vom 11. Oktober 1902. inklusive Revision der Art. 30 und 46 Ziff 7 vom 5. Oktober 1923. »Die Forstlichen Verhâlttiisse der Schweiz«. Zurich 1925. Anhang. »Loi fédérale sur les forets«, du 11 octobre 1902 y compris la revision du 5 octobre 1923 (art, 30 et 46, chiffre 7). »La Suisse Forestiere«. Lausanne. 1926. Appendice. 4 Dimitz: »Die forstlichen Verhâltnisse und Einrichtungen Bosniens und der Hercegovina). Wien 1905. Str. 143. 68 |