DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1928 str. 35 <-- 35 --> PDF |
gledišta o njihovoj struci. Jedno je gledište, objavljeno nedavno kao neko gledište iz Generalne Direkcije Šuma, po kome šumarsko osoblje nije tehničko osoblje. Kao da je i g. dr. Ugrenović toga »hvatanja, kada forsira tieko isključivo prirodnjačko šumarstvo na univerzitetima. Ako se šumari degradiraju na administrativno osoblje, kojemu je zadaća da vrši samo šumarsku poticajnu službu, te da čuva i podiže šume, onda se ovo »hvatanje može i da razume i prirodno je donekle, da se budući šumari obrazuju jedino na univerzitetu sa pravnicima, filozofima i teolozima. Ali ima i jedno drugo shvatanje, po kome je šumar inženjer, koji treba da vlada svima poslovima šumske privrede, t. j. svima poslovima proizvodnje drveta i podmirenja ljudskih potreba u drvetu, počinjući od proizvodnje i sejanja šumskog semena pa sve do izrađivanja i prodaje drvenih polufabrikata. Po ovome shvatanju nije dosta, da šumar pozna samo šumsko tlo, geologiju šumskih raslina i metode uzgoja, nego mora biti verziran i u svima tehničkim poslovima svoga privrednoga procesa, kako mu kad dolazi, jednom da meri, procenjuje i štiti svoje područje, drugi put da izrađuje i prerađuje sortimente drveta, treći put, da gradi ubikacije i saobraćajne puteve, četvrti put da izrađuje plan svoga rada u jednom ili drugom pravcu i t. d.2 Za tog šumara je nauka o šumskoj privredi primenjena nauka, koju je bolje učiti na tehničkim školama i uz pomoć ostalih tehničkih struka. 1 doista se šumarska nastava ne razvija danas samo na izgrađenim univerzitetima, nego i na visokim tehničkim školma i na izolovanim specijalnim školama. Sasvim je pogrešno mišljenje, da su izolovane škole najnezgodnji tip visokih škola, jer se ne mogu pomagati profesorima sa univerziteta. To su upravo idealne škole, samo ako´ se osiguraju specijalistima i za pomoćne struke. A specijaliste ne moraju biti samo profesori univerziteta. Na visokim tehničkim školama postoji tendenca da i matematiku i fiziku predaju profesori inžinjeri, a ne profesori filozofije. Nezgoda je samo, što su izolovane škole preskupe. Zato se kombinuje. Zato smo i mi u Sarajevu kombinovali šumarski i rudarski fakultet. G. dr. Ugrenović je protiv te kombinacije. On kaže, da je šumarstvo privreda, a rudarstvo industrija. I to mu nije tačno. Privreda je širi pojam, pod koji se može podvesti i šumarstvo sa šumskom industrijom i rudarstvo udruženo sa topioničarstvom. Ali o tome se ovde ne radi. Za kombinaciju nastave odlučni su isti ili srodni nastavni predmeti, da bi se mogli da uštede i dopunjuju profesori. A u tom pogledu su šumarstvo i rudarstvo najbolja kombinacija. Neka dokazuju predmeti koje šumarski inženjer može kombinovati sa rudarskim: matematika, fizika i mehanika, kemija, geologija, mineralogija i pctrografija, plansko i terensko crtanje, građevna mehanika, geodezija sa crtanjem, deskriptivna geometrija, crtanje deskriptivne geometrije, opća građevna nauka, nauka o mašinama, elektro-tehnika. visoke gradnje, saobraćajne gradnje, građevne konstrukcione vežbe, hemijska tehnologija, mehanička tehnologija sa gradnjom postrojenja, pravo, nacionalna ekonomija, trgovina i knjigovodstvo. Nekoje od ovih predmeta trebalo bi predavati odvojeno za svaku struku, ali bi jh sve mogli predavati isti profesori. Razume se da bi specijalne stručne predmete predavali i pri ovoj kombinaciji, kao i pri svakoj drugoj, profesori specijalisti. Naposletku ideja nije nova. Ima odličnih šumara u našoj zemlji koji su studirali sa rudarima. To su živi dokazi dobre kombinacije, koju nažalost naši fakulteti sa svojim đacima nisu ni dostigli ni natkrili. Na koncu još nekoliko reći o izolovanosti Sarajeva. Ta je izolovanost više umišljena nego li stvarna. Sarajevo ima odlične muzeje i biblioteke, geološki zavod, fitopatološki zavod, te obilje inteligencije koja bi po potrebi mogla nadoknaditi univerzitet i iz koje se i do sada regrutovao lep broj univerzitetskih profesora. Tu su ..~ - Ja sam o tom pobliže pisao u člauku: Die Technische Richtung der modernen Forstwirtschaft. Zentralblatt f. d. gesamte Forstwesen, Heft 3—4, 1927. Wien. 361 |