DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9-10/1929 str. 28     <-- 28 -->        PDF

koef. pada o-i 0-2 .-. 0-4 0-5 0-6 0-7 08 09 1-0


0
0 otpatkB = 4 7 12 19 25 29 34 39 43 46


Nehotice se sada namiče pitanje : kolike su razlike između ovih procenata
i pripadnih procenata tablice 2. g. prof. Dr. Levakovića ? Drugim
riječima: kolike su razlike u količini otpadaka, obrađuje li se oblovina
posvema oštrobridno i obrađuje li se merkantilno po tipu B i to
in konkret o u grede, kojima je temeljna poprečna forma kvadrat? U sliku


16. urisana je i krivulja količine otpadaka za slučaj ne merkantilnog,
već posvema oštro g obrađivanja oblovine u kvadratne grede (prema g. prof.
Dr. Le v ako vicu). To je gornja, slabije izvučena krivulja u toj slici.
Razlika između ordinata gornje i donje krivulje slike 16. pokazuje,
koliko uštedimo na drvnoj masi trupca, ako ga ne obradimo
u posvema oštru gredu, već u merkantilnu gredu sa . = 1 ´0, a po tipu B.


Naravno, tu uštedu bi trebalo razmotriti u vezi s time, koliko se je
podigla (odnosno eventualno umanjila) uporabivost grede time, što ona nije
obrađena oštro , već merkantilno. Ta si razmatranja, međutim, ostavljam za
drugu zgodu. Za sada mi je važno samo konstatovati kolike su razlike u
drvnom materijalu, odnosno u procentima otpadaka. Iz slike 16. vidimo, da
te razlike normalno iznose kod ., — .0 i preko 25 % 0(^ sveukupne mase
trupca!


Naravno, praksa ne prelazi preko tih 25%! Praksa stoga i većinom
obrađuje oblovinu merkantilno , a ne oštro. Ona to čini posvema instinktivno,
ne poznavajući gotovo ni približnih brojaka.


2. Temeljna poprečna forma istesavane grede nije kvadrat.
Kolik je procenat otpatka, kada kod greda nije temeljna poprečna
forma kvadrat, kad im se u poprečnom presjeku ne odnosi širina naprama
visini kao 1:1, i kada taj odnos, koji nazivamo sa fi (prof. koeficienat) nije
više .= l´O, već .

a) Koeficienat -pada samoga trupca k = \j 1 -j-.2 — 1 .


Prikažimo u sliki 17. jednu gredu, kojoj je fi iz trupca po tipu B. Trupcu je koeficienat pada upravo tolik, da greda
postigne na debljem njegovom kraju formu oštrouglog pravokutnika, kojem
je visina (h) = debljini trupca na tanjem kraju (đ), a širina = {ih = .- d.
Dakle, greda je u čitavoj svojoj dužini jednako visoka (h = d) i jednako
široka (b = fid). Ona je longitudinalno punodrvna. Transverzalno je na tanjem


2 .
kraju toliko malodrvna, da je y = — arcsin .. Na debljem kraju y postaje
592