DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 10 <-- 10 --> PDF |
je već i u drugim državama izgrađen velik broj instalacija za ovu vrstu prerade i konkurencija raste brzim tempom. U pogledu četinara situacija je još gora, jer kvalitet našeg drveta ne može podneti konkurenciju na pr. karpatskog i rumunjskog i danas se spašavamo samo time, što smo jeftiniji na tržištima, gde se traži roba slabije vrste. Unutrašnje poteškoće kod eksploatacije četinara i bukovine sastoje se iz sledećeg: Dok su hrastove šume većim delom ležale pokraj vode i suhih komunikacija, te nije trebalo nekih naročitih investicija za njihovo otvaranje, kod brdskih šuma situacija je u tom pogledu mnogo teža. Težište rada počiva onde na izgradnji prometne mreže u cilju otvaranja šuma, za što su potrebni veliki kapitali. Kako vlasnici šuma nisu raspolagali s dovoljno materijalnih sredstava u tu svrhu, prepušteno je otvaranje šuma privatnoj inicijativi, te je došlo do sklapanja dugoročnih ugovora. Usled dugačkog roka eksploatacije, za koje vreme mogu nastati velike perturbacije ne samo na svetskom drvnom tržištu već i u međunarodnim političkim odnosima, kako je to bio slučaj za vreme svetskog rata, ovi ugovori već po svojoj prirodi involviraju veliku nesigurnost i riziko. Radi tih osebina dugoročnih ugovora, prema kojima kupac ima da izgradi još i prometna sredstva, te da u srazmerno kratkom vremenu amortizuje velike investicije, amortizacijona tangenta tereti kupljeno drvo često s 20% pa i više procenata vrednosti. Zato kupac obično vrlo malo daje za kupljeno drvo. Osim svega toga slaba strana ovih ugovora leži još i u tome, što se unapred ni kraj najbolje volje kontrahenata ne dadu predvideti svi momenti, koji mogu nastati u toku trajanja ugovora i poremetiti dobre odnose ugovorača, pa su razne trzavice upravo neizbežive. To je pokazalo iskustvo svuda, gdegod su sklapani takovi ugovori.7 Neugodne posledice nisu mogle izostati ni kod nas, pa ako državnoj vlasti i pođe za rukom, da ukloni sve poteškoće i da ugovorne odnose postavi na novu, snošljiviju bazu za obadve ugovorne stranke, to se ipak ne da poreći, da su nedavne nemile pojave pored materijalnih šteta po državni erer u dosta osetljivoj meri uplivisale i na prestiž i poslovanje naše šumske industrije. Još manje se može tvrditi, da će revizijom ugovora zauvek biti skinuto s dnevnog reda ovo pitanje, jer nije teško prema stečenom iskustvu kod nas i na strani predvideti, da nepovoljne situacije na drvnom tržištu mogu opet uroditi novim poteškoćama na polju eks ploatacionih ugovora. Ali osim ovih poteškoća, koje su u većoj ili manjoj meri tangirale pojedina preduzeća, bilo je još mnogo drugih, koje su teško pritiskale celokupnu privredu, pa i šumsku industriju. Tu je na prvom mestu v alutn i problem , koji je posle rata u tako osetljivoj meri dominirao na svetskom drvnom tržištu, da je često rezultat i najbolje konjunkture 7 Ing. M. Ma ri nov i ć: Iskorištavanje drž. šuma u vlastitoj režiji. 1923. Ing. Dr. L. Hufnagel : Bewirtschaftung und Organisation der tschechoslovakischen Staatsforste. W. A. F. u. J. 1923 sv. 19. Ing. J. Op letal : Das Forstliche Transportwesen. 1913. Kaâ n K.: Erdôgazdasâgi eredmények es azok gazdasâgpolitikai következesei. Erd. Lapok 1911. 482 |