DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Drugi faktor — šumska taksa — stoji u rukama kupaca drveta. Poratna konjunktura u ovoj grani poslovanja kao i velika konkurencija, nastala usled, velikog porasta broja preduzeća, bile su uzrokom, da je šumska taksa često prelazila visinu, kraj koje bi bilo još moguće rentabilno poslovanje, dok je s druge strane, naročito kod dugoročnih ugovora, šumska taksa silazila često i ispod predratnog pariteta. Treći faktor — produkcijoni troškovi — zavisni su od opšte skupoće, od skupoće novca i kredita, od državne finansijske i socijalne politike, ali i od organizacije rada i načina prerade drveta . Dok prvo pobrojane funkcije proizvodnih troškova stoje u rukama države, organizacija rada i način prerade stoji u rukam a samih zaposlenih preduzeća. Može se reći, da se ovom poslednjem pitanju kod nas do sada posvećivalo vrlo malo pažnje, dok je u inostranstvu ovo pitanje postavljeno u prvi red problema, koje ima da resi moderna drvna industrija. Tu se dolazi do spoznaje, da se ne srne skrštenih ruku očekivati pomoć samo od države, tražeći od nje razne beneficije materijalne i finansijske prirode za vreme konjukturaiaih depresija, već se pored preduzimanja ostalih mera ima svim sredstvima raditi na pojeftinjenju produkcijonih troškova, kao jednom od najvažnijih faktora za rentabilnost poslovanja. Drvna industrija Amerike, Švedske, Čehoslovačke, Nemačke, Austrije i drugih država brzim tempom prolazi kroz razne faze moderne organizacije rada i preuređenja pilana najnovijim strojevima — počam od fordizacije i mehanizacije pa sve do racionalizacije — a sve u cilju jeftinije proizvodnje bolje prerađenih s o r t i m e n a t a. Danas se već radi na osnivanju specijalnih instituta za znanstveno proučavanje rada u šumarstvu.12 Kod toga je od naročitog interesa okolnost, što i R u s i j a posvećuje veliku pažnju ovim pitanjima i što joj je već uspelo, da povisi svoju produkciju na predratni nivo i da uspešno konkuriše jeftinim drvetom. Ako se onde nastavi u započetom tempu, onda nije sasvim neumestan strah, koji se sve češće javlja u nekim stručnim glasilima, da će uskoro doći red i na one silne, još netaknute zalihe, koje bi omogućile povećanje ruskog izvoza za kojih 200 mil. m3 drveta.18 Nije teško predvideti rezultate ovakove drvne »poplave« na svetskom tržištu, ali je simptomatično, da se već sada stavljaju predloži za razne grupacije snaga i koncentracije protiv eventualne pogibelji. No ako se razvoj događaja u tom pravcu i ne može očekivati u tako brzom tempu, da bi naskoro mogla biti poremećena ravnoteža na evropskom tržištu, ipak nas mora zabrinuti okolnost, d a se Rusija javlja sve češće i sa sve većim količinama drveta ne samo u nordijskom već i u južnom drvnom centru , i to sa vrlo niskim cenama.14 Još je jedna stvar, koju želim naglasiti, a to je struktur a naše šumske industrije. Ako u pogledu vertikalne grupacije drvnu industriju podelimo na tri stepena t. j . na proizvodnju sriovina, na preradu u polufabrikate i na izradu gotovih proizvoda, onda vidimo, da je naša drvna industrija sa kojih 80—85% preduzeća angažovana u prvom i drugom stepenu, a samo sa 15—20% u produkciji gotovih fabrikata. Iz tab. III. 12 Hi´I f -Ri es -S t r ehl k e: Forstliche Arbeitswissenschaft. 1927. 13 Između ostalog vidi i: Internationaler Holzmarkt 1929. g. No 63, 65, 71, 119. 14 Internationaler Holzmarkt 1929. No 131/132. 485 |