DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 4     <-- 4 -->        PDF

Prof. Dr. MILAN MARINOVIĆ, BEOGRAD:


NAŠA IZVOZNA TRGOVINA DRVOM
I NJENE POTREBE


(NOTRE COMMERCE DE BOIS D´EXPORTATION ET SES
EXIGENCES)


D
D
anašnja šumarska statistika ne raspolaže još s tako tačnim podacima,
da bismo dobili iz nje jasnu sliku o veličini godišnje
potrošnje i o postojećim zalihama u šumama celog sveta. To
le konstatovao i međunarodni šumarski kongres g. 1926. u Rimu,
koji u svojoj prvoj rezoluciji traži, da se što hitnije sastavi statistika, koja
će dati tačan odgovor na pitanje, živi li danas svet od svojih drvnih zaliha
i u kojoj meri.1 U povodu toga zaključka radi se punom parom
na prikupljanju statističkih podataka u svim zemljama, a u cilju, da se
do idućeg međunarodnog kongresa izvede na čistac ovo pitanje, koje u
Jednakoj meri interesuje šumara kao i nacijonalnog ekonoma, finansijera
i političara, i to s pravom, jer »internacijonalna trgovina drvetom postala
je već važnim sastavnim delom svetske trgovine«.
Važnost toga pitanja ocenio je u punoj meri i Savet društva naroda,
kada je poverio Ekonomskom komitetu, da sastavi statistiku o svetskoj
proizvodnji i potrošnji drveta. Član toga komiteta g. M. D o 1 e ž a 1
izradio je o tom pitanju jedan iscrpan referat (koji smo dobili u rukopisu)
služeći se kod toga postojećim statističkim materijalom, a u prvom
redu poznatom knjigom Zon-Sparhawka 2 : i statističkim publikacijama
pojedinih zemalja. Ovi podaci još će pretrpeti reviziju po članovima
komiteta i stručnjacima zainteresovanih država. Iz toga se vidi,
da se na više strana ozbiljno radi na tome, da se što pre dođe da što
moguće tačnijih podataka o šumama. No ako postojeći podaci i nisu još
tačni, on! nam ipak omogućuju makar i približnu orijentaciju o svetskoj
trgovini drvetom, a kroz to i o položaju, koji zauzima naš a drvn a
trgovin a na svetskom drvnom tržištu.
Prema spomenutim podacima3 ceni se, da se godišnje eksploatiše
oko 1600 milijuna m3 drveta na svim kontinentima. Od te svetske produkcije
oko .°/.´ dolazi na Sjev. Ameriku i Evropu, a ta se produkcija
dalje deli ovako:


Šumom pokrita Godišnji orirast Qod. sječa
površina u ha. u 1000 m3 u 1000 m:;
Evropa bez Rusije 135,458.343 297.694 328.181
s Rusijom 293,328.343 647.694 528.181


0. S. A. 190,000.000 187.000 700.000
Kanada 191,425.245 75.000 75.000
1 Actes du Ier congres international de sylviculture. Vol. 1. p. 151.
2 R. Zo n and Sparhawk : The Forest Resources of the World. New York.


1923.
3 Vidi još o tom pitanju:
Ing. Aloi s Kubiče : Priručka obchodni nauky lesnické a dievafské. 1927.
Dr. Ma x Endres : Handbuch der Forstpolitik. 1922.


476