DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 4 <-- 4 --> PDF |
Prof. Dr. MILAN MARINOVIĆ, BEOGRAD: NAŠA IZVOZNA TRGOVINA DRVOM I NJENE POTREBE (NOTRE COMMERCE DE BOIS D´EXPORTATION ET SES EXIGENCES) D D anašnja šumarska statistika ne raspolaže još s tako tačnim podacima, da bismo dobili iz nje jasnu sliku o veličini godišnje potrošnje i o postojećim zalihama u šumama celog sveta. To le konstatovao i međunarodni šumarski kongres g. 1926. u Rimu, koji u svojoj prvoj rezoluciji traži, da se što hitnije sastavi statistika, koja će dati tačan odgovor na pitanje, živi li danas svet od svojih drvnih zaliha i u kojoj meri.1 U povodu toga zaključka radi se punom parom na prikupljanju statističkih podataka u svim zemljama, a u cilju, da se do idućeg međunarodnog kongresa izvede na čistac ovo pitanje, koje u Jednakoj meri interesuje šumara kao i nacijonalnog ekonoma, finansijera i političara, i to s pravom, jer »internacijonalna trgovina drvetom postala je već važnim sastavnim delom svetske trgovine«. Važnost toga pitanja ocenio je u punoj meri i Savet društva naroda, kada je poverio Ekonomskom komitetu, da sastavi statistiku o svetskoj proizvodnji i potrošnji drveta. Član toga komiteta g. M. D o 1 e ž a 1 izradio je o tom pitanju jedan iscrpan referat (koji smo dobili u rukopisu) služeći se kod toga postojećim statističkim materijalom, a u prvom redu poznatom knjigom Zon-Sparhawka 2 : i statističkim publikacijama pojedinih zemalja. Ovi podaci još će pretrpeti reviziju po članovima komiteta i stručnjacima zainteresovanih država. Iz toga se vidi, da se na više strana ozbiljno radi na tome, da se što pre dođe da što moguće tačnijih podataka o šumama. No ako postojeći podaci i nisu još tačni, on! nam ipak omogućuju makar i približnu orijentaciju o svetskoj trgovini drvetom, a kroz to i o položaju, koji zauzima naš a drvn a trgovin a na svetskom drvnom tržištu. Prema spomenutim podacima3 ceni se, da se godišnje eksploatiše oko 1600 milijuna m3 drveta na svim kontinentima. Od te svetske produkcije oko .°/.´ dolazi na Sjev. Ameriku i Evropu, a ta se produkcija dalje deli ovako: Šumom pokrita Godišnji orirast Qod. sječa površina u ha. u 1000 m3 u 1000 m:; Evropa bez Rusije 135,458.343 297.694 328.181 s Rusijom 293,328.343 647.694 528.181 0. S. A. 190,000.000 187.000 700.000 Kanada 191,425.245 75.000 75.000 1 Actes du Ier congres international de sylviculture. Vol. 1. p. 151. 2 R. Zo n and Sparhawk : The Forest Resources of the World. New York. 1923. 3 Vidi još o tom pitanju: Ing. Aloi s Kubiče : Priručka obchodni nauky lesnické a dievafské. 1927. Dr. Ma x Endres : Handbuch der Forstpolitik. 1922. 476 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 5 <-- 5 --> PDF |
Gledajući ove velike brojeve čovek bi na prvi pogled pomislio, da naša država sa 7,000.000 ha površine pokrile šumom, s godišnjim prirastom od kojih 15,500.000 m3 i god. sečom kakovih 18,000.000 m3 ne može ni pomišljati na neku važniju ulogu na svetskom drvnom tržištu, ali detaljnije proučavanje ovog pitanja daje nam druge rezultate. Ti rezultati pokazuju, da naš izvoz sa gledišta međunarodne trgovine drvetom u danim prilikama ima dosta važnu ulogu, dok je za našu unutrašnju ekonomsku situaciju taj izvoz od vrlo velikog značaja. Da dođemo do čiste slike o važnosti našeg izvoza šum. produkata za svetski drvni pijac, potrebno je zasebno promatrati pojedine pijačne centre. Na prvom mestu potrebno je naglasiti, da se najveći deo internacionalne drvne trgovine obavlja među državama jednog te istog kontinenta, dok je interkontinentalna trgovina za sada srazmerno još dosta mala. Glavni deo te trgovine odvija se u Evropi, jer Sev. Amerika usled velike vlastite potrošnje, koja nije u skladu sa raspoloživim drvnim zalihama u tamošnjim šumama, daleko je od toga, da postane važnijim faktorom na svetskoj drvnoj pijaci. Šta više, u stručnim krugovima predviđa se, da će velika potrošnja drveta u U. S. A., koja je pet do šest puta veća od godišnjeg prirasta u tamošnjim šumama, brzo dovesti do toga, da ova država svoje potrebe počme u većoj meri pokrivati iz Kanade, koja ima još dosta zatvorenih prašuma. Ako pustimo po strani ogromne šumske komplekse ostalih kontinenata, koji radi nestašice prometnih sredstava, usled klimatskih prilika ili tehničkih svojstava svog drveta još u dogledno vreme ne će doći do ozbiljnije eksploatacije, onda nam preostaje još samo evropsk o drvn o tržište. Ovo se deli u tri centra. Najjači je nordijski, koji sačinjavaju severne eksportne države: Švedska, Finska, Rusija, Norveška, Letonija i Poljska, koje sa svojom velikom produkcijom drveta pokrivaju potrebe najvećeg konzumenta evropskog drveta — Engleske, a pored nje prodaju svoje drvo još i Belgiji, Holandiji, Francuskoj, dok ostale države dolaze u obzir u manjoj meri. Na drugom |e mestu centraln o tržište, koje sačinjavaju s jedne strane Poljska, Cehoslovačka, Austrija i Rumunija, a s druge strane drugi veliki potrošač evropski — Nemačka, uz koju drvo iz spomenutih država kupuju još Švajcarska, Belgija, Holandija i Francuska. Treći centar je na jl u g u, te ga čine s jedne strane Italija, Španija, Južna Francuska i druge zemlje u bazenu Sredozemnog mora kao i Mađarska, a kupuju drvo najviše od Jugoslavije, Austrije, Rumunije i Čehoslovačke. Ako na ovaj način podelimo drvno tržište i promatramo svaku državu zasebno prema uskom krugu njezinog gravitacijonog područja, onda istom možemo da u pravoj1 slici ocenimo ulogu te države kao faktora na svetskom drvnom tržištu. Prema tome ćemo i za našu državu morati zasebno razmatrati eksport drveta u relaciji naprama pojedinim kupcima, pre svega prema našem najbližem i najprirodnijem kupcu — Italiji . Službena talijanska statistika4 pokazuje zadnjih godina sledeće učešće naše države prema ostalima kod svog uvoza drveta za građu (u tonama po 1000 kg): * Statistica del comercio speciale di importazione e di esportazione. Anno VII. Roma 1929. 477 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Država 1928 g. 1927. g. 1926. g. Jugoslavija 757.857 821.279 778.125 Austrija 523.750 602.800 677.500 U. S. A. 120.513 107.900 96.268 Rumunija 50.773 81.402 126.827 Ukupno 1,544.911 1,684.155 1,796.243 Ova statistika pokazuje, da najveći uvoznik drveta u južnom centru, Italija, oko polovice svojih potreba pokriva našim drvetom. Ova poziciju naša država stalno drži uprkos velike konkurencije ostalih država. Po važnosti druga država, koja participira na izvozu našeg drveta, Mađarska , ima na svojem drvnom tržištu sledeće države:5 God. Čehoslovačka Rumunija Jugoslavija Austrija Ukupni uvoz 1928. 12,721.403 9,537.378 4,949.626 1,923.477 29,396.812 q 1927. 12,893.970 9,179.534 3,535.831 1,780.727 28,120.303 q Ovde smo doduše na trećem mestu, ali naš izvoz u Mađarsku u stalnom je porastu, a izgledi za budućnost dosta su povoljni, samo ako preduzmemo sve potrebne mere, da se stečene pozicije ne samo zadrže, već i prošire. Ako se još uzme u obzir naš izvoz u Grčku, Južnu Francusku i Španiju, onda se mora uvideti, da naša država u južnom centru evropskog drvnog tržišta ima sada najvažniju ulogu . Ona na to tržište baca godišnje oko 80% svog celokupnog eksporta (vidi tab. I. i 11.), dakle ovamo koncentriše glavnu svoju snagu, dok su zemlje konkurencije u isto vreme u većoj meri zainteresovane i na drugim tržištima — tako Rumunija i na centralnom tržištu, a isto tako Čehoslovačka i Austrija. Time ne želimo kazati, da je naše tržište j cd i n o u južnom centru i da ne možemo svoje produkte uspešno plasirati i na drugim pijacama. Izvesni artikli bez konkurencije (na pr. slavonski hrast) i stečeni renome naše šumske industrije omogućuju nam put u sva tri evropska centra pa i u prekooceanske krajeve. Tako je broj država, koje kupuju naše drvo, iznosio: 1920. — 20, 1921. — 26, 1922. — 29, 1923. — 34, 1924. — 35, 1925. — 37, 1926. — 37, 1927. — 41, 1928. — 44. Broj se dakle stalno povećava i krug naših kupaca se širi, što je dobar znak za kvalitet naše robe, ali taj veliki krug potrošača našeg drveta nij e stala n za sve naše drvne produkte. Udaljenost tržišta, produkcioni troškovi, ekonomske i trgovinsko-političke mere i druge razne okolnosti — sve su to faktori, koji nam mogu u danoj prilici onemogućiti dalnju konkurenciju na tržištima, koja ne spadaju u sferu naše prirodne gravitacije. Usled gota mi te daleke pijace moramo smatrati rezervom , koja dobro dolazi kao odušak u doba slabe konjunkture na našem prirodnom tržištu, dok glavnu pažnju moramo pokloniti ovom poslednjem, na njemu se učvršćavati i pre duzi mati mere da se suzbije tuđa konkurencija. .. prirodno tržište za veći deo naših drvnih produkata jeste južni evropski centar i bazen Sredozemnog mora. Ungarns Holzwirtschaft 1928. Internationaler flolzmarkt 1929. No 99. 478 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 7 <-- 7 --> PDF |
479 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 8 <-- 8 --> PDF |
480 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 9 <-- 9 --> PDF |
U tom pogledu uspešno smo do sada delovali na drvnom tržištu Italije i u Mađarskoj, promenljivom srećom borimo se s tuđom konkurencijom u Južnoj Francuskoj, Grčkoj i zemljama Severne Afrike, dok smo skoro sasvim izgubili Levant, a u nekim bližim državama (Bugarska, Albanija) naša trgovina drvetom nije još uspela da zauzme poziciju, koja bi joj pripadala kao najbližem susedu. Radi uporedbe spomenut ćemo samo jednu od južnih zemalja, u koju izvozimo minimalne količine, dok nam konkurišu zemlje, koje su neprispodobivo udaljenije od nas. Prema jednoj statistici8 uvezeno je na pr. u Palestinu u razdoblju od godine 1925.—1927. drveta i raznih prerada (pokućtvo i drvo za ambalažu) iz: Rumunije za 560.982 funti šterl. — 66% Rusije » 82.956 » » — 9.76% Švedske » 38.859 » » — 4.57% Austrije » 32.884 » » — 3.87% Jugoslavije » 29.998 » » — 3.53% U. S. A. » 17.484 » » — 2.05%; Čehoslovačke » 9.608 » » — 1.12% Poljske » 7.997 » » — 0.93% Kad se znade, da ova kao i druge zemlje Levanta i Severne Afrike kupuju drvo i Sortimente u kvalitetu, koji im može pružiti i naša šum. industrija, onda je velika greška, što smo dozvolili, da nam otmu tržišta drugi, koji nisu u mnogo povoljnijem položaju od nas. U buduće naša će pozicija na ovim pijacama bivati sve teža. Jedno zato, što je opšte poznato pravilo, da je teže osvojiti jedno tržište, nego li zadržati stečene pozicije, a drugo, što će u buduće konkurencija bivati sve veća i osvajanje novih pijaca sve teže. Nema dvojbe o tome, da će pobedu odneti oni, koji budu bolje umeli da iskoriste sve prednosti moderne organizacije rada i racionalizacije svojih preduzeća u cilju intenzivnosti prerade i proizvodnje boljih sortimenata uz istovremeno smanjenje prođu´kcionih troškova. Ako s toga gledišta pogledamo u budućnost otvorenim očima, bez sentimentalnosti i raznih predrasuda, onda moramo priznati, da se ta ne pokazuje u sasvim ružičastom svetlu. Monopolski položaj velikog dela naše industrije, koja je poslovala sa slavonskom hrastovinom, donekle je raznježio ovu industriju. Naučena, da pre rata prodaje bez konkurencije drvo svetskog glasa, ova industrija ne može danas da se akomodira promenjenim prilikama na svetskom tržištu onom brzinom, kojom nastaju te promené. Smanjena kupovna snaga potrošača, konkurencija drugih zemalja sa jeftinijim drvetom, oskudica i skupoća kredita, brzo nestajanje zaliha prvoklasnog drveta i kroz to poskupljenje sirovina — sve su to momenti, koji pored unutrašnjih neprilika otežavaju rad preduzećima i sili ih, da svoje poslovanje prošire i na druge vrste drveta . Ovde je opet situacija mnogo teža i komplikovanija, kako radi položaja na vanjskom tržištu tako i radi unutrašnjih poteškoća. Dok smo na pr. u pogledu prerade bukovine neposredno iza rata bili među onim retkim zemljama, koje su imale dobro uređene instalacije u tu svrhu, a povoljna konjunktura omogućila je rentabilno poslovanje, danas (i Palästinas Holzhandel. Internationaler Holzmarkt 1929 g. No. 60/61. 481 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 10 <-- 10 --> PDF |
je već i u drugim državama izgrađen velik broj instalacija za ovu vrstu prerade i konkurencija raste brzim tempom. U pogledu četinara situacija je još gora, jer kvalitet našeg drveta ne može podneti konkurenciju na pr. karpatskog i rumunjskog i danas se spašavamo samo time, što smo jeftiniji na tržištima, gde se traži roba slabije vrste. Unutrašnje poteškoće kod eksploatacije četinara i bukovine sastoje se iz sledećeg: Dok su hrastove šume većim delom ležale pokraj vode i suhih komunikacija, te nije trebalo nekih naročitih investicija za njihovo otvaranje, kod brdskih šuma situacija je u tom pogledu mnogo teža. Težište rada počiva onde na izgradnji prometne mreže u cilju otvaranja šuma, za što su potrebni veliki kapitali. Kako vlasnici šuma nisu raspolagali s dovoljno materijalnih sredstava u tu svrhu, prepušteno je otvaranje šuma privatnoj inicijativi, te je došlo do sklapanja dugoročnih ugovora. Usled dugačkog roka eksploatacije, za koje vreme mogu nastati velike perturbacije ne samo na svetskom drvnom tržištu već i u međunarodnim političkim odnosima, kako je to bio slučaj za vreme svetskog rata, ovi ugovori već po svojoj prirodi involviraju veliku nesigurnost i riziko. Radi tih osebina dugoročnih ugovora, prema kojima kupac ima da izgradi još i prometna sredstva, te da u srazmerno kratkom vremenu amortizuje velike investicije, amortizacijona tangenta tereti kupljeno drvo često s 20% pa i više procenata vrednosti. Zato kupac obično vrlo malo daje za kupljeno drvo. Osim svega toga slaba strana ovih ugovora leži još i u tome, što se unapred ni kraj najbolje volje kontrahenata ne dadu predvideti svi momenti, koji mogu nastati u toku trajanja ugovora i poremetiti dobre odnose ugovorača, pa su razne trzavice upravo neizbežive. To je pokazalo iskustvo svuda, gdegod su sklapani takovi ugovori.7 Neugodne posledice nisu mogle izostati ni kod nas, pa ako državnoj vlasti i pođe za rukom, da ukloni sve poteškoće i da ugovorne odnose postavi na novu, snošljiviju bazu za obadve ugovorne stranke, to se ipak ne da poreći, da su nedavne nemile pojave pored materijalnih šteta po državni erer u dosta osetljivoj meri uplivisale i na prestiž i poslovanje naše šumske industrije. Još manje se može tvrditi, da će revizijom ugovora zauvek biti skinuto s dnevnog reda ovo pitanje, jer nije teško prema stečenom iskustvu kod nas i na strani predvideti, da nepovoljne situacije na drvnom tržištu mogu opet uroditi novim poteškoćama na polju eks ploatacionih ugovora. Ali osim ovih poteškoća, koje su u većoj ili manjoj meri tangirale pojedina preduzeća, bilo je još mnogo drugih, koje su teško pritiskale celokupnu privredu, pa i šumsku industriju. Tu je na prvom mestu v alutn i problem , koji je posle rata u tako osetljivoj meri dominirao na svetskom drvnom tržištu, da je često rezultat i najbolje konjunkture 7 Ing. M. Ma ri nov i ć: Iskorištavanje drž. šuma u vlastitoj režiji. 1923. Ing. Dr. L. Hufnagel : Bewirtschaftung und Organisation der tschechoslovakischen Staatsforste. W. A. F. u. J. 1923 sv. 19. Ing. J. Op letal : Das Forstliche Transportwesen. 1913. Kaâ n K.: Erdôgazdasâgi eredmények es azok gazdasâgpolitikai következesei. Erd. Lapok 1911. 482 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 11 <-- 11 --> PDF |
postao problematičan.8 Naše drvno tržište dugo je vremena osećalo teškoće, nastale usled kolebanja valuta. Ove su teškoće dolazile ne samo od domaće valute, koja je uplivisala na proizvodne troškove, već u još većoj meri od stranih valuta, u kojima se prodavalo drvo, a to je bila u prvom redu lira i franc, franak. Na drugom mestu pokušao sam dokazati, kako su oscilacije ovih valuta pokraj ostalih poteškoća nepovoljno delovale na naš izvoz šumskih proizvoda.9 Iza stabilizacije spomenutih valuta, kojoj je predhodila stabilizacija domaće novčanice, nestalo je faktora, koji je i u inače već tešku atmosferu poratne trgovine uneo mnogo poteškoća i onemogućavao orijentaciju. Danas je situacija već mnogo bistrija, kalkulacija je olakšana i dok devize Paris i Milano pokazuju ravnu crtu, za to vreme i izvozna trgovina u punoj meri iskorišćuje konjunkturu i njezina krivulja ne pokazuje više onih nervoznih oscilacija, koje su bite karakteristične za vreme naglih i velikih valutnih diferencija. (Vidi diagram). Pokraj valute uplivisale su na izvoz šum. proizvoda još i prometne poteškoće, tarifni stavovi, carine, i trgovinska politika, o čemu je bilo detaljno govora u spomenutoj studiji o izvozu šumskih produkata i drugim publikacijama.10 Mnoge su od tih poteškoća u toku vremena uklonjene i danas se sve manje čuje tužba na te zapreke — ne samo kod nas, već i u drugim zemljama, gde su državne vlasti postepeno uklanjale s puta razne poteškoće dižući konkurencijonu sposobnost svojoj šumskoj industriji. Ostaju još poteškoće, koje se nedadu dekretirati, već su više manje u rukama same industrije ili su funkcija konstelacije prilika na svetskom tržištu. Tu dolaze u obzir tri faktora, o kojima zavisi rentabilnost poslovanja u ovoj grani privredne delatnosti. To su: tržna cena, šumska taksa i troškovi proizvodnje. Šumska trgovina može na prodajnu cenu uplivisati posredno, smanjujući ponudu (na pr. slučaj sporazuma Finske i Švedske radi ograničenja proizvodnje) ili određujući prodajne cene pojedinim sortimentima (na pr. slučaj s kartelom rumunjske drvne trgovine). Uopšte se može konstatovati, da se u zadnje vreme sve većma raspoznaju konture konce ntracijonih težnja u svetskoj drvnoj trgovini, što je došlo do izražaja i u referatima i zaključcima zadnje drvarske konferencije u B r a t i s 1 a v i.11 Kod nas ne samo da nije provedena koncentracija snaga radi zajedničkog istupa i obrane integralnih interesa šumske industrije i trgovine prema vani, već se baš u zadnje vreme pojaviše nemile borbe u šumskoj industriji, koje — barem za sada — onemogućuju bilo kakovu zajedničku akciju. 8 Dr. .. Kalbhenn : Die Bewegung der Holzpreise in Deutschland. 1924. p. 11 i 19. Dr. Max En dres: Handbuch der Forstpolitik. 1922. p. 583. 9 Ing. M. Marinović : Prilog proučavanju izvoza i uvoza šum. produkata. 1926. p. XLVII. Isti: The Effect of Currency on the Export of Forest Products. The Belgrade Economie Review. 1927. No 4. 10 Vid. o tom moje članke i rasprave iz god. 1925., 1926. i 1927. u listovima i revijama: ».........«, »Bankarstvo«, »La Revue économique de Belgrade« i »Narodna Šuma«. 11 Internationaler Holzmarkt No 104/106. —1929. 485 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Drugi faktor — šumska taksa — stoji u rukama kupaca drveta. Poratna konjunktura u ovoj grani poslovanja kao i velika konkurencija, nastala usled, velikog porasta broja preduzeća, bile su uzrokom, da je šumska taksa često prelazila visinu, kraj koje bi bilo još moguće rentabilno poslovanje, dok je s druge strane, naročito kod dugoročnih ugovora, šumska taksa silazila često i ispod predratnog pariteta. Treći faktor — produkcijoni troškovi — zavisni su od opšte skupoće, od skupoće novca i kredita, od državne finansijske i socijalne politike, ali i od organizacije rada i načina prerade drveta . Dok prvo pobrojane funkcije proizvodnih troškova stoje u rukama države, organizacija rada i način prerade stoji u rukam a samih zaposlenih preduzeća. Može se reći, da se ovom poslednjem pitanju kod nas do sada posvećivalo vrlo malo pažnje, dok je u inostranstvu ovo pitanje postavljeno u prvi red problema, koje ima da resi moderna drvna industrija. Tu se dolazi do spoznaje, da se ne srne skrštenih ruku očekivati pomoć samo od države, tražeći od nje razne beneficije materijalne i finansijske prirode za vreme konjukturaiaih depresija, već se pored preduzimanja ostalih mera ima svim sredstvima raditi na pojeftinjenju produkcijonih troškova, kao jednom od najvažnijih faktora za rentabilnost poslovanja. Drvna industrija Amerike, Švedske, Čehoslovačke, Nemačke, Austrije i drugih država brzim tempom prolazi kroz razne faze moderne organizacije rada i preuređenja pilana najnovijim strojevima — počam od fordizacije i mehanizacije pa sve do racionalizacije — a sve u cilju jeftinije proizvodnje bolje prerađenih s o r t i m e n a t a. Danas se već radi na osnivanju specijalnih instituta za znanstveno proučavanje rada u šumarstvu.12 Kod toga je od naročitog interesa okolnost, što i R u s i j a posvećuje veliku pažnju ovim pitanjima i što joj je već uspelo, da povisi svoju produkciju na predratni nivo i da uspešno konkuriše jeftinim drvetom. Ako se onde nastavi u započetom tempu, onda nije sasvim neumestan strah, koji se sve češće javlja u nekim stručnim glasilima, da će uskoro doći red i na one silne, još netaknute zalihe, koje bi omogućile povećanje ruskog izvoza za kojih 200 mil. m3 drveta.18 Nije teško predvideti rezultate ovakove drvne »poplave« na svetskom tržištu, ali je simptomatično, da se već sada stavljaju predloži za razne grupacije snaga i koncentracije protiv eventualne pogibelji. No ako se razvoj događaja u tom pravcu i ne može očekivati u tako brzom tempu, da bi naskoro mogla biti poremećena ravnoteža na evropskom tržištu, ipak nas mora zabrinuti okolnost, d a se Rusija javlja sve češće i sa sve većim količinama drveta ne samo u nordijskom već i u južnom drvnom centru , i to sa vrlo niskim cenama.14 Još je jedna stvar, koju želim naglasiti, a to je struktur a naše šumske industrije. Ako u pogledu vertikalne grupacije drvnu industriju podelimo na tri stepena t. j . na proizvodnju sriovina, na preradu u polufabrikate i na izradu gotovih proizvoda, onda vidimo, da je naša drvna industrija sa kojih 80—85% preduzeća angažovana u prvom i drugom stepenu, a samo sa 15—20% u produkciji gotovih fabrikata. Iz tab. III. 12 Hi´I f -Ri es -S t r ehl k e: Forstliche Arbeitswissenschaft. 1927. 13 Između ostalog vidi i: Internationaler Holzmarkt 1929. g. No 63, 65, 71, 119. 14 Internationaler Holzmarkt 1929. No 131/132. 485 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 13 <-- 13 --> PDF |
486 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 14 <-- 14 --> PDF |
vidi se, da oko 85% izvoza ide u obliku sirovina i polufabrikata, dok se na pr.,izrađenog- drveta izvozi tek nešto oko 4% od celokupnog izvoza šumskih produkata. Usled ove strukture umanjuje se konkurencijona sposobnost naše izvozne trgovine, jer nam povoljna tržišta na Balkanu i Levantu oduzimaju drugi, a osim toga pogoršava se u nepotrebnoj meri naš trgovački bilans kroz uvoz raznih prerađevina. Tako smo na pr. 1928. god. uvezli hartije i izrada od hartije za 205.5 mil. Din., od čega samo na hartijinu masu otpada 33.4 mil. Din.,15 što je nerazumljivo kraj velikog obilja naših smrkeovih šuma, ispresecanih gorskim potocima, gde su dani svi uslovi za razvitak makar i primitivne industrije za produkciju ovog artikla, a na štetu ogromnog broja malih pilana, koje ne mogu da prosperiraju. Što je rečeno za ovu vrstu šum. industrije, vredi i za mnoge druge, koje bi mogle razviti uspešno delovanje u cilju kvalitativnog poboljšanja našeg izvoza. Iz svega, što je do sada rečeno, sledi, da izvoz naših šumskih proizvoda ima veliku važnost za svetsko drvno tržište, ali nam predstoji vrlo velik i naporan rad, ako mislimo da zadržimo i dalje tu poziciju. !Pre nego nabrojimo sredstva, koja nam mogu pomoći u tom pogiedu, potrebno je još istaći napred naglašenu važnost ovog izvoza za na š unutrašnji ekonomski život. Tu je na prvom mestu naš trgovinski bilans. Mi nemamo raspoloživih kapitala za plasiranje u razna preduzeća i za davanje zajmova inostranstvu. Nemamo razvijene mornarice ni za prevoz svojih izvoznih artikala, a kamo li za tuđe produkte. Naš je turizam još u zametku i uprkos prekrasne morske obale i prirodnih krasota u svim krajevima države još smo daleko od toga, da očekujemo od prometa stranaca one prihode, što ih dobivaju neke zapadne države. Usled toga naš platni bilans ima glavno uporišle u aktivnosti trgovinskog bilans a. Tu su svi pogledi uprti u zemljoradnju i šumarstvo. Produkti zemljoradnje zavise o uspehu žetve . Zato dobra godina znade iskazati rekordne cifre u izvozu pojedinih produkata, ali za nerodne godine ti isti produkti gube svaku važnost za eksport. Tako se 1925. g. izvozi kukuruza za 2.055 mil. Din., a god. 1928. samo za 10 mil. Din. Slično je i sa pšenicom, koja se u izvozu kreće s godišnjim iznosom između 116 i 846 mil. Din. Kod izvoza šumskih produkata nema tako velikih osiclacija, jer se glavni produkti, kako se vidi iz tab. .. izvoze u približno jednakim količinama, a nejednakost u vrednosti, koja ni približno ne pokazuje oscilacije kao kod zemljoradničkih produkata, ima se svesti samo na oscilacije cena na svetskom drvnom tržištu. Stalnost u izvozu i nezavisnost od raznih prirodnih faktora glavna je dakle odlika produkata šumarstva. Zato je i razumljivo, da je od god. 1920.—1928. izvezeno: pšenice za 3.397, jaja za 3.813, kukuruza za 5.180, a građevnog drveta za 7.899 mil. Din. Ako prema tab. IV. uporedimo izvoz svih šumskih produkata sa celokupnim izvozom naše države, vidimo, da vrednost sveukupnog izvoza šumskih produkata za prvih devet godina iznosi 11 milijardi papirnih dot. 980 mil. zlatnih dinara. Time je pokrito preko jedne šestine 15 ......... ......... ......: .......... ...... ........ .. 1928. .... 487 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 15 <-- 15 --> PDF |
488 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 16 <-- 16 --> PDF |
deviza celokupnog našeg uvoza, koji iznosi 62 milijarde papirnih dot. 5.653 milijuna zlatnih dinara. Taj fakat jasno pokazuje, šta je značilo šumarstvo sa svojim izvozom ne samo za naš trgovinski i platni bilans, već i za stabilnost naše valute, a kroz to i za opšte blagostanje ´ sređivanje teških poratnih prilika. No time još nije iscrpljena važnost izvoza naših šumskih produkata. Nije mala uloga ovog izvoza u prometu naših željeznica, u zaposlenju naše trgovačke mornarice i rečnog brodarstva, u namicanju prihoda državnom fiskusu i u davanju zarade velikom broju radnika. Prema statistici Trg. obrt. komore u Splitu za 1928. godinu10 izvoz građevnog drveta izneo je preko naših luka na Jadranu 6,159.615 qb od celokupnog izvoza, koji čini 15,796.453 qb, dakle oko 40%, dok na ogrevno drvo otpada 555.967 qb, što zajedno čini oko 42% sveukupne tonaže izvoza. Žalosno je samo, što je veći deo tog izvoza išao pod tuđom zastavom (kod grad. drveta 4,450.487, a pod domaćom 1,709.128 qb), ali i tu se situacija popravlja. Tonaža domaće trg. mornarice u stalnom je porastu. Tako je ona krajem god. 1927. prema podacima Direkcije za pomorski saobraćaj imala oko 270.000 bruto-tona prema 100.000 t u god. 1921. Ima još i drugih okolnosti, iz kojih se može zaključiti, da će u buduće u tom pogledu biti bolje. Tako n. pr. novi trgovinski ugovor sa Španijom, po kojem je dokinuta supertaksa, koja se ubirala na naše drvo i radi koje je velik deo tog drveta išao preko Italije, daje lepe izglede za direktne veze s ovom državom, koje će održavati u glavnom naši parobrodi. O veličini prometa raznih proizvoda šumarstva na našim državnim željeznicama daje nam podatke statistika Generalne Direkcije drž. željeznica, 17 koju smo dobili za 1925. i 1926. god. Evo nekoliko važnijih proizvoda: Vrst robe: god. izvoz lokal, promet ukupno Tesano i rezano drvo 1925. 662.898 t 1,164.077 t 1,915.287 t 1926. 644.830 t 1,162.912 t 1,885.216 t Sirovo drvo 1925. 42.115 t 488.382 t 533.124 t 1926. 54.903 t 656.723 t 721.463 t Ogrevno drvo 1925. 211.702 t 1,802.267 t 2,032.216 t 1926. 309.281 t 1,699.586 t 2,009.633 t Makar se prema tim podacima najveći deo našeg izvoza šum. produkata odvija preko željeznica i morskih puteva, ipak nije mala važnost ni rečnog prevoza drveta, naročito za unutrašnji saobraćaj. Od prosečnog godišnjeg prometa robe na vodenim putevima, koji iznosi 2,641.635 t,ls iznosi učešće proizvoda šumarstva 422.026 t ili 15´98%. U prometu pojedinih reka to je učešće mnogo veće. Na Dunavu ti proizvodi čine prosečno 11*95%", na Savi 46*32%´, na Tisi 15*04%, na Dravi 71767c, a na kanalu prest. Aleksandra 22´91c/c od celokupnog prometa. 16 Pomorska statistika Kralj. S. H. S. za god. 1928. 17 Statistika žcleznica Kralj. S. H. S. u eksploataciji Generalne Direkcije drž. železnica za god. 1925. i za god. 1926. 18 Nikol a Qiacintov : Dunavski sistem vodenih puteva u granicama Kralj. S. H. S. Ekonomist, 1929. 3—4. Nikola Qiacintov: Rad i uloga reka i kanala Kralj. S. H. S. Ekonomist, 1929, 7—8. 489 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Svi ti statistički podaci dokazuju, da proizvodi šumarstva — naročito kod izvoza iz države — daju veliko zaposlenje našim suhozemnim i vodenim transportnim napravama. Umanjenje izvoza šumskih proizvoda izazvalo bi i znatno opadanje opšteg prometa, ali bi ta pojava izazvala neugodne posledice i na drugim mestima. Uzmimo samo ogromne prihode, što ih ubire država, opštine i privatnici u obliku šumske takse; zatim fiskalne prihode od poreza i taksa kao i samoupravne namete u vezi sa radom u šumama i šumskim preduzećima; nadalje velike koristi od zaposlenja manualnog i intelektualnog radništva kod eksploatacije šuma, prerade i transporta drveta i nuzgrednih šumskih proizvoda. Sve je to tesno vezano za konjunkturu na drvnom pijacu, dot. za razvitak izvoza. Ako zapne izvoz, dolaze u pitanje sve napred spomenute koristi naše eksportne trgovine po našu narpdnu privredu. Svesni te spoznaje dužni smo preduzeti sva sredstva za kvalitativno i kvantitativno unapređenje izvoza šumskih produkata sve do onih granica, koje su određene kapacitetom naših šuma . Ima naime jedna granica, kod koje interesi izvoza moraju popustiti pred drugim, višim interesima, što ih diktira potrajnos t šumskog gazdinstva. I to ne samo produkcijona potrajnost, koju zahtevaju kolektivni interesi, već i prihodna potrajnost, koju diktiraju ekonomske potrebe naroda. Ma kako bile velike narodno-gospodarske potrebe sadašnjice, koje danas zahtevaju forsirani izvoz šumskih proizvoda, ipak nema današnja generacija prava, da u tolikoj meri naruši prihodnu potrajnost, da sledeće generacije izgube mogućnost podmirivanja svojih najnužnijih ekonomskih potreba na drvetu. Tačnu sliku o tim odnosima mogla bi nam dati samo tačna produkcijona statistika naših šuma, koje na žalost nemamo. God. 1925. počelo se u Ministarstvu šuma i rudnika sa sakupljanjem stat. podataka za ćelu državu i 1926. izdani su predhodni rezultati toga rada,111 koji daju samo kratak pregled i približnu orijentaciju o površinama, vrsti poseda, vlasništva i prirastu, ali nam ne daje orijentacije o drvnim masama i produkcijonoj sposobnosti naših šuma. Spomenuta statistika mogla je poslužiti drž. vlasti kao osnovica za najnužnije šumarsko- političke i šumarsko upravne mere, te za nastavak rada u započetom pravcu. Pretpostavljajući, da su se kod relevacije mogle potkrasti razne greške i osećajući potrebu, da se što pre dođe do tačnih podataka, koji će na temelju već započetog rada dati jasnu sliku o produkcijonoj sposobnosti naših šuma, Ministarstvo je šuma i rudnika još 1926. izdalo naređenje, da se započeti posao dovrši i u tu je svrhu izdalo tačna uputstva svim podređenim organima. Nije ovde mesto, da ispitujemo razloge, s kojih još ni danas nije taj posao priveden kraju. Fakat je, da sem spomenute još nemamo druge oficijelne publikacije, koja bi nam dala tačne podatke za ekonomsku statistiku, te smo još uvek prilično dizorijentirani u pogledu produkcije i potrošnje našeg drveta. Jedino raspolažemo s podacima o prometnoj statistici, zahvaljujući publikacijama Generalne Direkcije carina i nadležnog odseka Ministarstva šuma i rudnika. 19 Šume ui Kralj. S. H. S. Prilog šumarskoj statistici. U redakciji Ing. M. Mari . o v i ć a. 1926. 490 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 18 <-- 18 --> PDF |
Kako je prema napred izloženom izvoz šumskih produkata vrlo važan faktor u našoj narodnoj ekonomiji, a s kontinuitetom toga izvoza vezani su krupni državni interesi, potrebno je, da nam državna vlast dade u što skori j em vremenu tačnu orijentaciju o ekonomskoj (produkcijonoj) statistici naših šuma , naročito o veličini starih drvnih rezerva i o njihovoj sposobnosti za alimentaciju naše šumske industrije; nadalje, da nam dade tačne podatke o potrošnji drveta u zemlji. Ovo je potrebno kako radi orijentacije u pogledu potrajnosti šumskog gazdovanja, tako i radi orijentacije same industrije, koja se mora akomodirati prema kapacitetu šuma i za vremena provesti potrebnu reorganizaciju i pregrupisavanje. Uporedo s time potrebno je preduzeti i sve one mere, koje će povećati konkurencionu sposobnost našim šumskim produktima na svetskom drvnom tržištu, omogućiti im dalnje plasiranje na starim i sticanje novih pijaca. Mjšljenja sam, da bi se to moglo postići između ostalog i ovim merama: 1. da se sa strane državne vlasti uz sudelovanje interesenata i priznatih stručnjaka na tom polju izgradi program rada, koji će se izvoditi po izvesnom sistemu; 2. da se što pre uklone one smetnje trg. političke, carinske i saobraćajno- tarifalne prirode, koje ometaju slobodan razvitak našeg izvoza; 3. da se u jačoj meri podupre domaće parobrodarstvo i uklone razne prometne poteškoće — naročito da se preduzmu potrebne mere za unapređenje izvoza preko domaćih luka, kamo spada dograđivanje i proširivanje tih luka za povećan promet, te snabđevanje njihovo nužnim zgradama i instalacijama; 4. da se osnuje institut za proučavanje konjunkture na svetskoj drvnoj pijaci, koji će za vremena davati nužna obaveštenja drž. vlasti, zainteresovanim korporacijama i posednicima šuma; 5. da se kod rešavanja svih pitanja šumarsko-industrijske i šum. trgovačke prirode sasluša kompetentno mišljenje pozvanih predstavnika šumarskih vlasti kao integralnih zastupnika celokupn e šumarske privrede. Do sada su se ta pitanja često rešavala parcijalno, jednostrano i bez potrebne kolaboracije između zainteresovanih ministarstava, pa je bilo slučajeva, da je takovo rešenje bilo štetno po jednu ili drugu granu šum. privrede. Treba nastojati, da se u buduće postavi na solidnu bazu saradnja svih nosioca sumarsko-privredne politike, uzimajući za uzor slične organizacije u inostranstvu. 6. da se posveti dužna pažnja pitanju stručnog školstva u šumskoj industriji i trgovini dajući prilike, da se teoretski studij upotpuni radom na uzornim pilanama i u laboratorijima.2´0 Do sada se naime u najviše slučajeva sprema nižeg personala temeljila na empiriji, a viši personal dolazio je u struku većinom sa trgovačkom školom bez ikakove teoretske tehničke prednaobrazbe. 7. da se osiguraju najpotrebniji krediti za propagandu naših proizvoda putem izložaba, štampe, muzeja i dr. sredstava, kojima se služi inostrana konkurencija u tu svrhu; taj posao da se poveri šumarskim stručnjacima, koji će ih provoditi u kolaboraciji sa zvaničnim prestav20 Vidi o tom i predlog poznatog stručnjaka prof. Dr. J. Mar eh et a: fiolzwirtschaftsorganisation und Rationalisierung. Internat. Holzmarkt No 104/106. 491 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 19 <-- 19 --> PDF |
nicima drvne industrije i nastojati, da na izložbama u inostranstvu dođe do izražaja i kulturn i ra d našeg šumarstva; jer svetske izložbe imaju ne samo trgovački, već i reprezentativni karakter. Do sada su ti poslovi bili često poveravani osobama, koje nemaju nikakve veze sa šumarstvom i šum. privredom uopšte. 8. da se pruži prilika potrebnom broju šumarskih stručnjaka za naročitu specijalizaciju u ekonomsko-političkim disciplinama i za proučavanje prilika u šumsko-industrijskim i trgovačkim centrima u inostranstvu. Do sada se na žalost posvećivalo malo pažnje specijalizaciji u ovom području rada, premda bi to bilo potrebno barem za one, koji su pozvani, da daju smernice celokupno j šumarsko-privrednoj politici, dakle i šumsko-industrijskoj i šumsko-trgovačkoj, koje su međusobno i sa šum. produkcijom tako tesno vezane, da je štetno jednostrano vođenje ove politike za svaku granu zasebno i bez obzira na ostale. 9. da državna šumarska vlast uzme veću ingerenciju!, nego do sada, u otvaranju još zatvorenih šumskih kompleksa, jer se pokazalo teško stečenim iskustvom, da prepuštanje toga posla kupcu drveta vodi neminovno do nesuglasica i nepotrebnih trvenja, a državni fiskus biva često oštećen usled niskih cena za prodato drvo. 10. da se kod državnih šumskih preduzeća, koja prerađuju drvo, iznad fiskalnog interesa postavi u prvi red zahtev, da ta preduzeća — po modernom uređenju i savršenoj organizaciji svog poslovanja — služe za uzor okolišnim malim preduzećima, a osim toga da služe i nastavnim ciljevima. 11. da se s obzirom na veliku potrošnju drveta u seljačkom kućanstvu preduzmu od strane drž. vlasti potrebne mere za pretvaranje otvorenih ognjišta u moderne štednjake. U tu svrhu već je stavljana u budžet Ministarstva šuma i rudnika izvesna suma — neznamo s kojim rezultatom. Nema sumnje, da velika domaća potrošnja ogrevnog i grad. drveta uništuje godišnje veće mase drveta, nego celokupna šum. industrija, a velik deo toga drveta mogao bi se korisnije upotrebiti prodajom u inostranstvo. Od strane same šumske industrije potrebno je preduzeti sledeće mere: 1. da se u cilju pojeftinjenja proizvodnih troškova posveti potrebna pažnja modernoj organizaciji rada, intenzivisanju prerade i racionalizaciji, zatim kvalitativnom usavršavanju prerade i boljem iskorišćavanju sirovina ; 2. da se prestane sa sistemom, empirije, te da se i ova grana počne služiti napretkom moderne tehnike ; kod izbora personala da se u buduće polaže veća važnost na tehničku naobrazbu, jer je do sada ova bila zanemarena na korist trgovačke spreme; kod toga da se posveti veća pažnja apsolventima naših šumarskih fakulteta, na kojima se dosta opsežno predaju discipline iz celokupne šum. privrede (dakle i discipline šumsko-trgovačke i šumsko-industrijske naravi), pa su to danas jedin e visok e škole , koje daju naobrazbu za šumsku industriju i trgovinu ; 3. da se preduzmu sva potrebna sredstva, kako bi se što pre otupile oštrice u današnjoj borbi između pojedinih grupa u šumskoj industriji. Potrebna je hitna koncentracija snaga u cilju zajedničkog istupa protiv opasnosti, koja preti celokupnoj našoj drvnoj trgovini na svetskom drvnom tržištu. 492 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 20 <-- 20 --> PDF |
4. da se kod male šumske industrije forsira kooperati v iza m, jer za nju vredi isto, što i za poljoprivrednu produkciju, da individualna borba ne vodi dobru, već samo grupacija snaga putem zadrugarstva, a u cilju racijonalne eksploatacije, valjane prerade i organizovane prodaje ; 5. da se posveti potrebna pažnja preuređenju danas prekobrojnih pilana za preradu finalnih produkata; 6. da se i od strane šumske industrije žrtvuju prema potrebi materijalna srestva za što skorije ostvarenje onih zadataka, koji su napred stavljeni u dužnost državnoj vlasti, a za koje se eventualno u budžetu ne mogu predvideti tako brzo potrebna srestva. Résumé. Une étude de politique forestiere et commerciale dans laquelle l´auteur explique la signification dudit commerce pour notre économie nationale d´apres guerre, sa position au, marché international et les mesures a prendre — non seulement du coté de l´état meme/ mais aussi du coté des commerçants et des industriels de bois — pour la stabilisation et, antant qu´il est possible, pour l´affermissement de ce commerce. In g, SALIH OMANOVIĆ, NEVESINJE: POŠUMLJIVANJE KRŠA I GOLIJETI (LE REBOISEMENT DU KARST ET DES TERRAINS NUDES) P P itanje pošumljivanja krša i golijeti Južne Hercegovine, Dalmacije, Primorja i Crne Gore jedno je od najvitalnijih gospodarstvenih pitanja u ovim. pasivnim krajevima, jedna prijeka socijalna nužda, koja se mora s obzirom na siromašno stanje pučanstva što prije ispuniti. Valja upregnuti sva moguća raspoloživa sredstva, da se ovo pitanje, koje već godinama čeka na svoje riješenje, skine s dnevnog reda. Za saniranje ovog pitanja valja povući na posao ponajprije šumarske stručnjake, koji će radom, marljivošću, savjesnošću i predanošću prigrliti ovaj važni posao, a država bi, davajući financijska sredstva, trebala da ima stalnu kontrolu nad radom i utroškom doznačenih naklada, da se ne bi doznačena financijska sredstva upotrebljavala u razne lične i partijske svrhe i prohtjeve. Pitanje pošumljivanja golijeti i krša spada u najteža šumarska stručna pitanja, pa radi toga treba, prije nego se pristupi faktičnom pošumljivanju, ispitati sve moguće orografske, etnografske i hidrografske okolnosti, jer te okolnosti utječu u glavnom na stvaranje krša i golijeti i od tih okolnosti zavisi u glavnom uspjeh ovog teškog i napornog rada. I. OPĆI PREGLED KRŠA I GOLIJETI. a) Karakter krša i golijeti (orografski položaj). Krš se prostire psreko bregovitih dijelova ,koji se uzdižu prema sjeveru, te zauzima cijelu Hercegovinu, Dalmaciju, Primorje i Crnu Goru u smjeru obale Jadranskog Mora stvarajući brda, brežuljke i cijele pla 493 |