DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 9 <-- 9 --> PDF |
U tom pogledu uspešno smo do sada delovali na drvnom tržištu Italije i u Mađarskoj, promenljivom srećom borimo se s tuđom konkurencijom u Južnoj Francuskoj, Grčkoj i zemljama Severne Afrike, dok smo skoro sasvim izgubili Levant, a u nekim bližim državama (Bugarska, Albanija) naša trgovina drvetom nije još uspela da zauzme poziciju, koja bi joj pripadala kao najbližem susedu. Radi uporedbe spomenut ćemo samo jednu od južnih zemalja, u koju izvozimo minimalne količine, dok nam konkurišu zemlje, koje su neprispodobivo udaljenije od nas. Prema jednoj statistici8 uvezeno je na pr. u Palestinu u razdoblju od godine 1925.—1927. drveta i raznih prerada (pokućtvo i drvo za ambalažu) iz: Rumunije za 560.982 funti šterl. — 66% Rusije » 82.956 » » — 9.76% Švedske » 38.859 » » — 4.57% Austrije » 32.884 » » — 3.87% Jugoslavije » 29.998 » » — 3.53% U. S. A. » 17.484 » » — 2.05%; Čehoslovačke » 9.608 » » — 1.12% Poljske » 7.997 » » — 0.93% Kad se znade, da ova kao i druge zemlje Levanta i Severne Afrike kupuju drvo i Sortimente u kvalitetu, koji im može pružiti i naša šum. industrija, onda je velika greška, što smo dozvolili, da nam otmu tržišta drugi, koji nisu u mnogo povoljnijem položaju od nas. U buduće naša će pozicija na ovim pijacama bivati sve teža. Jedno zato, što je opšte poznato pravilo, da je teže osvojiti jedno tržište, nego li zadržati stečene pozicije, a drugo, što će u buduće konkurencija bivati sve veća i osvajanje novih pijaca sve teže. Nema dvojbe o tome, da će pobedu odneti oni, koji budu bolje umeli da iskoriste sve prednosti moderne organizacije rada i racionalizacije svojih preduzeća u cilju intenzivnosti prerade i proizvodnje boljih sortimenata uz istovremeno smanjenje prođu´kcionih troškova. Ako s toga gledišta pogledamo u budućnost otvorenim očima, bez sentimentalnosti i raznih predrasuda, onda moramo priznati, da se ta ne pokazuje u sasvim ružičastom svetlu. Monopolski položaj velikog dela naše industrije, koja je poslovala sa slavonskom hrastovinom, donekle je raznježio ovu industriju. Naučena, da pre rata prodaje bez konkurencije drvo svetskog glasa, ova industrija ne može danas da se akomodira promenjenim prilikama na svetskom tržištu onom brzinom, kojom nastaju te promené. Smanjena kupovna snaga potrošača, konkurencija drugih zemalja sa jeftinijim drvetom, oskudica i skupoća kredita, brzo nestajanje zaliha prvoklasnog drveta i kroz to poskupljenje sirovina — sve su to momenti, koji pored unutrašnjih neprilika otežavaju rad preduzećima i sili ih, da svoje poslovanje prošire i na druge vrste drveta . Ovde je opet situacija mnogo teža i komplikovanija, kako radi položaja na vanjskom tržištu tako i radi unutrašnjih poteškoća. Dok smo na pr. u pogledu prerade bukovine neposredno iza rata bili među onim retkim zemljama, koje su imale dobro uređene instalacije u tu svrhu, a povoljna konjunktura omogućila je rentabilno poslovanje, danas (i Palästinas Holzhandel. Internationaler Holzmarkt 1929 g. No. 60/61. 481 |