DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 36 <-- 36 --> PDF |
postupku, koji zapravo predstavlja jedan izrađeni sistem uređivanja i koji prelazi opseg jedne obične metode određivanja prihoda. Wagner ga ubraja medu priraštajne metode u užem smislu. Pustimo 11 iz vida ekonomsku organizaciju, koju pokušavaju da rese normalno-zališne metode, to operisanje sa tekućim prirastom, koji je osnovica Gurnaud-Biolley-evog postupka, predstavlja najbliži i najispravniji put za određenje potrajnog prihoda. Najispravniji je zato, jer on ne treba ni ophodnje ni razdiobe masa ni prirasta u budućnosti na pojedine odseke vremena. Ispravan je to put zbog toga, što već sam tekući prirast na drvnoj zalihi pretstavlja potrajni prihod šume. Te su metode, u Švicarskoj već oprobane, dok se praksa u Nemačkoj ne zagrejava zbog poteškoća oko određenja tekućeg priraštaja. Tek onda, kada posvuda prodre potreba balansiranja, pokazaće se i velika praksa sklonijom, da poduzima i opsežna iriventarisanja drvne mase. U izvesnom pogledu orijentiše se već danas praksa svakako prema ideologiji priraštajnih metoda. Upotrebom metode dobnih razreda nestala je primena čistih metoda pri određivanju prihoda. Današnje metode uređivanja zapravo su kombinacije više elemenata. Tako sama površina, na koju se upire metoda dobnih razreda, ne daje dovoljne garancije za potpuno izjednačenje prihoda. To se postizava ispitivanjem priraštaja i mase, koji na taj način upotpunjuju elemente metode dobnih razreda. Premda se može očekivati, da će se u budućnosti težište regulisanja prihoda postepeno prenašati na priraštaj, to će se u pravilnoj visokoj šumi razmer klasa starosti ipak zadržati kao najpouzdaniji instrumenat (Prüfstein) za određenje potrajnosti i to kao rezultat dosadašnjeg razvoja ovog pitanja. Određivanje prihoda oslanjaće se dakle podjednako i na površinu i na masu. Stoga Wagner proučavajući evoluciju metoda za određivanje prihoda konstatuje, da su se ove razvijale u tri smera —; već prema tome, da li su polazile od površine, mase ili mase i prirasta. Kao metodu budućnosti nazire Wagner sistem, koji nastaje kombinacijom metoda dobnih razreda i priraštajnih metoda. Do primeiie će dakle dolaziti ikonibinovane metode, koje potrajni prihod određuju spajanjem elemenata klasa starosti i priraštaja ili koje prihod izvadaju iz samog prirasta. S druge strane produkciona tehnika teži sve više za napuštanjem jednodobnih sastojina (Verbände). Ta nova orijentacija nauke o uređivanju šuma počiva na pravilnijoj oceni odnosa spram uzgoja šuma. Posle dugih lutanja, do kojih je dolazilo zbog nepoznavanja pravih zadataka, nauka o uređivanju šuma vraća se idejama starog majstora Hundeshagena, da je dovoljno odrediti samo visinu prihoda, a izvršiocu gospodarenja treba prepustiti njegovo realizovanje i da istovremeno rešavanje prostornih i vremenskih zadataka — dodeljivanjem izvesnih površina određenim periodama — u označene svrhe nije potrebno. Wagner završava svoje delo konstatacijom, da je medu metodama, koje danas dolaze u obzir, jedina čista metoda ona, koja operiše s priraštajem. Normalno zališne metode bave se još i ekonomskom organizacijom, dok su metode, koje baziraju na površini (Flachenzuteilungsmethodeii), preduzole, da rešavaju i pitanje tehničke organizacije, dakle da regulišu čitavo gospodarenje. U tome leži razlog za sva razmimoilaženja, koja su od davnina bila tako karakteristična za ćelu nauku o uređivanju šuma. Ovim završujem prikaz o ovoj, na svaki način zanimivoj knjizi. Prikaz je ispao nešto opširniji, nego je to običaj. Ali to je bilo namerno, da se prikaže, da li oficijelna nauka o uređivanju šuma vodi računa o strujanjima, koja i suviše jasno dolaze do Szražaja i u praksi i u literaturi. Zatim da se pokaže, da li su suvremena prev´ranja mogla da pomaknu, i koliko, nauku o uređivanju šuma iz starog koloseka utrvenog Heycr-Judeichovom ideologijom. Teško je, već i zbog inercije, izbaciti jedan sistem iz koloseka, kojim se kretao toliko decenija. Ali ipak je uspelo! Ideje nesretnog Qurnauda, koje su svojevremeno bile smatrane jeretičkima, pa ideje ustrajnog i invencioznog Biolley-a prodrle su i u zvaničnu nauku o uređivanju šuma, u kojoj su stekle 298 |