DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1930 str. 14 <-- 14 --> PDF |
taliteta tanjih stabala i do poznatih strukturnih posljedica. Stoga se ne mogu saglasiti s time, da bi direktno mehaničko djelovanje vjetra — vjetrolomi — bilo jedinim razlogom jednoličnosti (binomskoj strukturi) sastojina u visokim regijama. Kao dokaz navađam 1—5 plohu s Vel. Javornice i 11. s Bjelolasice, koje su od vjetra potpuno zaštićene, pa ipak su vrlo lijepe binomske strukture. Vjetar obara bez reda prvenstveno jača i krosnjata stabla, pa se djelovanju takovog neobuzdano g elementa nikako ne može pripisati praviln a binomska razdioba lijevog ogranka krivulje broja stabala, koja je razlogom jednoličnom izgledu takovih sastojina. U koliko i nije isključena mogućnost, da bi do izvjesne mjere znatniji vjetrolomi mogli biti razlogom jednoličnosti sastojina visokih regija, tad se to može da dešava samo na manjim površinama i kao iznimka od općeg pravila. Tako se na primjernoj pruzi broj 20, na izloženom grebenu Miškovog Bila, zapaža u nešto jačoj mjeri mehaničko djelovanje vjetra. Ali time podnipošto nije oslabljeno i drugo njegovo djelovanje kao sastavnog elementa kompleksnog faktora staništa. Isto se tako ni požari ne mogu smatrati jedinim razlogom jednoličnosti sastojina visokih regija, a pogotovo ne na Kršu, gdje oni često znače i samo uništenje stojbine. Konačno, klimatskom faktoru »svjetlo« posvetio sam u ovom radu naročitu pažnju. Naveo sam brojna opažanja i rezultate mjerenja raznih istraživača i autora tako, da je varijabilnost zahtjeva za svjetlom dokazana iznad svake dvojbe. Odatle slijedi, da je jedino taj faktor razlogom binomskoj strukturi i jednoličnom izgledu bukovih sastojina visokih regija. Jedino se pomoću toga faktora mogu objasniti i mnoge druge pojave, koje bi inače ostale potpuno nerazumljivima. Na boljim stojbinama, uz to povoljnijih klimatskih prilika, podnašaju tanja stabla jače zasjenu odraslijih drveta. Zbog toga je i učešće potstojne sastojine mnogo veće. Ujedno se izbrajanjem stabala, dakle konkretnim mjerenjem, utvrđuje stanje kososti takovih sastojina, koje je vrlo slično prebornom izgledu. Makar je sklopljenost pokrova krošanja u sastojim prašumskog karaktera svakako zanimiva pojava, !koju ne nalazimo u prebornoj sastojini, jer je ta isprekidanog sklopa, to još uvijek nije jedini i isključivi kriterij za određivanje sastojinskog izgleda ili oblika (Bestandesform). Za te je svrhe mnogo prikladniji i odlučniji broj stabala, koji je ujedno temelj svakog istraživanja strukture. Time se težište rada prenaša na jedan realni faktor, koji se jednostavno i brojčano može iskazati, što je naprotiv kod opisa stanja krošanja nemoguće. Iz ustanovljenog stanja kososti u pogledu broja stabala proizlazi nejednolični (preborni) karakter sastojina prašume u nižim regijama, pa se i time ponovno dolazi do oprečnog rezultata od Rubnerovo g zaključka. Résumé. L´auteur expose ici les données et les résultats des recherches, faites par lui durant quelques années dans les peuplements de hetre du caractere de foretvierge. A vrai dire, ce ne sont que des peuplements primitives qui font cependant une impression des forets completement intactes. Avec une intention expressive, l´auteur parle ici non pas d´une foret-vierge absolue, mais de types des peuplements qui n´ ont qu´ un caractere semblable a de forets-vierges, peuplements dans lesquels, peut 406 |