DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1931 str. 26 <-- 26 --> PDF |
9.—10. 1930.: i»Prof. Dr. Maks Endres«). Onde je taj sistem doveden do savršenosti, (ujedno sa najvećom racijonalnošću te tradicijonalno vrsnim inteligentnim čuvarskim osobljem), ali je kod nas stanje drugačije. Cisti nadšumarski sistem ne može nama da donese prave koristi još do u iprilično daleku budućnost. On bi kod nas mogao zasad da bude donekle opravdan tek u političkoj šumarskoj službi, ali uz uslov, da se šumar ne premešta iz političke u upravnu službu ili obratno, te da za polit, službu treba šumar da ima najmanje lO^godišnju praksu u samostalnom vođenju poslova. Inače tiaše potrebe traže zasad (a izgleda, da će to stanje potrajati još dugo vremena), da se kod nas primeni nekakav kombinovani sistem nadšumarski + šumarnički. To bi moglo biti i tako, da se napr. današnje velike šumarije razdele na dva, tri, četiri i t. d. dela, već prema potrebi, gravitaciji, topografskim i orografskim prilikama i t. d. Gospodar, osnova mogla bi da bude zajednička ili za svaki deo posebna (har u detajlu). Za svaki deo postavlja se u principu jedan niži šumar (srednjoškolac), ili početnik visokoškolac. Jedan deo — najmanji k tome možda — upravlja uprav, šumarije sam. Cuvarsko osoblje bilo bi dodeljeno svakom delu po potrebi. Sveukupno bila bi to jedna »kombinovana« gosp. jedinica, kojoj je glava šef šiiui. uprave. Taj sistem omogućio bi istinsku praksu mladim šumarima i svojevremeni najlaglji prelaz iz kombinovanog u čisti nadšumarski sistem — ako bi zaista ustrebalo. Ovakav kombinovani sistem mogao bi da pruži racijonalnije uzgajanj e šume. Čitava visoka tehnička sprema ne će nam ništa koristiti, ako ne ćemo imati specijalista za uzgajanje šume. Tih pri današnjem stanju i nadšumarskom sistemu još u dogledno vreme nemože i ne će biti. Poslovica kaže ».leđna lasta ne čini proleća«. Kako se opaža u poslednje doba u šumarstvu naprednih naroda, uzgajanje šuma stupa sve jače na prvo mcsto. A gde smo mi sa našim nazorima, sistemima uprave i — uzgajanja?! Uzgajanje šuma se kod nas dosad zapostavljalo i išlo se više za tim, da se šumarski pomladak uzgoji u pravcu opsežnih tehničkih šumarskih radnja. Priznati se mora, da je sretnija ona ideja, koja izlazi ne iz zakona, već iz Pravilnika za polaganje drž. struč. ispita šum. činovnika 11. kat. navedenog pod 1, tačka 2.). Samo nije oficijelno ni izravno napisano, kuda ta zaista nišani. Ako ima nakanu, da uspostavi ipak kombinovani sistem uprave sa šumama, onda je to u redu. Tek se uvodi malo previše »pod rukom«. U zakon nije direktno unišla ta nakana — valjda poradi one »crvene niti« napomenute u tački 4.) f). Pitanje je samo, koliko naših podanika će ići studirati sred. šum. školu — »na strani«. Prvo, skopčano je to sa razmerno visokim troškovima, a drugo, razlika je između ispitnih predmeta po spomenutom Pravilniku i između opsežnjiih nančnih osnova za sred. šum. škole na strani. Tko će se dati staviti na manje, ako je studirao više?- Kod kuće ne ćemo valjda tako brzo doći do sred. šum. škole. Taj interval, a po naved. Pravilniku za ispit, mogli bi opet u prvom redu ispuniti oni sposobni domaći sinovi, koji su apsolvirah sa dobrim uspchom austrijske niže šum. škole, te sa takovim ,. uspehom položili onde i praktički ispit. / Dakle dolazimo eo ipso opet na napred navedenu tačku 1, 2.) sa razlikom tek, / . j ^ da se i onima sposobnima — ma da nisu šumski upravitelji — prizna 11. kategorija, koji /´^H se danas nalaze u drž. nameštenjima u 111. kat. ili inače u privat. nameštenjima. ´^ Takav postupak ne treba ni opravdavati, ako promotrimo druge resore i grane ^ drž. uprave, te stečeno pravo naslova »gozdar« u Slovenaca. / ^Šušteršič. v,. A ŠTO JE SA LOVAČKIM OSOBLJEM? "^ Ministarstvo šuma i rudnika propisalo je »pravilnik « za polaganje ispita za šumarsko-čuvarsku službu u smislu propisa § 135. zakona o šumama za ona lica, koja toga ispita nemaju, a nalaze se u šumsko-čuvarskoj službi i imaju najmanje 2 godine 24= |