DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1931 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Resume. D´apres l´auteur, le deperissement en masse des forets coniferes en Bosirie est cause principalement par les conditions geneialcs et politiques sous leijuelles se trouvait notre .... avant le 6 janvier 1929. Ces conditions avaient pour l´effet l´impotence parfaite du personnel forestier envers les hommes politiques et envers les representants des grandes firmes qui exploitaient en masse les forets de Bosnie. En second lieu, cetait aussi la grande secheresse des annees 1927 et 1928 qui avait beaucoup contribuee a ce deperissement. -«0»- Ing. RUD. PIPAN (ČAZMA): DIOBA KRAJIŠKIH ZEMLJIŠNIH ZAJEDNICA (CONTRE LE PARTAGE DES TERRES COMMUNALES) U prošlogodišnjem Šumarskom Listu, broj IL, načeo je gospodin profesor Dr. N e n a d i ć pitanje krajiških zemljišnih zajednica, koje je pitanje od velike nacionalno-ekonomske važnosti, kako to tvrdi sam pisac članka. Tokom svoje rasprave dolazi g. profesor do zaključka, da je riješenje toga pitanja, kako se ono provodi via facti, t. j . likvidacijom i individualnom diobom, najsretnije i da najbolje odgovara svrsi. S obzirom na golemu važnost toga pitanja slobodan sam rasvijetliti ga i sa druge strane, jer sam višegodišnjim službovanjem na onom po dručju, na kojem se ta dioba provodi najintenzivnije, gledao i dobre i loše strane ove diobe. Da možemo prosuđivati pitanje krajiških zemljišnih zajednica, mo ramo najprije proučiti način njihova postanka. Temeljni krajiški zakon u § 17. određuje: »Dosele poopčinama uživani pašnjaci jesu njihovo vla sništvo«. »Zemljište otpisano od poreza kao pusto pripada dotičnim opći nama, u koliko ga ne budu prijašnji posjednici iU pravni nasljednici u roku od 2 godine stavili pod porez.« U smislu § 1. zakona o uređenju zemljišnih zajednica od 25. IV. 1894. sva ta zemljišta imadu se smatrati zemljišnim zajednicama. Posjed njihov sastoji se dakle u glavnom od bivših seoskih pašnjaka, na kojima je narod od pamtivijeka slobodno napasivao svoje blago. Prigodom sastava kata stra neke su parcele bile obrasle drvečem, pa su tom zgodom označene kao šume, a gola zemljišta označena su kao pašnjaci. Osim toga se današnje zemljišne zajednice sastoje i od zemljišta, koje je bilo privatno vlasništvo, ali manje sposobno za poljodjelsku kul turu, pa su se vlasnici odrekli toga posjeda iz bojazni, da će biti previ soko oporezovani za ta malovredna ili udaljena zemljišta. To su uvale i gudure usred polja, zaraštena zemljišta uz rub državnih i imovno-općin skih šuma, dapače podivljale široke živice, kojih se ljudima u negdanje doba preobilja zemljišta nije htjelo krčiti. 63 |