DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1931 str. 3 <-- 3 --> PDF |
............ .... 55. .... 1931 Ing. RAG. KOLAKOVIĆ, OLOVO: IZ BORBE PROTIV POTKORNJAKA U BOSANSKIM ČETINJASTIM ŠUMAMA (LUTTE CONTRE LES BOSTRICHIENS DANS LES FORETS DES CONIFERES EN BOSNIE) Želim da opišem u što kraćim potezima sva opažanja, koja sam tokom ovoga leta imao prilikom borbe s potkornjacima, pridržavajući se naročito razvoja i života samoga kukca. Radovi, o kojima u ovom članku pišem, odnose se isključivo na srez Kladanjski (istočna Bosna), koji po kapacitetu zaraze spada skoro na poslednje mesto. Iako je vrlo mala pažnja odnosno bojazan vladala u pogledu zaraze u ovim krajevima s obzirom na minimalnu razmeru, ipak se može reći, da je napad potkornjaka učinio toliko, da su rezultati skoro neverovatni. Radi jasnijeg prikaza ćele slike iznosim ukratko stanje četinjastih šuma u ovom srezu, te njihovu momentanu vrednost u vreme, dok je zaraza bila na pragu, kao i prve lokalne uzroke ovoj velikoj zarazi. Sume su u ovom srezu mešovite. Podela sastojinskih zona je u većini pravilna, do tog je moglo da dođe prirodnom selekcijom. Postoji također jedan deo formiranih mešovitih sastojina, koje su s obzirom na zajedničke osobine prilično u protivnosti, što je bez sumnje pridonelo opštem slabljenju tih delova šume. Tako primerice svi viši planinski delovi ovoga kraja zauzeti su sastojinama belog bora i hrasta, koji svakako nisu došli do svojstvenog izražaja u pogledu vrednosti i razvoja. Naravno da su stojbinske vrednosti tih predela polagano gubile svoj specijalan karakter bar za jednu od ove dve vrsti drveta i konsekventno dobar deo površine izgubio je značenje za postojeću sastojinu. Držim, da je ovakovo predstanje bez sumnje donekle dovelo do prvog legla odnosno prve pojave borovog potkornjaka, koji je razumljivo mogao posle zaraziti i čiste borove sastojine. To se jasno primečuje u pomenutim sastojinama, gde se na mnogim mestima nalaze stariji sušici, iz kojih je kukac širio svoju zarazu. Što se tiče smrčevih sastojina, one su kao čiste najviše stradale. Fakat je, da je smrča u ovim krajevima na mnogim mestima dostigla priličnu starost, te su postojali svi izgledi na lagano opadanje njene vrednosti. Uz to je prošla godina naročito bila rodna semenom, te su se mnoga 85 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1931 str. 4 <-- 4 --> PDF |
smrčcva stabla iscrpla i oslabila, da je moglo svakako doći do prvog slabljenja stabla. I najzad uzevši u obzir ,prošle dve godine, koje su u pogledu klimatskom imale toliko anomalija, mislim, da su postojali ozbiljni razlozi, da se smrčeve .sastojine poremete u pogledu snage i vrednosti. Za ovo su najbolji svedok stariji smrčevi sušici, iz kojih se kukac širio, a koji se većinom nalaze kod otvorenijih sklopova, gde su služili kao semenjaci. Također ogroman broj izvala i vetroloma, od čega smrče ovde mnogo stradaju, doprinesle su još više, da se mogao očekivati dolazak ovogodišnjeg kalamiteta. Jela je u glavnom pošteđena, u koliko se procentualno može usporediti sa količinom zaraze kod omore i bora. Ona je bila mnogo otpornija od drugih vrsta. To se najlepše vidi kod čistih jelovih sastojina, gde pojava starih sušika postoji minimalno, a i kod prvog napada potkornjaka jela je očuvala svoju snagu i vrednost. Kod mešovitih sastojina bilo je slabije sreće, te se sva zaraza u glavnom skoncentrisala na ovakovim mestima. Konačno napominjem, da je velik broj uzurpacija u ovim krajevima oštetio sastojine, da su skoro svi rubovi starijih šuma podlegli potkornjaku. Isti se slučaj desio i u vrlo mladim sastojinama, što svedoči za ogroman intenzitet zaraze i propadanja. Time bih ukratko izneo, koliko se s obzirom na lokalne uzroke moglo doprineti kalamitetu potkornjaka u ovom srezu. Svakako da ovakovo mišljenje rezervišem specijalno za ovaj kraj i njega bezuvetno treba pridružiti opštem mišljenju o pojavi potkornjaka. U daljnjem toku prvenstveno ću se zadržati na opisivanju pojedinih potkornjaka, kako u kojoj vrsti drveta dolaze, kao i na opisivanju njihova razvoja, te naročitih iznimnih osobina (specijalno kod Ips Tvpographusa), koje su se vrlo jasno u toku borbe mogle primetiti. Smrča. — Glavni kalamitet potkornjaka obuhvatio je smrčeve sastojine. I p s T y p o g r a p h u s je najteži štetočinac čistih smrčevih sastojina, koji je napravio u ovom srezu ogromne štete. Njegova je pojava najobičnija u otvorenijim sklopovima, na starijim sečištima, zatim pokraj puteva i paljevina. Budući da je intenzitet zaraze bio ogroman, nisu bili pošteđeni ni najgušći sklopovi, pa ni u sasvim mladim sastojinama. Baš poradi ovako velikog kalamiteta poremetile su se normalije, koje su inače u toku prošlih vremena ustanovljene s obzirom na mesta i pojavu smrčevog potkornjaka. Pojava Ips Tvpographusa usledila je u ovim krajevima oko 24. maja, kada se prvi roj pokazao (Prvi roj u krajevima Šumske Uprave Olovo bio je raniji, čak u aprilu mesecu, što se tumači varijacijama u visinskom položaju kao i drugojačijim ekspozicijama). Druge polovine meseca juna počeo Je rad na guljenju lovnih stabala. Zaraza je većinom bila u stanju ličinke i odloženih jaja, što se u potpunosti poklapa sa vremenom od 3—4 nedelje, koliko je potrebno od polaganja jaja do pojave ličinki. Mesec juni pretežno je posvećen gulenju lovnih stabala, koja su još od meseca marta blagovremeno postavljana. Odmah se primetilo prema potpunom iskorišćenju prvih lovnica, da će zaraza imati u ovoj godini ogromne dimenzije i da nije isključen napad i na potpuno zdrave sastojine. Prvi znakovi zaraze na dubećim smrčama već su primećeni koncem meseca juna. 86 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1931 str. 5 <-- 5 --> PDF |
Nalaženje dubeće zaraze u početku je išlo teže, pošto se ona jedino mogla primetiti prema opaloj crvotočini na donjem delu stabla, a najviše na panju. Tek kroz par dana iza toga pojavilo se nenadano opadanje iglica i postupno žutenje, da se stabla u vremenu od mesec dana lagano pretvore u sušike. .Pored ovih znakova napadnuta stabla su istovremeno gubila svežinu i izgled njihov bio je rđav, skoro spuren. To se moglo izdaleka primetiti, jer su takova stabla već proređena ,i jasno se primećuje, kako kunjaju. Opadanje iglica bilo je mestimično u tolikoj meri, da su se mogle lopatama ispod stabla okupljati. ,lnače za stabla, koja su bila sumnjiva, obično se tek udarima sekire moglo videti, da li iglice lagano otpadaju ili ne. Najveći rad padao je u .mesec juli i august, kada su istovremeno guljena lovna i obarana napadnuta dubeća stabla. Zadatak lovnih stabala, da se privuče napad potkornjaka. uspeo je iznad očekivanja. Sve lovnice, naročito one, koje su postavljene pravilno u otvorenijim sklopovima pokraj puteva i naselja, iskorišćene su do maksimuma. Tako je naprimer bilo lovnica, gde se potkornjak uhvatio u tolikoj količini, ´da je slika kukčevih hodnika izgubila svoj normalan izgled i hodnici od jednog preplićali su hodnike drugog kukca. Obično u takovim slučajevima ako su lovna stabla guljena u stanju larve, slika je interesantna, jer je cela površina stabla totalno bela od posutih larvi, kao da je stablo nalepljcno zrncima pirinča. Lovna stabla su iskorišćena negde i u sasvim gustim sklopovima, što je odavalo intenzivan napad potkornjaka. Obično su takovi slučajevi postojali na južnim i istočnim ekspozicijama. Postojalo je opet mnogo lovnih stabala, naravno u gustom sklopu, gde su lovnice ostale sasvim neiskorišćene, a ti su slučajevi opet najviše dolazili na severnim i zapadnim ekspozicijama. U takovim je slučajevima napad potkornjaka isto tako minimalan na dubećim stablima. S obzirom na ovakav detalj pravili smo jednu naročitu probu. U gustom sklopu kod zdravih stabala, gde su ležale neskorišćene lovnice, podgulili bismo nekoliko dubećih stabala. Posle izvesnog vremena lovna stabla u ovim ranjenim partijama počela su nadolaziti i najzad su i ona potpuno iskorišćena. Podguljena dubeća stabla u ovom primeru služila su kao mamak-stabla .(lovna stabla u dubećem stanju). Namamljeni, potkornjaci su dolazili i u ove partije, gde inače nisu običavali napadati. Time smo uspeli, da se iskoristi priličan broj lovnih stabala. Ipak pored svih ovih iznimnih osobina ,s obzirom na položaj i mesto pravilo je, da su sve lovnice naintenzivnije iskorištene na sunčanim mestima i kod otvorenih sklopova. Važno je spomenuti, da se kod lovnih stabala (kad su u potpunosti iskorišćena) površina kukčeva napada obično proteže na ćelo stablo od panja do vrha, što kod dubeće zaraze nikada nije slučaj. Kod dubeće zaraze uvek ostaje donji deo stabla, pro- sečno od 3 metra dužine, potpuno nenapadnut. To jsvedoči, da je jaka cirkulacija sokova u donjim partijama dubećeg stabla najbolji lek protiv potkornjaka. Naravno da su lovna stabla izgubila tu jačinu cirkulacije u dovoljnoj meri, te nije bilo zapreke, da potkornjaci počnu napadati i ove donje delove lovnica. Što se tiče dubeće ,zaraze, pojava je bila vrlo velika, te se koncem juna, kako sam već spomenuo, počelo raditi na obaranju takovih stabala. Stanje razvoja Ips Tvpographusa u to vreme pretežno je postojalo kod dubeće zaraze u larvenom stadijumu, što vremenski potpuno odgovara 4 sedmičnim etapama (2 nedelje za razvoj jaja, a 2 za razvoj ličinke) 87 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1931 str. 6 <-- 6 --> PDF |
od prvog roja potkornjaka na 24. maja iste godine. Ova vremenska klasifikacija od neophodne je važnosti pri razmatranju razvoja potkornjaka, pošto ono u svakom slučaju odlučuje o pojavi generacija kao i o eventualnim anomalijama dotičnog kalamiteta. Tako na primer u početku meseca jula (oko 4.) postojao je priličan broj zaraženih dubećih stabala, u kojima se potkornjak nalazio u stanju neorganizovanog imaga (žuto-zelene boje), među kojima je opet priličan broj izleteo. Takova je okolnost svedočila za bezuspešan rad na obaranju ovakovih stabala. Ako se bar malo vodi računa o vremenu, koje je nužno za pojavu imaga (od polaganja jaja do pojave savršenog imaga treba 10—11 nedelja, u slučaju lepih vremena manje), jasno je, da od 24. maja, kada je prvi roj Typographusa zapažen, pa do početka meseca jula iznosi oko 5% nedelja, za koje vreme ne može uslediti pojava imaga, naročito ove godine, kada je prvo leto bilo kišovito. Znači, da je za jedan priličan broj dubeće zaraze postojala neka anomalija, koja se opet s obzirom na vremenske klasifikacije savim jasno tumači ovako: Postojao je jedan deo stabala iz prošlogodišnje zaraze sa zakašnjelim napadom. U njima je kukac prezimeo u stanju larve (što se često dešava), tako da je od prve pojave buđenja na 24. maja ostalo tačno 5—6 nedelja, koliko je faktično potrebno, da iz larve postane imago i da se početkom jula meseca među tolikom zarazom u stanju larve nađe jedna izvesna količina stabala u stanju organizovanog ili neorganizovanog imaga. Svakako je ovaj detalj od prilične važnosti, jer borba protiv ovakove vrsti zaraze ne daje iste rezultate niti je uspešna kao borba protiv kukca u stanju larve. Kukac je kod takovih stabala negde već bio izleteo, a negde se gulenjem kore i purenjem na vatri razasipao već na sve strane. Stabla su kod ovakovih slučajeva izgledala skoro kao sušici, te je često postojala jedna ili nekoliko zelenih grančica u vršici požutelog stabla. Takova stabla je također lako prepoznati, kad su oborena i oguljena, pošto su hodnici potkornjaka sasvim pocrneli od dugotrajne akcije kukaca i davali su slike zastarelih sušika. Isto tako blagovremeno kontrolisanje vremena u pogledu razvoja davalo je tačne podatke u pogledu broja generacija. Primerice novi letni napad na dubećim smrčama primećen je koncem augusta meseca (24.), koji se inače vrlo teško dade prepoznati s obzirom na formalne osobine zaraze. Kod ovoga slučaja zaraze žutenje i opadanje iglica uopšte nije postojalo. Jedini vidan znak opažao se po osutoj cfvotočini na donjim delovima stabla, što je naravno vrlo teško iznalazati. Obaranjem ovakovih stabala ustanovila se pojava I. Typographusa u stanju jajnog razvoja. Pojava jajnog razvoja potkornjaka koncem augusta meseca dovoljan je znak, da je I. Typographus dao i svoju drugu generacija, koja je zahvaljujući intenzivnom obaranju u mesecu junu i julu .— uzela minimalne razmere. Druga generacija potkornjaka u jajnom stadijumu u celosti se poklapa sa klasifikacijom vremena u pogledu pojave generacija, pošto je za jednu generacionu smenu potrebno normalno vreme od 10—11 nedelja, da se sa viškom od 2 nedelje stvori jajno stanje druge generacije, koliko tačno iznosi vremenski razmak od 24. maja do 24. augusta. (13 nedelja, od kojih 11 ,",a prvu generaciju, a 2 za pojavu jaja u drugoj generaciji). Od važnosti je, da je kod ove pojase letnog napada (druga generacija) žutenje i opadanje iglica sasvim izostalo, što nije bio slučaj kod 88 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1931 str. 7 <-- 7 --> PDF |
proletnog napada. Tako je na primer na velikom broju stabala zaraza uzela tolike razmere, da je žuna okljuvala koru u dužini od 3 pa i više metara, ali krošnja je bila sasvim sveza i bez ijedne požutele iglice. Toga je radi najveća pažnja obraćena crvotočini (u koliko je kiša nije sprala) i iznalaženjem iste ustanovili bismo broj zaraze na dubećim smrčama. Ovamo treba dodati slučajeve zakašnjenja u razvoju kukca, pošto bi ovaj fakat mogao brkati vremensku klasifikaciju razvoja potkornjaka. U mnogo slučajeva nalazilo se stabala, gde razvoj potkornjaka nije odgovarao vremenu, u kojemu se momentano nalazi. Primerice postoji pojava razvoja kukuljice ili larve, a faktično treba da egzistira s obzirom na vreme pojava savršenog imaga. Da su to slučajevi zakašnjenja u razvoju zbog rđavog vremena i drugih okolnosti, svedoče široki i nepravilni larveni hodnici, koji su obično pri završetku nenormalnih dimenzija (naročito proširenje) za redovitu i uobičajenu sliku matičnih odnosno larvenih hodnika Ips Typographusa. Od drugih potkornjaka napadao je smrčeva stabla još i P i t y o genes chalcographus, ali u mnogo manjoj meri nego I. ....graphus. Dok je.Typographus napadao većinom na deblje i donje delove stabla, pa čak i panjeve, dotle je Chalcographus dolazio u glavnom na tanjim delovima, najviše na granama i vršikama. To je uočljiva razlika, što se tiče napada ovih potkornjaka na smrčevim stablima i taj fakat od fatalne je važnosti za život zaraženih stabala. .1er obično napad i razvoj obaju potkornjaka ide saobrazno i jednovremeno, da pošteđene delove stabla od I. Typographusa napadne i zauzme P. chalcographus, čime se ćelo stabla u isto vreme obuhvati i zarazi. Obično je Chalcographus dolazio na lovnim stablima, gde se mogao naći i na debljim delovima vrlo često u zasenčanim mestima. 1 tu je, izgleda, ovaj potkornjak zamenio Typographusa, koji je izbegavao senke i sklopove, da bi takva mesta prepustio Chalcographusu. Naravno da je Chalcographus uvek dolazio kod dubeće zaraze na granama, nekad u manjoj a nekad u većoj meri, čime je uvek sledio po javu Typographusa, da smo redovito morali kresati i paliti grane. Najveći odnosno glavni napad Chalcographusa dolazi u mesecu maju, od kojega vremena ovaj napad popušta, da se još jedanput pojavi koncem augusta odnosno početkom septembra, ali u mnogo manjoj meri nego prvi puta. Ovo slabljenje još u prvom napadu Chalcographusa shvaća se izvesnim defektima, koji su nastupili u razvoju, a što se obično dešavalo na stablima, gde je I. Typograwhus uzeo velikog maha. (Napad P. Chalcographusa na području Šumske Uprave u Olovu bio je u mnogo jačoj meri naročito u predelima, gde su vršene ranije seče bez palenja granja). Sam rad oko suzbijanja potkornjaka vrši se dosta prosto. Posle obaranja zaraženih stabala granje se okreše i spali, a onda se pristupi guljenju kore. Guljenje se vršilo nad prostrtim vrećama ispod stabla, da se ne bi kora odnosno kukac (u ma kojem stadijumu) rasipao. Najzad su ove vreće na vatru istresane, gde se je kora sa kukcima pržila. Isto tako je rađeno i sa lovnim stablima, čime se postigao odličan uspeh u borbi protiv ovog kalamiteta. 89 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1931 str. 8 <-- 8 --> PDF |
To bi ukratko bile glavnije odlike smrčevog potkornjaka, koji je bio najvažniji uzročnik propadanja bosanskih četinjara. Sve ostale vrste potkornjaka predstavljale su slabu opasnost četinjarima, te im nije naročita pažnja obraćana. Radi potpunosti u izlaganju zaraze potkornjaka navešću vrste insekata na jeli kao i boru, te njihove glavnije odlike, koje su u vreme razvoja primećene. Jela. Napad potkornjaka na jelova stabla pokazao se u mnogo manjoj meri nego kod omore. Jela je najviše stradala u mešovitim sastojinama, dok je u čistim ostala skoro pošteđena. Osobina jelovine u jasnoj je protivnosti prema omori naročito u pogledu zaraze kao i opšteg životarenja, čime se karakteriše otpornija narav ovoga drve´ta. Osobeni znakovi zaraženog stabla retko su bili uočljivi, čime je opet oteščana borba protiv ovoga potkornjaka. Tako se zaraza na jelovom stablu mogla potpuno razviti i doći u konačno stanje, a da nisu postojali nikakovi vanjski znakovi. Opadanje iglica kao kod omore uopšte nije postojalo. Jedino ako je na kojemu stablu primećeno, da je žuna okljuvala izvesnu površinu kore, a četinja je u celosti ostala zelena i čvrsta. Stanje, kada se kod jelovine primete sasvim crvene četinje, obično svedoči, da je kukac izleteo i naravno daljnja je borba onda uzaludna. Zato smo kod jelove zaraze naročitu pažnju posvećivali boji iglica, koja je u p oč e t k u crvenila — najbolji dokaz, da postoji dosta mogućnosti za uspešnu borbu protiv ovoga potkornjaka. Budući da je ova kontrola vrlo teška i iziskuje previše vremena (s obzirom na velik kalamitet od potkornjaka kod omore), to smo morali priličan broj jelovih stabala propustiti. Zahvaljujući minimalnom napadu jelovog kukca, šteta je skoro neopažena. Jasno je primećen napad od I p s c u r v i d e n s a kao i C r y p h a1 u s piceae. Oba kukca dolazila su zajednički bez obzira na mesto i površinu u stablu. Kao treći pratilac često se primećuje u donjim delovima stabla Pissode s picea e iz porodice Curculionida (pipe), koji sa svojim širokim hodnicima i gustom crvotočinom sasvim ruinira drvo. Najzad primećen ie napad insekata iz reda C o 1 e o p t e r a, porodice Cerarab i c i d a (Tetropium Luridum, Phagium bifasciatum), koji su svojim dubokim rupama u beljiku (eliptične forme) tehnički štetovali ovome drvetu. Ips Curvidens je najčešće napadao jelova stabla. Pojava njegovih zvezdolikih hodnika mogla se primetiti kako na granama tako i na donjim delovima stabla. Pošto je onemogućena sistematska borba protiv jelovog potkornjaka s obzirom na gornje razloge, to nam manjkaju tačni podaci u pogledu razvoja i generacije za ovaj kraj i prilike. Način borbe je bio isti kao i kod omore. Iznalaženje dubeće zaraze, zatim gulenje i palenje kore, kao i palenje grana i vršika bio je jedini lek protiv ovih insekata. Postavljanje lovnih stabala nije došlo do izražaja kao kod smrčevih stabala. Lovna stabla u jelovini vrlo su slabo uspela. Pokazalo se, da su skoro sve lovnice ostale nenapadnute, naročito one u čistim jelovim sastojinama kao i u mešanim, dok su izvale i »Š, K« u potpunosti iskorišćene. Bor. Intenzitet napada borovog potkornjaka je drugi po redu. U ovom srezu oboreno je oko 7000 komada borova, čija je zaraza prilično kasno primećena. U glavnom je stradao beli bor, dok je crni sasvim 90 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1931 str. 9 <-- 9 --> PDF |
pošteđen. Napad borovog potkornjaka je isključivo došao na južnim ekspozicijama i nešto istočnim, dok su zapadne i severne ekspozicije malo stradale. U pogledu starosti najrađe su napadana stabla srednje dobi (30—50 g.). Napad je uvek grupisan, retko pojedinačan i isključivo dolazi u čistim borovim sastojinama. Na boru dolaze 1 p s acumina tus i Ips sexdentatus. Zatim je primećeno nešto srčikara i to Blastophagus piniperda i Blastop h agus minor. Pojava Ips acuminatusa prevladuje i to obično na gornjim delovima stabla (vršika u dužini od 3 m), dok .Ips sexdentatus dolazi u manjoj meri na donjim delovima uvek u zajednici sa prvim. Uočeno je, da razvoj Ips acuminatusa traje dosta brzo, što nam je mnogo pomelo sistematsku borbu protiv ovog kukca kao i detaljno opažanje u pogledu razvoja i ostalih osobina. Konstatirano je, da je skoro 70% zaraze čist napad Ips acuminatusa i to na gornjoj trećini stabla, dok su ostale dve trećine zdrave. Kod ovoga slučaja s obzirom na gornju napomenu, da je razvoj I. acuminatusa dosta brz, ovaj potkornjak je i na gornjoj trećini stabla skoro isčezao, te je svaka borba za ovakove slučajeve zaraze uzaludna. Intervencija u ovakovim slučajevima je to teža, što je kod borovine kao i kod jele otežano iznalaženje zaraze (požutele iglice su znak, da je kukac skoro izleteo), kao i to što razvoj I. acuminatusa sa ubrzanim tempom ne obećava i ne daje dovoljno garancije za uspešan rad u ovome smislu. Zato je glavna pažnja u borbi protiv borovog potkornjaka obraćena na slučajeve onih drugih 30% zaraze, gde je I. acuminatus došao u društvu sa I. sexdentatusom (ovaj u donjim delovima stabla) i gde je ćelo stablo napadnuto po ovim insektima. Tu je I. sexdentatus nekad u larvenom stanju, a nekad u stanju imaga, ali uvek takav, da se stabla u ovome procentu zaraze bezuvetno moraju guliti. S obzirom na gornje navode mora se u borbi protiv borovog potkornjaka uzeti sledeća regula: Odmah u proleće treba najveću pažnju obratiti na boju iglica kao i ostale osobine bora. Čim se primeti napad potkornjaka na boru, treba hitno intervenisati, da bi se sprečio brzo razvoj 1. acuminatusa, koji u protivnom slučaju stablo napusti i stvara novu zarazu. Što se tiče pojave Blast, piniperda i minor, prvi se pojavljuje u priličnoj razmeri više na zdravijim stablima, dok drugi obično dolazi na bolešljivim i požutelim borovima. BI. piniperda redovito napada na jednogodišnje i dvogodišnje grančice krune, zabode se ispod kite četinja i radi bušenja uskih cevi grančice venu i otpanu. Način borbe je i ovde isti kao i kod ostalih vrsta drveta. Jedino u slučajevima sasvim tankih borova, kora se pri vrhu stabla ne bi gulila, nego smo ćelu vršiku, a nekada i stablo, u vatru bacali i spalili, Kalamitet potkornjaka učinio je velike štete. Njegova je pojava sledovala postupno za prošle tri godine, da se nagomilao dosta velik broj sušika. Prošlogodišnji sušici po naređenju pretpostavljenih^ nisu rušeni, ma da je takovog drveta u samom ugovornom području Firme »Krivaja« doznačeno nešto oko 40.000 stabala. Ovogodišnji radovi na suzbijanju potkornjaka pomogli su vrlo mnogo, što najbolje svedoče iskorištena lovna stabla, koja su u dve etape postavljana. Na području ove Uprave postavljeno je preko 20.000 lovnih stabala, a iskorišteno je nešto više od 15.000. Svakako ovaj procenat u količini postavljenog broja lovnica znači mnogo, što se ima blagodariti 91 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1931 str. 10 <-- 10 --> PDF |
pravovremenom postavljanju lovnica, da bi se prcdusreo napad insekata na dubeća stabla. Radovi traju i sada, te se detaljnim pretresanjem i iznalaženjem zaraze čiste i poslednji ostaci, da bi do proleća šume bile sasvim očišćene. U tom slučaju proletni napad potkornjaka, koji će svakako u minimalnoj razmeri uslediti, dočekaćemo spremni, da se eventualno uguši u samome početku. Résumé. Description des moments biologiques remarquables, observés pendant la durée de ladite calamité, particulierement pendant l´été dernier et avant-dernier; description des succes et des insucces dans l´utilisation de ces divers moments biologiques pour combattre le mal. «0» Ing. TEODOR ŠPANOVIĆ, APATIN: MEKE ILI RITSKE ŠUME U PODUNAVLJU (LES FORETS DE BOIS TENDRE AU BASSIN INONDÉ DE DANUBE) I. OPĆENITO O RITSKIM (MEKIM) ŠUMAMA. Šume, koje se nalaze u nizama, a to je skoro uvijek u blizini većih rijeka, mogu se nazvati nizinskim šumama. Od nizinskih šuma jedne se nalaze u neposrednoj blizini rijeke, bilo da leže u poplavnom području same rijeke, bilo da su djelomično odvodnjenc. Takove šume zovemo ritskim i mekim šumama. R i t s k i m nazivamo ih zato, jer se uzgajaju u ritu, na zemljištu, koje dolazi pod vodu ili, ako je zaštićeno napisom, koje je prije toga dolazilo pod vodu. Meki m se šumama zovu zato, jer se u njima pretežno uzgajaju meke vrste drveća. One šume, koje leže nešto dalje od korita rijeke, a redovito se u njima uzgajaju tvrde vrste drveća, bile bi u pravom smislu riječi nizinske tvrde šume. Te ne dolaze nikad pod vodu. Pod poplavnim šumama razumijevaju se uvijek onakovc šume, koje se protežu uz rijeku, te dolaze periodično pod vodu i leže na apsolutnom šumskom tlu. Glavna vrst drveta jest vrba i jagnjed, a pored njih znade biti ponešto bijele topole, kanadske topole, veza, hrasta i jasena. Procentualno se može uzeti, da vrba zaprema od čitave površine mekih šuma 75—85%, jagnjed 10—20%, bijela topola oko 1%´, kanadska topola oko 1%, dok tvrdo drvo 2—3%. Kako se najviše mekih i ritskih šuma, o kojima želim govoriti, nalazi uz Dunav i Dravu, odnosno među njima, kako te šume imaju svoje specijalne osobine i kako se u njima do sada provodilo intenzivno šumsko gospodarenje, nastojati ću prikazati njihov postanak, uzgoj pojedinih 92 |