DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1931 str. 4 <-- 4 --> PDF |
smrčcva stabla iscrpla i oslabila, da je moglo svakako doći do prvog slabljenja stabla. I najzad uzevši u obzir ,prošle dve godine, koje su u pogledu klimatskom imale toliko anomalija, mislim, da su postojali ozbiljni razlozi, da se smrčeve .sastojine poremete u pogledu snage i vrednosti. Za ovo su najbolji svedok stariji smrčevi sušici, iz kojih se kukac širio, a koji se većinom nalaze kod otvorenijih sklopova, gde su služili kao semenjaci. Također ogroman broj izvala i vetroloma, od čega smrče ovde mnogo stradaju, doprinesle su još više, da se mogao očekivati dolazak ovogodišnjeg kalamiteta. Jela je u glavnom pošteđena, u koliko se procentualno može usporediti sa količinom zaraze kod omore i bora. Ona je bila mnogo otpornija od drugih vrsta. To se najlepše vidi kod čistih jelovih sastojina, gde pojava starih sušika postoji minimalno, a i kod prvog napada potkornjaka jela je očuvala svoju snagu i vrednost. Kod mešovitih sastojina bilo je slabije sreće, te se sva zaraza u glavnom skoncentrisala na ovakovim mestima. Konačno napominjem, da je velik broj uzurpacija u ovim krajevima oštetio sastojine, da su skoro svi rubovi starijih šuma podlegli potkornjaku. Isti se slučaj desio i u vrlo mladim sastojinama, što svedoči za ogroman intenzitet zaraze i propadanja. Time bih ukratko izneo, koliko se s obzirom na lokalne uzroke moglo doprineti kalamitetu potkornjaka u ovom srezu. Svakako da ovakovo mišljenje rezervišem specijalno za ovaj kraj i njega bezuvetno treba pridružiti opštem mišljenju o pojavi potkornjaka. U daljnjem toku prvenstveno ću se zadržati na opisivanju pojedinih potkornjaka, kako u kojoj vrsti drveta dolaze, kao i na opisivanju njihova razvoja, te naročitih iznimnih osobina (specijalno kod Ips Tvpographusa), koje su se vrlo jasno u toku borbe mogle primetiti. Smrča. — Glavni kalamitet potkornjaka obuhvatio je smrčeve sastojine. I p s T y p o g r a p h u s je najteži štetočinac čistih smrčevih sastojina, koji je napravio u ovom srezu ogromne štete. Njegova je pojava najobičnija u otvorenijim sklopovima, na starijim sečištima, zatim pokraj puteva i paljevina. Budući da je intenzitet zaraze bio ogroman, nisu bili pošteđeni ni najgušći sklopovi, pa ni u sasvim mladim sastojinama. Baš poradi ovako velikog kalamiteta poremetile su se normalije, koje su inače u toku prošlih vremena ustanovljene s obzirom na mesta i pojavu smrčevog potkornjaka. Pojava Ips Tvpographusa usledila je u ovim krajevima oko 24. maja, kada se prvi roj pokazao (Prvi roj u krajevima Šumske Uprave Olovo bio je raniji, čak u aprilu mesecu, što se tumači varijacijama u visinskom položaju kao i drugojačijim ekspozicijama). Druge polovine meseca juna počeo Je rad na guljenju lovnih stabala. Zaraza je većinom bila u stanju ličinke i odloženih jaja, što se u potpunosti poklapa sa vremenom od 3—4 nedelje, koliko je potrebno od polaganja jaja do pojave ličinki. Mesec juni pretežno je posvećen gulenju lovnih stabala, koja su još od meseca marta blagovremeno postavljana. Odmah se primetilo prema potpunom iskorišćenju prvih lovnica, da će zaraza imati u ovoj godini ogromne dimenzije i da nije isključen napad i na potpuno zdrave sastojine. Prvi znakovi zaraze na dubećim smrčama već su primećeni koncem meseca juna. 86 |