DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1931 str. 7 <-- 7 --> PDF |
proletnog napada. Tako je na primer na velikom broju stabala zaraza uzela tolike razmere, da je žuna okljuvala koru u dužini od 3 pa i više metara, ali krošnja je bila sasvim sveza i bez ijedne požutele iglice. Toga je radi najveća pažnja obraćena crvotočini (u koliko je kiša nije sprala) i iznalaženjem iste ustanovili bismo broj zaraze na dubećim smrčama. Ovamo treba dodati slučajeve zakašnjenja u razvoju kukca, pošto bi ovaj fakat mogao brkati vremensku klasifikaciju razvoja potkornjaka. U mnogo slučajeva nalazilo se stabala, gde razvoj potkornjaka nije odgovarao vremenu, u kojemu se momentano nalazi. Primerice postoji pojava razvoja kukuljice ili larve, a faktično treba da egzistira s obzirom na vreme pojava savršenog imaga. Da su to slučajevi zakašnjenja u razvoju zbog rđavog vremena i drugih okolnosti, svedoče široki i nepravilni larveni hodnici, koji su obično pri završetku nenormalnih dimenzija (naročito proširenje) za redovitu i uobičajenu sliku matičnih odnosno larvenih hodnika Ips Typographusa. Od drugih potkornjaka napadao je smrčeva stabla još i P i t y o genes chalcographus, ali u mnogo manjoj meri nego I. ....graphus. Dok je.Typographus napadao većinom na deblje i donje delove stabla, pa čak i panjeve, dotle je Chalcographus dolazio u glavnom na tanjim delovima, najviše na granama i vršikama. To je uočljiva razlika, što se tiče napada ovih potkornjaka na smrčevim stablima i taj fakat od fatalne je važnosti za život zaraženih stabala. .1er obično napad i razvoj obaju potkornjaka ide saobrazno i jednovremeno, da pošteđene delove stabla od I. Typographusa napadne i zauzme P. chalcographus, čime se ćelo stabla u isto vreme obuhvati i zarazi. Obično je Chalcographus dolazio na lovnim stablima, gde se mogao naći i na debljim delovima vrlo često u zasenčanim mestima. 1 tu je, izgleda, ovaj potkornjak zamenio Typographusa, koji je izbegavao senke i sklopove, da bi takva mesta prepustio Chalcographusu. Naravno da je Chalcographus uvek dolazio kod dubeće zaraze na granama, nekad u manjoj a nekad u većoj meri, čime je uvek sledio po javu Typographusa, da smo redovito morali kresati i paliti grane. Najveći odnosno glavni napad Chalcographusa dolazi u mesecu maju, od kojega vremena ovaj napad popušta, da se još jedanput pojavi koncem augusta odnosno početkom septembra, ali u mnogo manjoj meri nego prvi puta. Ovo slabljenje još u prvom napadu Chalcographusa shvaća se izvesnim defektima, koji su nastupili u razvoju, a što se obično dešavalo na stablima, gde je I. Typograwhus uzeo velikog maha. (Napad P. Chalcographusa na području Šumske Uprave u Olovu bio je u mnogo jačoj meri naročito u predelima, gde su vršene ranije seče bez palenja granja). Sam rad oko suzbijanja potkornjaka vrši se dosta prosto. Posle obaranja zaraženih stabala granje se okreše i spali, a onda se pristupi guljenju kore. Guljenje se vršilo nad prostrtim vrećama ispod stabla, da se ne bi kora odnosno kukac (u ma kojem stadijumu) rasipao. Najzad su ove vreće na vatru istresane, gde se je kora sa kukcima pržila. Isto tako je rađeno i sa lovnim stablima, čime se postigao odličan uspeh u borbi protiv ovog kalamiteta. 89 |