DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1931 str. 27 <-- 27 --> PDF |
nego i za tržište, a drvo je time ujedno postalo jednim trgovačkim artiklom prvoga reda. Kraj takovih prilika počelo se voditi računa i o finansijskom efektu produkcije. Sada nije više svejedno, na što se drvo prerađuje, da li na ogrev ili na građu, pa se prirodno stalo ispitivati, što je rentabilnije po šumoposednika. Na taj način šumarska produkcija ulazi u sklop savremene privrede, koja je prožeta principima racionalnosti i rentabilnosti. Ranije navedeni kriterij za kvalifikaciju mase kao ogrevnog drveta gubi svoj isključivi značaj, jer ne odgovara potpuno današnjim prilikama. Savremenoj šumarskoj privredi stoga bolje odgovara Hufnaglova´ definicija, prema kojoj se kao ogrev mogu smatrati samo oni delovi stabala, koji su nesposobn i za preradu na tehničko drvo, odnosno koji se kao tehničko drvo ne mogu povoljnije unovčiti (günstiger verwertbar). Kako se razabire iz ove definicije, Hufnagl je pored kriterija »u p o t r e b i v o s t«, uneo još i drugi uslov, naime p o- v o 1 j n i j i f i n a n s i j s k i e f e k a t. Nakon ovih prethodnih izlaganja ne će biti teško precizirati pojam tehničkog drveta. Taj je pojam u neku ruku određen već time, što je protivnost pojmu ogreva. Prema tome nadaje se sama po sebi sledeća definicija tehničkog drveta : To je sve drvo, koje se s obzirom na svoju upotrebivost, a kraj racionalne prerade, može iskoristiti s povoljnijim finansijskim efektom od ogreva . I iz ove definicije sledi, da je osnovni kriterij i za kvalifikaciju tehničkog drveta u p o tr e b i v o s t. Ali ne i jedini. Kvalifikacija je uslovljena još i rentabilitetnim momentima, a bazira i na racionalnosti prerade, jer se ne srne dozvoliti neekonomično rasipanje drveta. Na ovaj način dolazi kvalifikacija drveta u izvesnu ovisnost o konjunkturnim prilikama. Glavni elementi kvalifikacije — tehničko i ogrevno drvo, te otpadak u širem značenju — postaju u neku ruku varijabilnim veličinama, jer je i konjunktura promenjiva. Tako bismo došli do jedne naročite osobine elemenata kvalifikacije, a to je njihova relativnos t u pogledu međusobnog odnosa. Ovo je pitanje naročito zanimivo i važno, jer o njemu ovisi i naš opšti sud o apsolutnoj visini procenata tehničkog drveta, pa upravo u tome i leže često razlozi postojećim diferencijama. S toga smatram, da ova osobina elemenata kvalifikacije zaslužuje pažnju. Pošto je tehničko drvo najvredniji deo proizvedene mase, to ću se u prvom redu pozabaviti s tim elementom kvalifikacije. 4. Relativnost procenata tehničkog drveta. Da procenti tehničkog drveta, koji se mogu realizovati izradom neke sastojine, nisu apsolutne i u svako doba nepromenjive veličine, nalazimo punu potvrdu i u ovom Gayerovom8 citatu, koji donosim u celosti. »Zunächst ist zu berücksichtigen, dass für die Ausformun g derSortimente , selbst im Rahmen der gesetzlichen Sortimen tierungsvorschriften, ein beträchtlicher Spielrau m gelassen ist. Hierbei entscheiden die örtlichen Verhältnisse, insbesondere die 7 Dr. L. Huf il a gl: Handbuch der kaufmännischen Holzverwertung und des Holzhandels. Berlin 1917., str. 212. 8 E. Gay er: Sortiments- und Wertszuwachsuntersuchungen an Tannen und Fichtenstämmen. Karlsruhe 1912. Einleitung, str. 6. 181 |