DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1931 str. 28 <-- 28 --> PDF |
Absatzgelegenheit und die Preisspannung zwischen den einzelnen Sortimenten. Dies trifft besonders für das Nutzholz zu; ob man z. B. bei Fichte und Tanne Langholz VI. Klasse aushält, oder es zu Papierholz aufschneidet, ob man ganze Stämme ausformt, oder die schönsten Stücke als Abschnitte abtrennt, kann nur an der Hand der lokalen Nachfrage und Preisstatistik entschieden werden. Noch mehr machen sich diese Momente bei der Kiefer und Buche geltend, bei denen die Ausformung von Abschnitten, Schwellenholz, Grubenholz oder Brennholz aus dem gleichen Baumteil in Betracht kommen kann. Durch diese Vielgestaltigkeit in der marktmässigen Zurichtung der Hölzer nach Ort und Zeit ist aber die Aufstellung allgemeiner Sortimenttafeln erschwert.« Podvrgnemo li ove navode dubljoj analizi, to zapažamo zanimivu pojavu, da nema oštre granice između tehničkog drveta (dugačke građe VI. klase) i celuloznog drveta, koje se često identifikuje s ogrevom. Još teže je katkada resiti, na što da se prerade izvesni delovi borovine i bukovine, da li na pragove, rudničko drvo ili ogrev, jer su i s t i delov i stabla sposobni za izradu jednih i drugih sortimen a t a. Iz navedenog se teksta i to razabire, da se pitanje sortimentiranja može pravilno resiti tek na temelju lokalne potražnje i statistike cena. Iz ovoga´jasno sledi, da Gayer dovađa kvalifikaciju drveta u vezu s lokalnim i konjunkturnim prilikama. Kod sortimentiranja nisu dakle merodavne jedino morfološke i strukturne osobine (upotrebljivost), već do izvesnog upliva dolazi i f i n a n s i j s k i m o m e n a t. Njegova je odluka često čak i presudna, jer o njemu ovisi, na što će se konkretna masa preraditi. To isto, logično, proizlazi i iz Hufnaglove definicije ogrevnog drveta, pa se iz svega navedenog razabire, da u k o m e r c i j a 1 n o m smislu nema oštre granice između ogrevnog i tehničkog drveta. I Neidhardt u svom radu" naročito navada, da je kod trupljenja odlučna, pored tehničkih svojstava drveta, još i potražnja, dakle opet komercijalni, odnosno finansijski momenat. To govori u prilog gornjem tvrđenju. Ovome gledištu nasuprot moglo bi se postaviti drugo rezonovanje, naime da je procenat tehničkog drveta izvesnog objekta apsoluta n i n e p r o m e n i v. Za kvalifikaciju merodavne su jedino morfološke i strukturne osobine, dakle upotrebivost, a bez obzira na to, da li se mofnentano isplaćuje ili ne rentira prerada tih delova na tehničko drvo. Suština tehničkog drveta bila bi prema tome potpuno neovisna o lokalnim i promenivim konjunkturnim prilikama. Momentana nerentabilnost prerade na tehničko drvo može jedino da znači, da su proizvodni troškovi nerazmerno visoki u odnosu spram prodajnih cena, dok time nije ni najmanje tangirana sama supstanca tehničkog drveta. Ono i nadalje ostaje takovim i bez obzira na konjunkturu. I čim to opšte prilike dopuste, odgovarajući delovi drvne mase opet će se prerađivati na tehničko drvo, pa bilo to i uz nešto manju šumsku taksu, odnosno preduzimačku dobit. Imali bismo dakle dve teorije o kvalifikaciji drveta. Prva bazira na upotrebivosti, dakle na upotrebnoj vrednosti, ali dolazi istovremeno u izvesnu ovisnost i o konjunkturnim prilikama, dakle bazira i na p r o 9 Dr. N. Neidhardt : Rfekat trupljenja. »Šum. List« 1928., str. 165. 182 |