DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1931 str. 26 <-- 26 --> PDF |
Specijalno što se tiče kvalifikacije bukovine u budućnosti, to Schwappach23 ispravno navada, da će zbog nestašice hrastovine, bukovina — kao tvrdo drvo — dolaziti do sve veće važnosti, pa je u Belgiji već postala najvažnijom i najvrednijom vrstom drveća. I pored prolaznih konjunkturnih neprilika možemo očekivati, da će i naše bukove sastojine karaktera prašume vremenom davati više procente tehničkog drveta i to blagodareći u prvom redu popravci opštih ekonomskih prilika, koje će omogućiti preradu za sada još dvojbenih graničnih sortimenata. Od nedogledne je važnosti po sudbinu iskorišćavanja bukve mogućnost njene prerade na celulozu, čime bi se otvorile nove i široke perspektive za upotrebu i rentabilnost ove vrste drveća, za sada još razmerno slabo cenjene. 24 Nije isključeno, da ogromna potražnja drveta u cilju kemijske prerade — većim delom celuloze — izazove znatne promené u opštoj kvalifikaciji drveta. Iz svega navedenoga sledi, da pri oceni podataka o kvalifikaciji treba voditi računa o vremenu, kad su ti radovi vršeni, i o prilikama, koje su tada vladale, jer je kvalifikacija rezultanta brojnih objektivnih i subjektivnih momenata. U obzir treba uzeti i tadanje opšte shvatanje, što se smatra tehničkim drvetom, a koje može biti i različito u raznim krajevima i vremenima, jer se ono logično i postepeno razvilo iz dotada njih običaja, načina i mogućnosti iskorišćenja, pa u tom pogledu redovno ne može biti naglih skokova i nenadanih perturbacija. Kvalifikacija drveta je prema tome radnja relativne vrednosti, pa se njeni rezultati ne smeju bez daljnjega prenašati na šume heterogenih privrednih odnosa, a pogotovo ako su još različitih sastojinskih prilika (strukture). Zbog toga i saopšteni podaci iz naših šuma predstavljaju samo rezultate dosadanjih kvalifikacija i indikator za 23 Dr. A. Schwappach: Sporn, delo o bukvi, str. 189. 24 Dr. W. Gierisch : Die Zellstofferzeugung mit Hilfe des Chlors und ihre technische Verwertung. Thar. Forstl. Jahrb. 1928, str. 9—23. Pošto celuloza, proizvedena iz bukovine, ima kratka vlakanca, to ne dolazi toliko u obzir za proizvodnju papira. Olavnu primenu našla bi kod daljnje kemijske prerade u cilju proizvodnje veštačke svile, celuloida, nitroceluloznih lakova i eksploziva. O tom predmetu videti još: Prof. Dr. Wedekind : Über die Verwertung des Buchenholzes, die Bedeutung des Lignins und die röntgenspektrographischen Untersuchungen. Predavanje. Modifikacijom Mitscherlichovog, odnosno Ritter-Kellnerovog postupka uspelo je dodavanjem 30% celuloze iz bukovog drveta proizvesti fine specijalne papire. Iz prostornog metra bukovine dobiva se više celoluze, nego iz iste množine smrekovine. Rationelle Verwertung der Buche in der Tchechoslow a k e i. Buchenzelluloze, ein neuer Industriezweig in Karpatorussland (W. Allg. F. u. Jgd. Ztg 47—1929.) Od karpatöruskih šuma otpada na bukvu 1.2 mil. ha ili 71% obrasle površine. Kao tehničko drvo iskorišćava se samo 15—20% posečene mase . Ogrevno je drvo gotovo bez vrednosti. U tečaju je osnivanje postrojenja za preradu bukovine u celulozu. Sirovina za proizvodnju 100 kg celuloze iz mekanog drveta, postavno tvornica, stoji 190 Kč, a iz bukovine samo 85 Kč. Prof. Dr. Schwalbe : Die Nutzbarmachung minderwertiger Hölzer und des Abfallholzes, Danzig 1929. — U proizvodnji celuloze iz bukovine vidi veliku olakšicu za njem. papirnu industriju, koja će se ponešto emancipovati od uvoza sirovina sa strane. 228 |