DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 30 <-- 30 --> PDF |
stabala, koje međutim zahvataju razmerno samo malen broj debljinski h stepena . Obratan se zaključak nesme izvoditi, a pogotovo u prašumi, koja obuhvata stabla većih razlika u prečnicima. Tako sam dokazao kod bukove prašume visokih regija,2 da binomska struktura ne znači istovremeno i jednodobnost sastojina. Nadalje, naše hrastove sastojine karaktera prašume b i . om sk e su strukture, 3 pa ipak nikome ne pada na pamet, da takovu sastojinu, koja obuhvata stabla od 20—100 cm prs. prom., označi jednodobnom. Ako se drži u vidu, da distribuciona .krivulja broja stabala onih vrsta, koje zahtevaju svetio, ima u prašumi oblik bi no niske krivulje, onda i tobožnja jednoličnost i jednodobnost borovih prašuma dolazi u sasma drugo svetio. Uvaži li se nadalje i to, da i one vrste drveća, koje podnose zasenu, u znatnim nadmorskim visinama teških životnih prilika pokazuju također binomsku strukturu (što sam dokazao kod bukve na kršu), to je onda jednoličnost i tobožnja jednodobnos t smrekove prašume u Rilu, a u visinama od 1.500—1.700 m, također stavljena na sasma druge temelje, jer su drugi uzroci povodom binomske distribucije. Eventualna jednodobnost ovih sastojina mogla bi se dokazati samo konkretnim bojenjem godova oborenih drveta, a ne izvađanjem spekulativnih zaključaka iz izvanjeg izgleda sastojine karaktera prašume. Zbog takovog spekulativnog metoda pisac nije bio u stanju, da u celosti resi zadatak, koji proizlazi iz samog naslova knjige: Eine waldbauliche Studie über den Urwald unserer Zone überhaupt. Mülleru nedostaje dublje poznavanje strukture prašume pojedinih vrsta drveća; pravi uzroci tih strukturnih diferencija nepoznati su mu, pa odatle i poteču mnogi krivi zaključci. Doduše Müller ističe (str. 311.), da je glavnu pažnju posvećivao šumskouzgojnim problemima, dok je ostala uredajna pitanja (ertragskundliche Studien) morao zbog nedovoljnog vremena ostaviti nedirnuta. Ali upravo u tome i leži glavni nedostatak ovog dela. Istaknuta pitanja o sastavu i izgradnji (Aufbau), ili bolje o strukturi, i nisu samo šumsko-uzgojnog karaktera. Ona su mnogo šireg značaja, pa se ne mogu rešavati samo deskriptivnim metodom, kao što se ni razna genetička ili demografska pitanja ne mogu uspešno rešavati bez kvantitavne analize. Pitanje strukture sastojine i njenog oblika može se uspešno rešavati jedino uz pomoć kvantitativne analize, t. j . opsežnih izbrajanja stabala i valjane razrade materijala. Na taj bi se način ustanovile izvesne strukturne osobine i prelazni oblici između pojedinih tipova, što bi ćelo pitanje drukčije osvetlilo, nego i najiscrpniji opisi. Ono nešto podataka, što ih u delu nalazimo (smreka iz Rodopa str. 6°., molika iz Pirina str. 145., molika iz Rila str. 217-), nije valjano interpretirano niti su izvedeni logični zaključci. Zatim i pitanje starosti prašume. Sa tim nezgodnim pojmom operiše naročito Cermak. S tim je elementom međutim kod prašume teško operisati; ako se već s njime radi, tad treba primenjivati samo fizičku starost stabala, da bi se objasnila izvesna pitanja pomlađenja prašume. Kod ovakovih sastojinskih tipova nikako se ne smo operisati s dobnim razredima, koji, kao i većina taksacionih ispitivanja, baziraju većinom na gospodarskim starostima. Tako kod podataka o bukovoj prašumi iz Rilo-planine pisac na osnovu razmera dobnih razreda, ustanovljenog prilikom najnovijeg uređivanja, razvija razmer klasa starosti, kakav je mogao biti pre kojih 60—140 godina (str. 304.). Tako dolazi do horendnog zaključka, da se za 80 godina obnovio najveći deo mase bukove prašume Rilskog manastira. To je tipičan primer Miillerovog spekulativnog metoda. Jedno delo, koje treba da bude naučnog karaktera, ne može da bazira na takovim spekulacijama, a pogotovo kad se zna, da se nakon 20 godina, prilikom revizije 2 Ing. Ž. Mil e t i ć: Istraživanja o strukturi bukovih sastojina karaktera prašume. Šum. List 1930. 3 Vidi primer šume Čorkovače, u spomenutom mom radu, Šum. List 1930. 332 |