DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Knjiga je vrlo lijepo broširana. Ilustrovana je sa 65 slika, većinom originalnih. Na koncu je navedena novija literatura o uzgajanju šuma, dok je starija već bila navedena u prvom dijelu knjige. Velik dio upotrijebljene literature ne navodi autor u tom specijalnom popisu, već u samom tekstu knjige. Navrh instrukce pro lesni hospodâfské zafizeni v podniku Čsl. stâtni lesy a statky (Projekat instrukcije za uređivanje šumskog gospodarenja u čslov. državnim šumama i dobrima.) Praha 1929. Izdanje Ministarstva poljoprivrede. 95 strana teksta, 37 obrazaca i 5 tabela šematskih znakova. U času oslobođenja i ujedinjenja braće Čehoslovaka u slobodnu nacionalnu državu, zatečena su uglavnom dva urcdajna sistema. Jedan je od njih vredeo na ranijem pravnom području bivše Austrije i bazirao je na Instrukciji iz godine 1901. Taj je uređajni sistem bio veoma napredan i dugom je primenom svakako morao ostaviti dubljih tragova na šumama i gospodarenju svoga područja. Međutim glavni deo državnih šuma nalazi se u Slovačkoj i Potkarpatskoj Rusiji, na teritoriji predratne Madžarske, gde su vredeli propisi ugarskog Ministarstva poljoprivrede iz godine 1880., 1883. i naposletku 1906., dakle isti propisi, koji su važili i za državne šume ranije Hrvatske i Slavonije, te Vojvodine. Taj uređajni sistem sa svojim šablonskim gospodarskim razdeljenjem i šestarskim metodima, a koji je godine 1920. i od samih Madžara napušten, nije bio u stanju, da s uspehom rešava komplikovana pitanja uređivanja prebirne šume. Osim toga uređivanje prašume i njoj sličnih primitivnih neevolucionisanih sastojinskih tipova bilo mu je posve nepoznato. Taj sistem nije poznavao razlika između potpunog privrednog plana, provizornog privrednog programa i najjednostavnijeg inventarisanja, odnosno kratkog opisa šume, te se stoga nije ni mogao prilagoditi raznim šumskoprivrednim odnosima. Šablonizam i neelastičnost bile su glavne odlike toga uredajnog sistema, što su s pravom isticali i kritikovali i sami mađarski autori (Bund Kâroly i Muzsnay Qéza). Jednu dobru osebinu imao je ipak taj uređajni sistem, a to je jednostavnost i preglednost.1 Unifikacija uređajnih propisa pokazala se neophodno potrebnom, jer je nemoguće voditi jedinstvenu ekonomsku politiku propisima, koji na različit način shvataju i rešavaju pojedina principijelna pitanja, koja se pokreću prilikom uređivanja šumskog gospodarenja. Državna šumska uprava našla se u tom pogledu pred dosta teškim zadatkom, jer je trebalo izraditi jedinstvene propise za privredna područja različitog razvoja i intenzivnosti gospodarenja. Na jednoj strani nalazi se u granicama starih čeških zemalja napredno i veoma intenzivno šumsko gospodarenje. Teže su već prilike u Slovenačkoj, gde se tek primećuje prelaz k intenzivnijem ekonomisanju- Najnepovoljniji su odnosi u Potkarpatskoj Rusiji, gde je šumska privreda još potpuno ekstenzivna, zbog nedovoljnih saobraćajnih sredstava i prostranih prašuma. S tih i još nekih drugih razloga smatralo je čslov. Ministarstvo poljoprivrede, da još nije vreme, da se donosi definitivna instrukcija za uređivanje državnih šuma. Stoga se resilo, da se ranije izdani propisi prerade i izdaju štampom, ali samo kao »p r o j e k a t«. Definitivna instrukcija izdaće se kasnije, kad budu rešena ostala glavna pitanja organizacije i uprave državnih šuma i dobara. To je geneza ove instrukcije, koja i pored toga, što nosi čedni naziv »p r o- j e k t a«, zaslužuje punu pažnju. Mislim, da ne ću pogrešiti, ako odmah na početku prikaza naglasim, da izrađena instrukcija dostojno predstavlja čslov. šumarsku nauku i državno šumarstvo. Svojim sastavom i razradom građe, a naposletku i idejama, koje iz nje struje, ova se instrukcija vidno izdvaja iz čitavog niza propisa, koji su posle 1 Opširniji prikaz toga uredajnog sistema vidi u mom radu: Uređivanje državnih šuma. Šum. List 1924. god. broj 4 (april). 335 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 34 <-- 34 --> PDF |
rata u raznim zemljama izdavani u te svrhe. Premda se u nekim pojedinostima još primećuju tragovi stare austrijske instrukcije iz godine 1901., ovo se delo s punim pravom može smatrati originalnim i uspešnim rešenjem zadatka. Iz konciznog predgovora, koji je napisao generalni direktor državnih šuma i dobara, gosp. Dr. inž. Karei Šiman, razabire se, da se ovom instrukcijom nastojalo, da se pođe novim pravcem, koji se već duže vremena oseća u nauci o uređivanju šuma i što je prof. inž. Dr. Haša lepo izložio u jednom svom radu.2 U uvodu (§ 1.) izloženi su zadaci i ciljevi uređivanja šumskog gospodarenja. Na prostoru nešto većem od jedne stranice koncizno je izložen programatski stav inaugurisanog uređajnog sistema. Naglašena je ideja, da uređajni sistem treba postepeno izgrađivati; on treba da bude u najužoj saradnji sa uzgajanjem šuma i da ovom bude pouzdanim ekonomskim savetodavcem. Principi ekonomičnosti i trajnosti, a (gde je to moguće) i strožije potrajnosti imaju se smatrati ravnopravnim. Težiti treba onakovom gospodarenju, koje će u punoj meri iskorišćavati sva produkciono-tehnička sredstva, a preuzete mase kvalitativno i kvantitativno podići na najviši mogući stepen. Tako izloženo programatsko gledište, nalazi se jedino u nekim švicarskim instrukcijama. Instrukcija ne sadržaje propise za ograničavanje i premer šuma, što je međutim bio sastavni deo Austrijske instrukcije iz godine 1901- Ti će se propisi izraditi kasnije, kad bude doneta nova instrukcija o katastarskom premeru, te će biti sastavnim delom buduće definitivne instrukcije za uređivanje šuma. Ovom se instrukcijom pokušalo, da se i pitanje stručne terminologije zvanično pokrene i resi. Kao osnovica služio je predlog prof. Haše i Konšela, preporučen po šumarskom odboru čslov. poljoprivredne akademije, čslov. šumarske matice, koja je odlučila da u tom cilju izda i rečnik. I to je daljnji dokaz, s koliko se pažnje izrađivala ova instrukcija, da bi se stvorila nacionalna stručna terminologija. Instrukcija se u prvi mah čini ponešto preopširnom. Ali ako se drži u vidu, da se njome želi uvesti u život novi i vlastiti uređajni sistem, zatim da važi za privredno heterogena područja, tad je, mislim, ta nešto veća opširnost posve na mestu. S vremenom, kad se taj novi uređajni sistem posve ustali, te njegove odredbe i ideologija postanu opštom svojinom ,može kasnija instrukcija da bude mnogo kraća, Tako instrukcija za uređivanje šuma u Francuskoj (Circulaire No 907 od 8. aprila 1924. Aménagement) ima samo 13 str., pa se opet po njoj sasma dobro radi, jer uređajni sistem ima svoju tradiciju. Nakon ovog opšteg prikaza izneću u najkraćim potezima detaljne odredbe ovih propisa. Cela je gradnja raspoređena ovako: Uvod. Ciljevi i svrha uređivanja šumskog gospodarenja i radovi na tom. A) Izrada prvotnih gospodarskih osnova.3 I a. Privremeni radovi. 1. Gospodarsko razdeljenje šume. 2. Premer šume. 3. Opis tla i sastojina. 4. Opis gospodarskih prilika. I b. Radovi na samom uređivanju šumskog gospodarenja. 5. Izrada opštih smernica budućem gospodarenju, 6. Izrada osnova seča i pošumljenja. II. Izvađanje gospodarskih osnova i vođenje gospodarske evidencije. 7. Izvađanje gospodarskih osnova. 8. Vođenje gospodarske evidencije. 2 Prevod toga članka izišao je u jednom od posleratnih godišta Šum. Lista. 3 Premda je zakonom određen termin »hospodâfské plâny«, Instrukcija upotrebljava lep naziv »gospodarska osnova«. 336 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 35 <-- 35 --> PDF |
B) Obnova i revizija uređivanja šumskog gospodarenja. Zatim dolaze opšte ustanove, dodatak (izrada i ispitanje prihodnih tabela i tabela drvnih masa), registar, obrasci 1—37, prilozi (tabele šematskih zna kova I—V). Predaleko bi nas odvelo izlaganje i komentarisanje pojedinih detaljnih odredaba, koje u svakom pogledu odgovaraju stanju savremene nauke i koje daju ćelom uredajnom sistemu obeležje smišljenog i naprednog režima. Osvrnuću se samo na neke naročite osobine: Elementi gospodarskog razdeljenja jesu ovi: 1. gospodarska celina, 2. gospodarska jedinica, 3. sekoredi, 4. odeljenja i 5. odseci (sastojine). U pogledu sekoreda instrukcija je stala na ispravno gledište, da taj clemenat gospodarskog razdeljenja odgovara samo sečinskom gospodarenju, ja bih dodao i sjamo četiri javim šumama, jer se kod ostalih vrsta drveća pitanje sečnog poretka može regulisati i drugim načinom. Po mom mišljenju nedostaje još jedan važan elemenat gospodarskog razdeljenja u planinskim šumama, a to su gravitaciona područja, koja bi svakako dobro došla kod uređivanja planinskih šuma Slovačke i prašuma Potkarpatske Rusije, koje su još izrazitog eksploatacionog i prašumskog karaktera. Drvne mase određuju se kod intenzivnog gospodarenja izbrajanjem svih stabala u sastojinatna, koje su prešle % ophodnje ili izvesnu starost. U lošijim prilikama polažu se samo primerne plohe u sastojinama istih prilika. Mlađe sastojine ocenjuju se pomoću prihodnih tabela. Kod ekstenzivnog gospodarenja ili sastava provizornih uredajnih elaborata određuju se izravno, primernim plohama, samo mase zrelih sastojina, dok se za ostale sastojine imaju upotrebiti prihodne tabele. Kod intenzivnog prebirnog gospodarenja na malim površinama inventarišu se sva stabla prema Biolley-evom kontrolnom postupku. Drvne mase grupišu se ovako: I. deblj. razred obuhvata stabla od 16—24 cm prs. pr. II. » » » » » 26—36 » » » III. » » » p> » 38—50 » » » IV. » » » ´ » » 52 i više cm prs. pr. Upotrebljavati treba lokalne tabele masa, t. zv. tarife. Kod uređivanja prašumskih tipova, u kojima su zastupana i brojna stabla snažnih dimenzija, po mom je mišljenju IV. debljinski razred preširok. Trebalo bi ga rastaviti još na nekoliko razreda, jer bi se time bolje upoznala struktura šume. Stabla ispod 16 cm prsnog prečnika uopšte se ne inventarišu. Ta minimalna granica određena je za sve državne šume bez razlike. Kod sečinskog se gospodarenja obrasla površina deli na dobne razrede od 20 godina. Jedino kod intenzivnog gospodarenja deli se svaki dobni razred na dva stepena od po 10 godina, da bi se lakše odredio celokupni tečajni prirast. U tabelu dobnih razreda unašaju se i površine i mase glavne sastojine , razdeljene prema pojedinim vrstama drveća, tako da se kalkulacija prihoda provađa ne samo na osnovi površine, već i mase, te njene vrsnoće. Obrasle se površine reduciraju na potpun obrast (1.0), a diferencija do faktične površine označuje se kao »reducirana čistina«. Sastojine, u kojima se može razlikovati više dobnih razreda, dele se srazmerno na više klasa starosti. Površina »reducirane čistine« unaša se u naročiti stupac istog dobnog razreda. Jedino se čistina pomladnog razreda (zmlazovâné tfîdy) unaša u odgovarajući stupac I. klase starosti. 33? |
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 36 <-- 36 --> PDF |
Time se želi postići, da se površine čitavih dobnih razreda, u pogledu obrasta {boniteta sastojine) učine ekvivalentnima, što je potrebno za daljnje određivanje prihoda. Površine sastojina pomladnog razreda unašaju se u odgovarajući stupac zele nim, a drvne mase crveni m mastilom. Razmer dobnih razreda, kako sa faktičnim tako i reduciranim površinama, prikazuje se i1 grafički, pa se tom prilikom u svakom slučaju uporeduje s normalnim stanjem, koje je predočeno snažnim horizontalnim potezom. Opšti opis šume i gospodarskih prilika treba da je iscrpan, ali spominjući jedino bitne i važne momente, koji bi mogli biti od uticaja na buduće gospodarenje. Predmetom je toga opisa: 1. površina, 2. arondacija i administrativna pripadnost poseda, 3. pravne prilike, 4. okoliš, 5. oro- i hidrografske prilike, 6. stojbina, 7- vrste drveća, 8. štetni uplivi, 9. dosadanje gospodarenje i njegov razvoj, 10. sadanje gospodarsko stanje šume, 11. radničke prilike, 12. industrijski odnosi, 13. saobraćajne prilike, 14. tržišne prilike, 15. prodajne cene (na panju, kod panja, na stovarištu u šumi) po sortimentima, 16. organizacija gospodarstva, 17. zgrade i drugi građevni uređaji, 18. prihodne prilike, 19. zaključni predloži. Tome opisu prilaže se: 1. sumarni iskaz vrsta kultura prema katastru; 2. iskaz zgrada i drugih postrojenja; 3. iskaz tereta i prava spojenih sa posedom (po potrebi). 4. iskaz godišnjih preliminiranih i stvarno izdanih masa sa naslova deputata, službenosti itd. (po potrebi); 5. pregled razmera dobnih razreda i boniteta sastojina, specificiran prema vrstama drveća (predlaže se uvek); .. grafičko predočenje tih podataka i upoređenje s normalnim stanjem, prema gospodarskim jedinicama; 7. pregled postignutih cena, nadnica i dobavnih troškova (predlaže se uvek); 8. pregled iskorišćenih drvnih masa i novčanih prihoda za minulo gospodarsko razdoblje, specificiran po godinama i vrstama prihoda (sastavlja se uvek); 9. pregled razdeobe poseda na srezove i čuvarska područja (po potrebi); 10. razni drugi iskazi i grafikoni, u koliko su potrebni za bolje objašnjenje gospodarskih odnosa. Principi budućeg gospodarenja izrađuju se uz najintenzivniju saradnju lokalnog upravitelja, po dovršenju terenskih radova, a uvek pre izrađivanja osnova seča i pošumljenja. Predloži se ispituju komisijski, u upravi, a prema potrebi i izlaskom na teren. Raspravi se može prizvati i zastupnik okružnog ureda državne nadzorne službe, u cilju njegove prethodne informacije, da bi se svojevremeno odobrenje osnove ubrzalo. O rezultatu se sastavlja osnovn i zapisnik , kome se uvek prilaže opis gospodarskih prilika te smernice budućeg gospodarenja. Taj se zapisnik predlaže minist, poljoprivrede jedino u slučaju, ako se radi o naročito važnim pitanjima (izmena ophodnje, dalekosežne izmene pravnih prilika itd.) . ako se čitava komisija ne može potpuno saglasiti u nekim načelni m pitanjima- Predloži o principima budućeg gospodarenja odnose se na poznata pitanja arondacije, regulisanja pravnih odnosa, gospodarskog razdelenja, izbora vrste drveća, ophodnje, načina gospodarenja, odbrane šume, obračuna glavnog i međuprihoda itd. Obračun prihoda. A) Kod seči uskog gospodarenja, dakle pravilne visoke šume, smatra se taksacionom jedinicom odsek-sastojina; starost je kriterij za ocenu sečne zrelosti. Opseg seča ovisi u prvom redu o konkretnom razmeru dobnih razreda, masi drveta zrelog za seču, celokupnom godišnjem prirastu, a po potrebi i normalnoj drvnoj masi u vezi sa dobom izjednačenja, kojega se dužina određuje empirički . Premda se kod obračuna prihoda polazi od površine, ima se ista smatrati samo pomoćnim sredstvom pri rešavanju glavnog zadatka, t. j . određivanju prihoda izraženog masom. 338 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 37 <-- 37 --> PDF |
U´ prvom redu treba odrediti opseg seča najbližeg razdoblja po površini . U tom cilju treba naročito iskazati površinom i masom: 1. Zrele i za seču dospevajuće sastojine; 2. ostale sastojine, u kojima je seča potrebna iz uzgojnih ili drugih razloga (sastojine, u koje je uvedeno prirodno pomlađenje; sastojine slabog obrasta i uzrasta; sastojine, u kojima je seča potrebna zbog sečnog poretka itd.). Suma reduciranih površina svih tih odseka (ili njihovih delova) upoređuje se: 1. sa normalnom reduciranom površinom jednog razdoblja, pri čem je godišnja sečina F (reducirana) i = . 2. sa konkretnim razmerom dobnih razreda i to: a) dvostrukom decenalno m sečno m konkretnom površinom, koja prema »metodu Nimburského« iznosi : j, . KL (prosečni bonitet sastojina konkr. šume) površine jy 2y (prosečni bonitet sastojina normalne šume) ili ako razmer dobnih razreda nije odviše abnormalan, Stötzcr-Hufnaglovim metodom: . Uk (konkretna ophodnja) ´ površine -10%. .1 (latmtna ophodnja) ili naposletku po formuli a [srednja plošna starost sastojina starijih od — I površine *UUl (latentna ophodnja) b) površinom 2—3 najstarija dobna razreda i najmlađom klasom starosti uključivši ovamo i čistine, a držeći pri tom u vidu mogućnost trajnog gospodarenja u narednih 40 godina i popravku razmera dobnih razreda; 3. sa površinom iskorišćenom u prošlim gospodarskim razdobljima, pri čemu treba obraćati naročitu pažnju uplivu vršenih seča na prostranstvo pojedinih dobnih razreda, polazeći od ranije ustanovljenog stanja. Sva ta upoređenja treba još dopuniti ocenom o hitnosti seča, s obzirom na opšte stanje sastojina, u vezi sa potrebom strože odnosno blaže potrajnosti. Ako zbog naročitih razloga (službenosti) nije potrebno strogo potrajno gospodarenje, mogu se etati pojedinih gospodarskih jedinica i međusobno popunjavati, tako da se potrajnost obezbedi unutar čitavih skupina gospodarskih jedinica ili uprava izvesnog područja, izvoznog smera itd. Na osnovu svih tih ocena i razmatranja dolazi se do površine, koja bi se mogla »»koristiti za narednih 20´ godina. Nakon toga pristupa se određivanju prihoda izraženog masom. Taj je jednak prosečnoj drvnoj masi po 1 ha sastojina, koje bi mogle doći u obzir za seču, pomno ženoj sa napred iskalkulisanom površinom seča. Toj se masi dodaje, već po potrebi, 5- ili 15-godišnji prirast. Tako grub o određeni etat mase treba još ispitati i prema potrebi ispraviti. To se postizava: 1. upoređenjem sa prosečnim sečivim prirastom; 2. uporedenjem sa eta 339 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 38 <-- 38 --> PDF |
tom, koji se izračunava po metodu »Nimburského«, Hufnaglovom, Hufnagl-Flury-jevom ili Austrijskoj kameralnoj taksi; 3. upoređenjem sa ranije iskorišćenim masama i proučavanjem upliva tih seča na drvnu masu, njen sastav i prirast; 4. upoređenjem sa zrelim masama. Na osnovu svih tih ocena definitivno se određuje iznos etata, koji se kasnije prilikom sastava opšte osnove seča može još ponešto izmeniti. B) Kod nejednolične i raznodobne visoke šume (prebirnog gospodarenja) osnovicom je za određenje prihoda konkretna masa i prirast . Godišnji se etat određuje: a) direktno Mantelovom formulom Em = 0-5 u Yp 200 ili formulom užitnog postotka Em =— -~, gde je p — . 100 u b) indirektno, eksperimentalno, putem t. zv- kontrolnog metoda. Ad a). Jednostavnom se operacijom pokazuje, da su obe formule identične. Uz Mantelovo ime trebalo bi svakako spomenuti i Masson-ovo,4 jer je i ovaj, nekako u isto vreme upotrebljavao sličan postupak za određenje godišnjeg prihoda. Pošto međutim upotrebivost ovih formula počiva na izvesnim preduslovima, to pomoću njih ustanovljeni etat treba još sravniti sa prihodima ranijih razdoblja, uplivom vršenih seča na visinu i razvoj inventara, te prirasta itd., pa se tek na osnovu svih tih ocena određuje konačna visina prihoda. Ad b). Ovaj opšte poznati metod obračuna etata može dolaziti do primene jedino u šumama manje površine, dobrih saobraćajnih prilika, dakle kod intenzivnog gospodarenja. Opšta osnova seča. Kod pravilne visoke šume sastavlja se opšta osnova seča redovno za prva dva razdoblja. Ona ima da daje samo obavezan okvir za gospodarenje, dok njena provedba u pojedinostima ovisi o gospodarskim i šumsko-uzgojnim (produkcionim) potrebama. Kod rasporeda seča na pojedine odseke treba držati u vidu popravku poređaja dobnih razreda, izvozne i tržne prilike, da se na iskorišćenje srazmerno određuju bolje i lošije sastojiue, da se raspoložive mase racionalno iskoriste i uopšte da se vodi računa . opštim principima sastojinskog gospodarenja. Iz navedenog se jasno razabire, da je kod određenja prihoda pravilne visoke šume kao osnovica konzekventno upotrebljen sistem sastojinskog gospodarenja. Principi vremenskog i prostornog poretka rešavaju se odelito, što je posve u duhu ideologije Ch. W a g n e r a. Neodređeni etat ekstremnog sastojinskog gospodarenja integrira se u neke uže, gospodarski dozvoljive granice, u prvom redu pomoću sigurnog faktora površine, a zatim na osnovu etata izračunatog pomoću koje od navedenih formula. Ma da je prema Micklitz u moderna metoda uređivanja zapravo kombinacija sastojinskog gospodarenja sa metodom dobnih razreda, to ova Instrukcija daje ipak površini tek d r u g o s t e p e n i značaj (str. 53. § 24. stav 4), smatrajući da težište regulisanja etata leži na masi. Zato se po površini i masi grubo ustanovljeni etat mora još kontrolisati na više načina, koji su navedeni napred. Time se propisani metod želi osloboditi presudnog značaja površine, premda su površine dobnih razreda učinjene ekvivalentnima u pogledu sastojinskog boniteta, pa se težište pitanja prenaša na masu. Time se ovaj metod ponešto udaljuje od tipičnog metoda dobnih razreda. 4 Vidi o tom: G. Huffel: Les méthodes de l´Aménagement Forestier en France. Nancy 1926. str. 167. I Pöhrl u svom radu »Geschichtliche Entwicklung und waldbauliche Bedeutung der Vorrats- und Zuwachsmethoden«, na str. 78. lojalno naziva ovu formulu Mantel- Massonovom. 340 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Karakterističan je i regulator naveden pod t. 3., po kom treba ispitivati upliv ranijih seča na visinu mase, njen sastav i prirast. U tome bi se mogli nazirati prvi počeci jednog bilansovanja inventara, što bi u krajnjoj konzekvenciji odvelo do opšte primene kontrolnih metoda. Sad će nam biti razumivo, zašto se kod intenzivnog gospodarenja drvne mase određuju s tolikom pažnjom, jer je to potrebno, ako se žele povlačiti ispravni zaključci iz razvoja drvne mase i njene strukture. Iz svega navedenog sledi, da je način određivanja prihoda veoma oprezan i potpuno savremen. Odobrenje. Gospodarsku osnovu potpisuje šef odeljenja za uređivanje sa klauzulom, da ju je u stručnom i tehničkom delu ispitao. Nakon toga upućuje se na preispitanje naročitoj komisiji. Raspravi se priziva i predstavnik okružnog ureda državne šumarske nadzorne službe. Dan rasprave ima se saopštiti i direkciji državnih šuma kod ministarstva poljoprivrede, da bi i ona, po mogućnosti i potrebi, izaslala svoga predstavnika. Njegov nedolazak međutim ne sprečava rad komisije. Komisijsko ispitivanje vrši se na samom mestu, kod šumske uprave. Po potrebi izlazi se i na teren. 0 rezultatu se sastavlja zapisnik, u koji ulaze razne dopune, objašnjenja ili ograde pojedinih članova komisije. Naročito treba navesti, u koliko se komisija saglašuje s elaboratom i da li preporuča, da se isti odobri. Tako opremljeni elaborat odobrava sa gledišta države kao šumoposednika direkcija za upravu državnim šumama, a sa gledišta državne nadzorne šumarske službe merodavni su za odobrenje izvjesni zakonski propisi. Privremena gospodarska.osnova. U naročitim slučajevima, gde je potrebno, da se brzo dođe do elaborata, ili gde personalni odnosi ne dozvoljuju izradu gospodarske osnove ili naposletku gde ista nije ni potrebna s obzirom na nepovoljne gospodarske prilike, izrađuju se privremen i elaborati . Gde ni to nije moguće, mogu se u izuzetnim slučajevima, a po prethodnom odobrenju ministarstva poljoprivrede, izrađivati i gospodarsk i programi , ali samo za sledećih 5 godina. U svakom slučaju treba da bude izrađen obrazložen predlog seča i pošumljenja sa potrebnim kartama. Provađanje gospodarske osnove. I u ovom je pogledu Instrukcija zauzela ispravno gledište. Samo uređivanje šum skog gospodarenja nije jedna epizoda ili iskinuti fragmenat iz života jednog privrednog organizma, već taj rad treba smatrati produženim i prilikom samog provađanja gospo darenja. S tih razloga instrukcija sadrži iscrpne odredbe o provađanju elaborata i vođenju evidencije. Prihod jednog gospodarskog razdoblja ne sme se prekoračiti. Stroga godišnja potrajnost obavezna je samo za one šume, koje su opterećene službenostima, a za osiguranje kojih se ima sastavljati posebni predlog seča. Za eventualno povećanje godišnjeg etata merodavne su zakonske odredbe. Odredbe posebne osnove seča nisu strogo obavezne za upravnika, ako je zbog važnih šumsko-uzgojnih, tehničkih ili drugih razloga potreban odstup od njih (na pr. iskorišćenje sastojina određenih za seču u l2, već u prvom desetgodištu). To naročito vredi za seče u t. zv. pomladnom razredu, koje treba podešavati prema napretku pri rodnog pomlađenja. Za odstup od gospodarske osnove u cilju vršenja vanredni h seč a mero davne su zakonske odredbe. 341 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Evidencija. Za takovo gospodarenje potrebna je i pouzdana evidencija, da bi se u svako doba znalo pravo stanje iskorišćenja i realizovanja prihoda. Stoga su i propisi o dokazu i evidenciji seča detaljno razrađeni. Statuirana je i odgovornost za stvarnuformalnu ispravnost podataka. Sve promené u stanju granica i unutarnjeg detalja imaju se provesti i na šumskim kartama. Naposletku je propisano i vođenje katastra šumskog uređivanja, da bi se prikupili pouzdani podaci o prostranstvu, drvnim masama, dobnim i debljinskim razredima, prirastu i prihodnoj sposobnosti svih državnih šuma. Kod Ministarstva poljoprivrede ima se voditi takav katastar za ćelu državu, bez obzira na sopstvenost. Revizija i obnova uređivanja šumskog gospodarenja. I ovi su propisi temeljito razrađeni. Potanko su navedeni uslovi za provađanje obnove odnosno revizije. Kod Ove posljednje razlikuje se redovna i vanredna, potanka i letimična, te potpuna i delomična. Kod sečinskog gospodarenja provađa se obnova redovno po isteku prvog razdoblja, ukoliko nema važnih razloga, da se ceo elaborat i pre toga roka obnovi. Instrukcija dakle ne poznaje malu i veliku reviziju, koje su se provađale nakon 10 odnosno 20 godina. Prilikom svakog inventarisanja u prebirnoj šumi, provađa se obnov a uređajnog elaborata. Vreme između dva uzastopna inventarisanja ne rno´ra biti uvek jednako dugačko. Revizija i obnova provađaju se u poslednjoj godini tekućeg razdoblja. Odobrenje za to daje generalna direkcija đrž.šuma po predlogu nadležne direkcije. Ode se iz važnih razloga ne mogu na vreme provesti ti radovi, ima se izuzetno izraditi pri vremeni gospodarski program. Instrukcija se završava izlaganjem dužnosti i kompetencije odeljenja za uređivanje. Naročita mu je dužnost izrada programa ure daj ni h radova za tekuću godinu. Tom prilikom treba pokrenuti i rešenje načelnih pitanja, o kojima ovisi daljnji rad, da kasnije ne bi bilo nepotrebnih smetnja i zadržavanja. Programu treba priložiti i pregled radova izvršenih u prošloj godini, kako po opsegu, vrsti, vremenu, upotrebljenom stručnom i pomoćnom osoblju, tako i po troškovima, sveukupnim i po 1 ha. Odeljenje za taksaciju sastavlja koncem godine pregleđne iskaze o stanju zemljišnog poseda, provedenim sečama i pošumljenjima, koji se podaci u ministarstvu dalje razrađuju. To su glavne odredbe instrukcije, koja će svakako doneti obilnih koristi čslov. državnom šumarstvu. I pored toga, što nosi čedni naslov projekta (predloga), primena ove instrukcije značiće svakako početak nove epohe na uređivanju tih šuma. Vremenom će se svakako propisi ponešto izmeniti i prilagoditi novim prilikama i shvatanjima, ali temelji, položeni ovom instrukcijorn solidni su i trajni. Pri oceni njene vrednosti ne smeju se ispustiti iz vida prilike, pod kojima je donesena. Ona predstavlja znatan napredak u pogledu unifikacije propisa, pa je svakako daljnji dokaz vitalnosti naše ševerne braće. Na ovom solidnom i uspelom radu može se braći Čehoslovacima samo čestitati, želeći im ujedno mnogo uspeha ha polju uređivanja njihovih lepih šuma. Smatram ugodnom dužnošću, da istaknem, da sam se pri izradi naše instrukcije (uputstava) za uređivanje državnih1 šuma služio i Ovim propisima, razume se, ukoliko se mogu upotrebiti u našim prilikama,- težeći da na taj način ideale slovenske uzajam nosti li neku ruku i konkretiziram. Naposletku smatram se obvezanim, da i ovom prilikom zablagodarim Gosp. Dru. inž. Karelu Šimanu, koji mi je omogućio, da se pobliže upoznam sa ovim zanimivim pitanjem. Dft Ž. Miletić 342 |