DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 37     <-- 37 -->        PDF

U´ prvom redu treba odrediti opseg seča najbližeg razdoblja po površini .
U tom cilju treba naročito iskazati površinom i masom: 1. Zrele i za seču dospevajuće
sastojine; 2. ostale sastojine, u kojima je seča potrebna iz uzgojnih ili drugih razloga
(sastojine, u koje je uvedeno prirodno pomlađenje; sastojine slabog obrasta i uzrasta;
sastojine, u kojima je seča potrebna zbog sečnog poretka itd.).


Suma reduciranih površina svih tih odseka (ili njihovih delova) upoređuje se:


1. sa normalnom reduciranom površinom jednog razdoblja, pri čem je godišnja
sečina
F (reducirana)


i = .


2. sa konkretnim razmerom dobnih razreda i to:
a) dvostrukom decenalno m sečno m konkretnom površinom, koja prema
»metodu Nimburského« iznosi :


j, . KL (prosečni bonitet sastojina konkr. šume)
površine jy 2y (prosečni bonitet sastojina normalne šume)


ili ako razmer dobnih razreda nije odviše abnormalan, Stötzcr-Hufnaglovim metodom:


. Uk (konkretna ophodnja)
´ površine -10%. .1 (latmtna ophodnja)


ili naposletku po formuli


a [srednja plošna starost sastojina starijih od — I


površine *UUl (latentna ophodnja)


b) površinom 2—3 najstarija dobna razreda i najmlađom klasom starosti uključivši
ovamo i čistine, a držeći pri tom u vidu mogućnost trajnog gospodarenja u narednih
40 godina i popravku razmera dobnih razreda;


3. sa površinom iskorišćenom u prošlim gospodarskim razdobljima, pri čemu
treba obraćati naročitu pažnju uplivu vršenih seča na prostranstvo pojedinih dobnih
razreda, polazeći od ranije ustanovljenog stanja.
Sva ta upoređenja treba još dopuniti ocenom o hitnosti seča, s obzirom na opšte


stanje sastojina, u vezi sa potrebom strože odnosno blaže potrajnosti.


Ako zbog naročitih razloga (službenosti) nije potrebno strogo potrajno gospodarenje,
mogu se etati pojedinih gospodarskih jedinica i međusobno popunjavati, tako
da se potrajnost obezbedi unutar čitavih skupina gospodarskih jedinica ili uprava izvesnog
područja, izvoznog smera itd.


Na osnovu svih tih ocena i razmatranja dolazi se do površine, koja bi se mogla
»»koristiti za narednih 20´ godina.


Nakon toga pristupa se određivanju prihoda izraženog masom. Taj je jednak


prosečnoj drvnoj masi po 1 ha sastojina, koje bi mogle doći u obzir za seču, pomno


ženoj sa napred iskalkulisanom površinom seča. Toj se masi dodaje, već po potrebi,


5- ili 15-godišnji prirast.


Tako grub o određeni etat mase treba još ispitati i prema potrebi ispraviti. To
se postizava: 1. upoređenjem sa prosečnim sečivim prirastom; 2. uporedenjem sa eta


339