DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 5 <-- 5 --> PDF |
binomsku raspodelu. Zatim se primećuje i napadno velik mortalitet tanjih stabala, koja ugušena propadaju, jer zbog nestašice svetla ne mogu da urastaju u ostalu sastojinu. Prirodno je izlučivanje i ovde znatno, te pogađa pretežno slabije individue. Iz navedeno g sledi, da je i za smrekovu prašumu na Vitorozi, u znatnoj nadmorskoj visini, ustanovljena binomska struktura, koja se s puno prava mogla i očekivati s obzirom na ono, što je izneto kod bukve. Time se pred nama ukazuju konture jednog pojava, koji dobiva u neku ruku šire, opšte značenje. Ustanovljena binomska struktura ne bi međutim bila ništa naročita, ako bi se prihvatila Müllerova3 teza, da su takovi prašumski oblici zapravo jednodobne sastojine, nastale istovremenim zašumljenjem prostranih paljevina. Takove sastojine uglavnom pokazuju binomsku raspodelu broja stabala. Müller to svoje tvrđenje nije dokazao i konkretnim podacima o fizičkim starostima znatnog broja oborenih stabala. Iz binomske strukture sastojine karaktera prašume ne srne se odmah izvadati zaključak o nekoj jednodobnosti, što sam i dokazao podacima sa Vel. Javornice u svom radu o bukovoj prašumi. Držimo li u vidu, da konkretna primerna ploha predstavlja jednu homogenusastojinu, koja obuhvata stabla širokog intervala od 10—56 cm prsnog prečnika, to već i odatle logično sledi, da se ne može govoriti ni o kakvoj jednodobnosti. Pri tom se ne srne zaboraviti, da jednodobne sastojine obuhvataju redovno samo nekoliko debljinskih stepena, dok je u konkretnom slučaju raspon između najjačeg i najtanjeg stabla zaista velik. 3 Dr. .. M. Müller : Aufbau, Wuchs und Verjüngung der Südosteuropäischen Urwälder. Hannover 1929. (Vidi literarni prikaz u ovom broju. Uredn. ) ,,, 307 |