DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 42 <-- 42 --> PDF |
zirući ?e na novija ispitivanja u biljnoj anatomiji g. Dorđević još uvek živi u idejama pisaca pre 70 godina. Samo je tako, t. j . tim nepraćenjem literature, moguće objasniti, zašto g. Dorđević govori o sudovnim snopićima kao morfološki samostalnim elementima, kada se već obrazovao i kada je već funkcionisao kambijalni prsten. Samo je tako moguće objasniti, zašto g. Dorđević uopštava one odnose, koji se u literaturi ističu kao tip Aristolochiae, a koji inače apsolutno ne važe za drveta i šiblje (predmet knjige g. Dordevića). 8) Od likodrvenih snopića pisac prelazi na izlaganja o tkivu, pomoću koga stablo, grane i koren sekundarno debljaju, t. j . o kambijumu. Kambijum i njegovo delovanje opisuje ovako: »Kod lišćara i četinjara snopić like ne graniči neposredno sa snopićem drveta, već su ta dva snopića rastavljena jednim slojem živih ćelijica, koje se intenzivno dele, koje imaju tanke duvarove i četvrtast oblik, a poredane su u radijalne redove. Taj sloj ćelijica zove se kambija ili tvorno tkivo, i pošto se nalazi u samom likodrvenom snopiću, zove se još i fascikularna kambija, koja odvaja primarno drvo od primarne Mke. Ove ćelijice fascikularne kambije rastu u radijalnom pravcu u debljinu i kada dostignu svoj normalan porast, one se dele jednim tangencijalnim zidom na dve ćelijice, od kojih jedna prelazi u svršeno tkivo i dodaje se bilo drvetu bilo kori, te na taj način povećava debljinu likodrvenih snopića ...«. Navodimo citat nešto duži, da bi se iz njega tačno moglo videti nepotpuno i pogrešno shvatanje i tumačenje g. Dordevića o kambijumu i njegovom delovanju. Pre svega pisac nam ne daje nikakovu ideju odnosno porekla kambijuma i njegovog formiranja, već odmah prelazi na kambijum posle završenog primarnog stanja. Pokušao je dati i neku definiciju kambijuma, ali su sve navedene karakteristike kambijuma pogrešne. Pogrešno je tvrđenje, da kambijum rastavlja »dva snopića« (like i drveta). Ono se zasniva na njegovom, napred već pokazanom, nejasnom shvatanju sudovnih snopića i njihove grade. Sam pisac protivreči toj svojoj tvrdnji u idućoj rečenici, gde kaže, da se kambijum nalazi »u samom likodrvenom snopiću«. Ovo je drugo tačno, jer je to zaista samo jedan snopić, a nikako dva. Druga je greška u tvrđenju, da se između like i drveta nalazi samo jedan sloj nižih ćelija. Da tu postoji jedna čitava zona živih ćelija, a ne samo jedan sloj, dokaz su nam one teškoće naših studenata (početnika), kada na mikroskopskom preparatu treba da pronađu sloj ćelija kambijalnih inicijala usred šire ili uže zone živih ćelija, koje se nalaze između floema i ksilema. Po sredini te zone nalaze se inicijale kambijuma, a s jedne i druge strane inicijala (prema floemu odnosno ksilemu) segmenti i matere ćelije trajnih tkiva (»Oewebemutterzellen«), koje su poredane u više tangencijalnih slojeva živih ćelija. Treća je greška, da kambijalne ćelije imaju »tanke duvarove«. Svi se autori, sem g. Dordevića, slažu u tome, da su tangencijalni zidovi kambijalnih ćelija tanki, ali da su radijalni zidovi prilično debeli i često snabdeveni jamicama. Rothert (1914) dovodi u vezu nežnost tangencijalnih zidova sa deobom kambijalnih ćelija, koja se poglavito vrši u tome pravcu (obrazovanje novih mebrana). Radijalni su zidovi prilično debeli, jer sadrže neku vrstu rezerve za docnije istezanje kambijalnih ćelija u radijalnom pravcu (Rothert). Četvrta greška. Pisac jednostrano posmatra i opisuje oblik kambijalnih ćelija i stoga pogrešno tvrdi, đa one imaju »četvrtast oblik«. One su takove, ako su posmatrane samo na poprečnom i radijalnom preseku. Ali ako su posmatrane sa tangencijalne strane, onda tek dobijamo pravu predstavu o obliku kambijalnih ćelija i doznajemo, da su one izdužene i na oba kraja jednostrano ili dvostrano zašiljene (»prozenhimatičnog « oblika). 488 |