DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1931 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Kulturni plan treba da se pravi samo onda, ako iiua specijalnih ne pošumljenih mesta, koja treba pošumiti izvan redovnih kulturnih radova. Pošumljavanje redovnih sečišta u uređenom je ^^azdovanju prirod na posledica seče, pa bi prema tome plan seča bio u isto vreme plan pošumljavanja tih sečišta. Prema ovome privredni plan za visoku lisničku šumu imao bi da se sastoji iz osnovne karte, sastojinske karte, karte seča zajedno sa terenskom kartom, iz opšte^ opisa šume, iz pregleda površina, opisa sastojina, plana seča, plana kresanja, plana podšurnljavanja (eventualno), plana sporednih iskorišćavanja, kulturnog plana (eventualno), opšteg izveštaja sa obrazloženjem osnovnih načela gazdovanja, zatim bi još trebao da sadrži podatke geodetskog premera i premera primernih površina. Što se tiče vođenja evidencije vredi ono, što je rečeno kod niske šume. Najveći je deo naših visokih lisničkih šuma u abnormalnom stanju, t. j . nema razlike u starosti između pojedinih delova šume. To su veće ili manje površine jednodobnih šuma. Takove šume biće gotovo redovno predmet prvog uređenja, pa je od osobitog interesa, da vidimo, kako bi trebalo u tom slučaju postupiti. Te šume mogu biti srednjedobne, što će biti čest slučaj, a mogu biti već i blizu zamišljenoga ili određenoga obrta. Redi će slučaj biti, da su ove šume mlade. U svakom od ovih slučajeva imaju da se podnesu žrtve, ako se želi postići normalnost. To su žrtve u priraštaju — i to kod starih šuma zato, što bi one imale da se drže dalelio preko obrta, neki delovi skoro još jedan ceo obrt, dakle kad je davno već snaga prirašćivanja prešla kulminaciju. Kod mladih je šuma obrnut slučaj, t. j . one bi se imale da seku daleko, neke čak vrlo daleko pre kulminacije priraštaja. Ovakav je bar slučaj kod uelisničkih šuma. Dal li je to sve tako i kod lisničkih šuma, možemo samo pretpostavljati, ali ne i tvrditi, jer nam za tu tvrdnju nedostaju oslonci dobiveni dobro organizovanim i sprovedenim ispitivanjima. Možemo pretpostaviti, da su priraštajni izražaji manji kod oVakovih šuma nego kod uelisničkih šuma, pa bi prema tome i priraštajne žrtve bile manje. Ovo bi vodilo zaključku, da se sa pretvaranjem u normalno stanje ne bi trebalo mnogo žuriti, nego da bi ga trebalo vršiti postepeno, eventualno čak kroz ceo obrt. M.eđutim za konačno donošenje zaključaka moramo stvar zagledati i sa druge strane. Naime uređenjem ovakovih šuma mi hoćemo da popravimo stanje šume, pa dakle i priraštaj, prevodeći je u jedan savršeniji lisnički oblik. Prema tome radi postignuća toga cilja treba ovakovu šumu, kakova je danas, po mogućnosti što pre ukloniti. Ovome u prilog ići će i činjenica, da ove šume po kakvoći svoga drveta ne predstavljaju neku naročitu vrednost i da ne predstavljaju dakle neke objekte za dalju trgovinu izvan lokalne potrebe, a za izvoz i ne dolaze u obzir. To je uglavnom drvo za gorivo, pa i to često ne prvoklasno. Konzum ovoga drveta ima u glavnom da vrši najbliža okolina. Ovo već i zato što su prometna sredstva danas takova, da ovo drvo ne može da izdrži dug transport. Ali upravo ovo su sve razlozi, da se ovakove šume što pre uklone i ustupe mesto onima, koje će davati drvo bolje kakvoće. Može se očekivati, da će se prometne prilike sa gradnjom željeznica i puteva u budućnosti znatno popraviti. Za taj povoljniji položaj treba imati bolje šume. Drugim recima treba ovakovo stanje šume likvidirati, dok su još 525 |