DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1931 str. 12 <-- 12 --> PDF |
privreda/^3kstrem. zaključak iz ovog< , , _, , ^ išume poseku i sa novima počne da gazduje, kako smo napred iznelu Ovai je teoretski zaključak međutim praktički neizvediv - jedno zbog izvršenja same seče i pošumljavanja posle toga nastahh ^olma drugo zbog samoea konzuma posečenih drva kao i konzuma u budućnosti dok nove ^šume ne bi počele da daju drva proredama i lismkom, pa treće zbog samoga lisnika, koji se prema ranije iznetome ne bi trebao´ da sece u sasvim mladim šumama. Usled seče većih količina pojačao bi se konzum okoline, ali se na kraju krajeva može šeći samo onoliko, koliko to još okolina može uz pojačani konzum da svari. Preko te mere šeći značilo bi rasipati, a to ne može biti svrha, jednog uređenog gazdovanja. Prema tome bi se rešenje nalazilo između ovih dvaju ekstrema. Postojeća šuma imala bi dakle da se poseče za nekoHko decenija, što bi tačno imao da odredi taksator. No manje ne bi trebalo uzimati, nego što je određena starost šume, do koje ne treba da se kreše za lisnik (videti ranije), tako da bi se na završetku seče radi obnove imalo već što da kreše i prored uje, čime bi se osigurao i konzum. Svakako će taksator kao odlučnu činjenicu morati ovde da uzme potrebu lisnika za ishranu stoke, t. j . mora se starati, da se stoka ne ostavi bez hrane. Još bi ostalo, da se što kaže o srednjim šumama. Kako je već napred izneto, ovakovih šuma ima vrlo malo u Južnoj Srbiji, pa zbog toga i ne igraju nikakovu ulogu. Pa i ovo, što smo okategorisali, strogo uzevši, teško bi se moglo uvesti u srednje šume. To je više jedan prelaz od sitne k visokoj lisničkoj šumi. Prema ovome o gazdovanju s ovakvim šumama ne može se ništa reći iz života, jer o tome nema podataka. Može se samo teoretski razmatrati. Najvažnije, što bi se imalo da raspravi, jeste, da li treba uvesti ovakav tip šume. Može se sa sigurnošću reći, da bi ove šume bolje štitile zemljište nego visoka lisnička šuma. Kako bi pak stajala stvar sa produktivnošću, ne može se ništa reći, jer o tome nema podataka No meni ne izgleda, da bi ove šume mogle dati više lisnika, pa 1 drvne mase, nego dobro negovana visoka lisnička šuma, koja bi se imala prema napred iznetom da drži gusto. Prema tome ne vidim razloga, zašto bi se uvodile srednje šume, koje bi samo više komplikovale gazdovanje. S druge je strane jako karakteristično, da ovih šuma ima vrlo malo, da ih je dakle lisnička praksa, inače tako rasprostranjena u Južnoj Srbiji, obišla. Postojeći primeri ukazuju možda na to, da se one teško održavaju, da je dakle gazdovanje s njima teško, a produktivnost bar ništa viša nego kod visokih. Možda je tome uzrok i samo zemljište. Svakako sve ovo upućuje na opreznost, pa se propagiranje ovoga tipa sume ne bi trebalo vršiti, dok se ne bi prethodnim pokušajima utvrdilo, sta^one vrede. Prema onome, što n^im je do sada poznato i napred naglašeno, visoke sn lisničke šume korisnije nego sitne, naime korisnije u gazdovanju kako je ono napred opisano. Stoga mislim, da kad se lismckom- gazdovanju daje po zakonu nužde pravo na život, da to gazdovanje treba da bude pod tipom visoke šume. Šumska politika treba dakle da pogoduje ovom tipu gazdovanja i da stvara povoljne uslove za njegovo sirenje. .. nas opet stavlja pred pitanje, kako´ to treba izvršiti, afinl^^ "´V^^^^^ ^^9 lisničkih šuma niskog tipa, dakle na niih najvećim dclom upućeno stočarstvo, to se ovo prevođenje mora vršiti oprezno, 5:20 |