DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 11/1931 str. 13     <-- 13 -->        PDF

što će reci postepeno. To .. osnovno načelo. S druge strane moramo
težiti, da se to izvrši što brže. To je dru^o osnovno načelo. Praktično
će rešenje biti u sporazumu ovih dvaju načela. Visoka će šuma postati
od niske, kada se ova ostavi da izraste u visoku do ....^. obrta, koji ie
određen za visoku. Pri tom raščenju imale bi se mlade šume izvesao
vreme da poštede od kresanja iz razloga, koji su navedeni ranije kod
rasprtive o određivanju etata. Kako je onde rečeno, to je vreme od jedne
šestine do jedne četvrtine obrta visoke šume. To je dakle žrtva, koju
stočarstvo ima da podnese. Za toliko bi se imala da smanji površina za
kresanje u prvo vreme niske, a posle visoke šume. To bi ograničenje
ostalo stalno, ali bi prvo vreme i kroz ceo obrt visoke šume ovo išlo na
račun sitne, a posle na račun visoke šume prilikom njenoga podmladivanja.
Da bi ovo jasnije bilo, uzećemo primera radi jednu nisku šumu
površine 100 hek. petj^rodišnje,^: obrta, koju želimo da pretvorimo u visoku
sa obrtom od 100 8:odina. Godišnji etat niske šume iznosio bi 20
hek., onaj visoke jedan hek. za seču, a 15 hek. za kresanje. To znači,
svaka seča niske šume obuhvatala bi normalno 20´ etata visoke, a svako
kresanje visoke sume samo 15 etata visoke — ovo međutim pod pretpostavkom,
da je za poštedu od kresanja od visoke šume uzeta površina,
koja odgovara jednoj četvrtini obrta, dakle 25 hek. Za kresanje bi ostalo
75 hek., a ovo podeljeno sa pet daje 15 hek. ^:odišn3e. Prve godine pretvaranja
u visoku poseklo bi se ne 20 hektara površine, koliko čini etat
niske šume, nego 19, jer bi jedan hektar, što čini jednogodišnji etat visoke
šume, bi ostavljen da raste u visokoj šumi. Na sečištu druge godine bilo
bi isto i tako dalje kroz ceo prvi obrt niske Sume. U drugom obrtu bilo
bi za seču samo 18 hek., jer bi sada sa tih sečišta ispao još jedan hektar
za visoku šumu. Trećeg obrta bi se smanjilo za tri hek., četvrtog za četiri
hek., a petog za pet hek. Tako bismo na kraju petog niskog obrta imali
već 25 hek. šume ostavljene za visoku. Time bi pak bila dostignuta i
granica smanjivanja površine za kresanje lisnika, jer bi se u prvoj godini
šestoga obrta već za-kresanje imala da uzme prva ostavljena visoka
šuma, koja će sada već imati 25 godina. Kasnijih obrta smanjivala bi se
površina niske šume za seču, ali ne i opšta površina za kresanje, jer bi
se ova dopunjavala iz visoke. Odnos bi sada površine za hsnik prema
celoj površini šume bio već stalan, kako je to već izneto kod određivanja
etata. Krajem visokoga obrta nestalo bi potpuno niske šume, jer bi se
od toga doba vršilo samo kresanje u visokoj šumi, pri čemu bi uvek
25 hek. najmlađe šume, dakle 25 etata visoke šume, ostali pošteđeni.


Ja sam ovde izneo jedan način rešenja ovoga zadatka bez pretenzije,
da je to i jedini način. Svaki taksator ima da radi prema postojećim
prilikama i da prema njima nađe najbolje rešenje.


Résumé. Attendu que dans la Serbie ménidionale (autrefois Macédoine) il y a
une superficie do 80´0.0-00 ha des forets de chcne qui ne sont utilisées par la population
que pour le fourrage, attendu que ces forets se trouvent aujourd´hui meme
dans un état faisant défaut d´un aménagement quelconque, attendu que ce mode de
i´utilisation, par la population, desdites forets est encore pour lon.c:temps îc seul mode
d´utilisation possible mais nécessitant d´une maniere urgente un état aménagé, l´auteur
décrit un mode de leur aménagement qui s´adapterait aux besoins du moment et du
proche avenir.


5.s?