DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 10 <-- 10 --> PDF |
dinskog procenta. Dakle on nam pokazuje odnos između eskontnog procenta sa kojim se naša šuma ukamaćuje.« Kako se iz gore izloženog može razabrati ta definicija o postotku zrelosti odnosno »pokaznom procentu« nije ispravna i ne odgovara pravom smislu i značenju tog pojma. To međutim dokazujem još i sledećim: U duhu nemačkog jezika, u kom je smisao i značenje postotka zrelosti najpre izražen, glasi ta definicija ovako: »Das Weiserprozent gibt das prozentische Verhältnis an, in welchem der jährliche oder periodische Wertzuwachs eines Bestandes (Baumes) zu dem Produktionskapital steht, welches zu seiner Erzeugung in Tätigkeit sein muss«.3 Kako se vidi, definicija postotka zrelosti u nemačkom jeziku je kratka i jasna, kako to mora i biti. Slušači šumarstva treba da takove definicije znadu i pamte, jer samo tako valjano upoznaju temelje šumarske nauke. Osim toga ta definicija pokazuje i to, da se sastojina ne može držati dulje u šumi od vremena, kada njen prirast vrednosti ne pokriva troškova proizvodnje, t. j. sastojina je za seču zrela. Ta njena zrelost za seču bolje se predočuje postotkom zrelosti, nego »procentom pokazivačem«. Pošto se najviše služimo nemačkom stručnom literaturom, to treba da nemačke pojmove o pojedinom stručnom predmetu zaođenemo u ruho našeg narodnog jezika, nastojeći pri tom da se što je moguće više izrazimo na način, kako bi se to izrazio priprost naš narod. Budući da sam u spomenutim »litografiranim tabacima« predavanja predmeta uređivanja šuma našao mnogo izraza, koji po mom sudu ne odgovaraju duhu našega jezika i ne predočuju pravi smisao pojedinog stručnog pojma, i budući da se u našoj stručnoj javnosti mnogo greši pri stvaranju stručnih šumarskih termina, to sam odlučio da na ovom mestu nešto kažem o šumarskoj terminologiji iz područja nauke uređivanja šuma. Moram odmah reći da stručna šumarska terminologija iz toga predmeta nije doduše posve kod nas u cisto narodnom jeziku izrađena. Ali one stručne izraze, koji kod nas već kroz decenije postoje, i koji su se pokazali dobrima i već posve udomili, te — kako bi pravnici rekli, stekli građansko pravo, — treba da svi šumari prime kao dobre i ispravne stručne izraze. Pogotovo ne valja upotrebljavati tuđe reci za naše stručne pojmove, za koje imamo bolje svoje narodne reci, te najposle ne valja upotrebljavati kovanice za stručne pojmove, kojima se pravi smisao nikako ne predočuje. Ukratko rečeno, ne treba u tuđem gledati najbolje, a u domaćem najgore. »Tuđe poštuj a svojim se diči«, kaže naša narodna poslovica. Posle svega gore izloženoga prelazim na prikaz krupnih greški, koje se čine u stvaranju stručne šumarske terminologije, kako u praksi, tako u teoriji nauke uređivanja šuma. Jedna je od najvećih greški, koje se u praksi čine, to, da se za glavnu oznaku našega rada i nastojanja za šumsko gospodarstvo u novije vreme upotrebljuje izraz »šumsko gazdinstvo«. Doduše u našem javnom životu upotrebljuje se reč »gazdinstvo« dosta često, ali mi šumari ne bi nikako smeli glavni naš rad i težnje na svom stručnom polju ozna 3 Prof. Dr. M. Endres: Lehrbuch der Waldwertrechnung und Forststatistik III Auf., 1919, S. 226. 8 |