DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 11 <-- 11 --> PDF |
čivati tuđom reci. Nesamo da neki tu tuđu reč navode u stručnoj šumarskoj literaturi, nego je ona našla mesta u novom zakonu o šumama (1929 g.); dalje u pravilnicima za izvršivanje praktične šumarske službe upotrebljuje se samo tuđa reč »gazdinstvo«, a dobra se narodna reč »gospodarstvo « zabacuje. Pošto se narodni jezik i stručna terminologija ne stvaraju zakonom i naređenjima, to se ovde neću osvrtati na to, zašto se tuđa reč upotrebljuje u našem šumarskom zakonu i pravilnicima, nego ću svoje zamerke o izboru tuđih reci uputiti samo šumarskim stručnjacima. Reč »gazdinstvo« dolazi od mađarske reci (gazdasâg = gospodareva imovina), dok također često kod nas upotrebljavana reč »gazdaluk « je mađarsko-turska reč (luk je turski nastavak). One nemaju nikakvoga opravdanog razloga da se upotrebe u našoj šumarskoj literaturi. Pošto smo se oslobodili vekovnog ropstva ispod jarma Mađara i Turaka, to se danas ne može ničim opravdati, da upotrebljujemo njihove reci za oznaku našega rada i nastojanja u svojim šumama. Naziv »šumsko gospodarstvo« možemo s tim više upotrebljavati, što prema njemu govore i Česi »1 e s n i h o s p o d a f s t v i« i Poljaci »1 e š n e g o s p o d a r s t w o«. U tom lošem nastojanju upotrebe tuđih reci dotični stručnjaci idu tako daleko da naše dobre stručne izraze, kao gospodarsk a jedinic a nazivaju »gazdinska klasa«, gospodarsku starost nejednako stare sastojine nazivaju »gazdinska starost« i t. d. U tom besmislenom Stvaranju tuđih izraza idu tako daleko, da stvaraju upravo naopake pojmove, kao »visoko gazdinstvo«, »nisko gazdinstvo«, »prebirao gazdinstvo«, »parkovno gazdinstvo«, »intenzivno gazdinstvo«, »čisto gazdinstvo«, »oplodno gazdinstvo«, »gazdinski plan« i t. d., koje reci nisu dosada bile poznate u našoj stručnoj šumarskoj literaturi. Jedan od glavnih faktora šumskog gospodarstva duljinu trajanja vremena proizvodnje — ophodnj u (turnus, die Umtriebszeit, rotation), označuju neki rečju »obrt«, što je krivo i besrnisleno, kako se vidi iz ovog razlaganja: Rečju ophodnj a označuje se duljina vremena, u kom se kod trajnog godišnjeg gospodarenja sve sastojine jedne gospodarstvene jedinice poseku i seča se u tom vremenu na istom mestu ponovi. Iz te definicije izlazi, da je to vreme vrlo dugačko, te ono u stvari iznosi jedan vek. U B roz-Ivekovićevom »Rječniku hrvatskog jezika« od 1901. str. 902 navedena je reč ophodnja , i uz nju se upućuje na reč obodnja, ob-(h)odnja (h je ispao). Kod reci »obodnja«, koja se govori u Sremu, stoji tumačenje u sledećoj rečenici: »Kad u selu seljaci idu redom na kakav gospodski posao, pa kad se svi izrede, onda je jedn a obodnj a izašla , a kad počnu opet nanovo, onda je nastala druga« . Analogno ovoj izmeni seljaka na radu odgovara seča svih sastojina u jednoj gospodarskoj jedinici, kojih na u jedinica površine ima od 1 do » godina starih. Svake se godine seče najstarija u godina stara sastojina te po tom sledu seče sadanja, jednu godinu stara sastojina, poseći će se za n—1 godina. Kao što narod dovršen rad, koji su obavili redom svi seljani, naziva obodnjom, isto takvo značenje imade i seča narasle sastojine na prvoj površini, nakon što su izvršene seče na svim ostalim starijim sastojinama. Kada, dakle, u našem narodu postoji za isto poimanje takova reč, a osim toga, kad je ona u našem šumskom gospodarskom životu udomljena, to držim, da nema nikakvog razloga napuštati tu reč i uzimati za taj pojam reč obrt , koja nikako ne sadrži ono značenje, koje ima reč ophodnja. 9 |