DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 13 <-- 13 --> PDF |
plan«. Nije dakle ispravno, da se rečju »privredni plan« označuju mnogobrojne i raznovrsne radnje oko uređivanja šuma, koje po svom opsegu,´ i to, kako po vremenu, tako i po prostoru (velike površine šuma), traže, da se detaljno sa svih strana jasno predoče, a ne samo u pogledu koli čin e prihod a u skoroj budućnosti. Ukratko možemo reći, da rečju »privredni plan« nije potpuno i pravilno formirana velika sadržina gradiva, kojom mora biti izgrađena valjana gospodarska osnova, a to još tim manje, što su prihodi šuma logična konzekvencija vekovnog brižnog nastojanja oko valjanog njegovanja sastojina, koji se rad stručno može prikazati samo u gospodarskoj osnovi. Pošto se u nas rečju »p 1 a n« označuju nacrti, karte i t. d., to je nezgodno, da se tom istom reci označuje i gospodarska osnova. Ja držim, da je loše i to, što se stari naziv gojidbena osnova šume naziva »kulturni plan«. Tim recima može se označiti program ministra prosvete oko dizanja prosvete, književnosti i umetnosti u narodu, a ne podizanje i njegovanje šuma, za što je dobra stara reč gojidbena osnova šume. Usput napominjem, da reč »plan« nije naša narodna reč kao što je osnova, nego je to tuđa reč, a u koliko se u našem jeziku upotrebljuje, označuje se njome neka namjera manjeg opsega. Površinu s e č e šume neki označuju sa s e c i š t e. U spomenutom Broz-lvikovićevom »Rječniku hrvatskog jezika« (str. 405) spominje se reč s e č a šume, te se za to navada primer: »Ostale koze na s j e č i« (der Ort), t. j . na mestu, gdje je sječa stabala. Bolja je dakle reč s e č a nego secište. I u zakonu o šumama (1929.) u §§ 12, 122, 123 za isti pojam »seča« i »sječina« spominje se »secište«. Pojam reci »secište« dobro se rabi u geometriji za mesto, gde se seku dva pravca. Prema tome bolje je reći sečin a šume , nego »secište šume«. U narodu ima prema nazivu branjevina (mlada sastojina) suprotan naziv s e č e v i n a, te je i ta reč bolja od »secište«. Prirast mase na stablu (u debljinu) u jednoj godini predočuje širina goda. Tu dobru narodnu reč god, koja pojam godišnjeg prirasta stabla jasno predočuje, žele neki zameniti rečju »prsten«. U Broz-Ivekovićevom »Rječniku hrvatskog jezika« g. 1901. str. 319 stoji za go d značenje priras t stabla u jednoj godini (Jahreswuchs eines Baumes). Zašto dakle, da se napušta ta dobra reč, i da se uvađa reč »prsten« (der Ring, annulus), koja već ima svoje drugo značenje. Da je god bolja reč od »prstena« za označivanje prirasta u debljinu u jednoj godini, dokaz je i to, da narod prirast u visinu u godini dana označuje rječju 1 j e t o r a s t (Jahrestrieb), dakle u jednom i drugom slučaju označeno je vreme od jedne godine (god). Pogotovo je za prirast loša reč »priraštaj«, koja se u novije doba mnogo ističe i u stručnu literaturu uvodi. Reč »priraštaj« slična je reci »naraštaj«, kojom se označuje mladi podmladak u šumi, pa i podmladak kod ljudi i životinja. Zašto, dakle, da se upotrebljuje reč »priraštaj « umesto prirast , koja je reč mnogo bliža sredini sadržaja, koji se želi njom izraziti. Jednako tako greše i oni, koji prirast šume hoće da prikažu rečju »prinos«, koja ima sasvim drugo značenje, te se njome nikako ne predočuje prirast šume. Reč »prinos« upotrebljuje se sve više u javnom životu za oznaku prihod a zemljišta, kuće i t. d. Dosadanju dobru reč prihod šume odnosno zemljišta zabacuju neki i u stručnu šumarsku literaturu, pa i u šumski zakon, šumske pravilnike i t. d. uvode reč »prinos« šume, zemlji ci |