DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 14 <-- 14 --> PDF |
šta i t. d. Po mom sudu bolje odgovara smislu šumskog gospodarstva i duhu narodnog jezika reč prihod od reci »prinos«, što dokazujem sledećim: U pomenutom Broz-Ivekovićevom »Rječniku hrvatskog jezika 1901« strana 212 stoji reč priho d (die Einkünfte, reditus), a uz tu reč stoji i reč dohodak. Smisao i pravo značenje jedne i druge reci razlaže se tu ovim narodnim rečenicama: »One malo po malo zadobiju velik e p r i- h o d e i prava; »I primao druge prihode , koji bi se otkuda dogodili...« ; »Što su od gdjekojijeh skela bili tako mal i prihodi , da nije bilo vrijedno. ..« ; »Senat je imao pravo pregledati njihove knjig e o priho dima i rashodima«; »Ne daje mi pare ni d o h o t k a« ; »Niti je ikakijeh dohodak a imao osim 300 dukata na godinu penzije«. Za reč »p r i n o s« (die Gabe, donum oblatum) veli se u istom rečniku da potiče od glagola prinosit i (herbeibringen, adfero, fero, porto). Smisao te reci razlaže se ovim narodnim rečenicama: »On Kulinu često odlažaše, pod čadorc prino s donašaše« (kao dar, prilog) ; »I donesi mi p r i n o s od Grahova: dojavi mi stotinu ovnova, i doćeraj trideset volova«; »Da budu neznabošci prinos povoljan i osvećen Duhom svetijem« ; »Kajin prinese Gospodu prino s od roda zemaljskog« ; »Položiti dušu svoju u p r i n o s za grijeh«; »Da sveti prinos umiru prineseni o« i t. d. Iz gornjeg izlaganja izlazi, da se dosadanjom reci priho d šume, u duhu našega narodnog jezika bolje izražava glavna značajka šumskog gospodarstva: proizvodnja materijalnih dobara, nego reci »prinos«. Osim toga valja istaći i to, da u šumskom gospodarstvu priho d ima objektivno značenje, dok »p rin o s« ima čisto subjektivno značenje. Budući da su sve prihodne vrednosti u šumskom gospodarstvu o b j e kt i v n e, to iz toga izlazi, da je reč priho d mnogo bolja od reci »prinos«, te da je logičnije u šumarstvu rabiti reč »p r i h o d« od reci »prinos«, kako to još izlazi iz sledećeg razlaganja: Pod prihodo m šume razumeva se množina dobara, koja se iz gospodarenja šumom dobivaju, bilo u naturalnom iznosu ili u novčanoj vrednosti. Pošto šuma ne daje samo jeda n priho d odnosno »prinos« nego više prihoda, koji dolaze od sastojine i zemljišta ili samo od zemljišta, te koji se dalje dele na glavne i sporedne prihode, to je u tom vidu raznih izvora prihoda, kao i u duhu našega narodnog jezika razumljivije i logičnije sve te raznovrsne prihode šume izraziti rečju prihodi , nego rečju »prinosi« šume. Na osnovi reci prihod šume, zemljišta i t. d. izrazujemo vrednost zemljišta, sastojine šume, izrazima: prihodna vrednost zemljišta, prihodna vrednost sastojine, šume, prihodna vrednost normalne drvne zalihe i t. d. Ti su se izrazi kod nas već udomili, te je nepotrebno da se zamenjuju novima: »prinosna vrednost sastojine«, i »prinosna vrednost normalne mase«, jer ti izrazi osim toga i ne predočuju pravo značenje tih pojmova. Krošnj u stabala neki nazivaju »krunom«. U Broz-Ivekovićevom »Rječniku hrvatskog jezika« na str. 587 stoji, da u Sremu vele kroš nj a s t za drvo, koje je široko gore u granama (ästig), dok se za pravo značenje reci krun a navadaju ovi narodni primeri: »Svetli care, kruno pozlaćena«; »Meni, Maro, krunu od bisera«; »Zdravo, kralju od Macedonije! zlatn a krun o pod nebom na zemlji«; »Imahu krun e zlatn e na glavama svojima« i t. d. Zašto, dakle, da se upotrebljuje ta reč, kad ona ima drugo značenje od reci krošnja , koju narod pozna samo na stablima naših šuma. 12 |